INSAJDERI U „OKLOPU OD CELOFANA“

Autor: Rodoljub Šabić

Od kad sam Poverenik za informacije, zalažem se za zakonsku zaštitu insajdera. Nažalost, iako u tome nisam bio usamljen, za sada, bezuspešno. Zato sam, aktuelno razmatranje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama, dočekao kao do sada najbolju priliku da se učini prvi korak u zaštiti insajdera. Pogotovo jer je Zaštitnik građana, odazivajući se pored ostalog i na moj apel, ponudio odlično artikulisano rešenje u vidu amandmanu koji je na Predlog zakona podneo.
Međutim, Vlada kao predlagač zakona je odbila da prihvati taj amandman. Nije prihvatila ni jedan drugi koji je podnet „na istu temu"od strane nekog od poslanika.. Ali, za naše prilike neuobičajeno, u matičnom skupštinskom Odboru većina poslanika je naknadno ipak podržala ovaj drugi. Razlog za to se svodi na jednu rečenicu iz obrazloženja amandmana - „Na ovaj način se izvršava Preporuka GRECO".
Razume se, potreba uvažavanja, inače obavezujućih, Preporuka GRECO jeste snažan argument. Pogotovo ako se zna da smo Preporuku dobili još sredinom 2006 sa rokom izvršenja do kraja 2007. Međutim, isti taj argument, uz još neke dodatne, postojao je i u obrazloženju amandmana Zaštitnika građana. Zašto onda (i) on nije podržan?
Zbog vremena se neću sad baviti amandmanom Zaštitnika građana. Ponoviću da je zaista veoma dobar u šta se svako koga interesuje može uveriti ako ga pročita, npr. na www.ombudsman.rs, što toplo preporučujem, a osvrnuću se samo na drugi amandman koji, kako stvari stoje, ima veće šanse da postane sastavni deo zakona.
Njegov „glavni" deo glasi: „Zaposleni u organu vlasti koji omoguće pristup informaciji od javnog značaja za koju se ne može ograničiti pristup na osnovu čl. 9 i 14. ovog zakona, kao i informaciji za koju je organ vlasti već omogućio pristup, ne može se zbog toga pozvati na odgovornost niti trpeti štetne posledice pod uslovom da informacija ukazuje na postojanje korupcije, prekoračenja ovlašćenja, neracionalno raspolaganje javnim sredstvima i nezakoniti akt ili postupanje organa vlasti."
Kad sam prvi put pročitao pomislio sam da je reč o štamparskoj grešci, da je „višak" jedno ne. Nažalost, amandman je u nepromenjenom tekstu prošao kompletnu raspravu, i morao sam se pomiriti sa tim da nije u pitanju greška, bar ne štamparska.
A Zakon o slobodnom pristupu informacijama (čl. 2) pod informacijom od javnog značaja podrazumeva svaku informaciju koja je nastalu u radu ili u vezi sa radom organa vlasti, a predviđa da svako ima pravo (čl. 5) da mu se informacija od javnog značaja učini dostupnom. Slobodan pristup informacijama može se ograničiti isključivo pod uslovima utvrđenim u čl. 9 i 14. Ako se ne može ograničiti tako, onda na legalan način, ne može uopšte. Zašto treba zaštita ljudima koji su omogućili pristup informacijama kojima se pristup ne može ograničiti? Valjda zaštita insajdera ima smisla upravo kada javnosti stave na raspolaganje informacije kojima se pristup po zakonu može ograničiti, jer samo tada pokretanje postupka za odgovornost zbog prekršaja radno pravne obaveze, bar sa stanovišta formalnih razloga, može izgledati „opravdano". A upravo takvu zaštitu amandman isključuje.

Za mene lično, to sam već javno rekao, zabrinjavajuća je mogućnost da „izvršavajući Preporuku GRECO-a" i to sa par godina zakašnjenja dobijemo „zaštitu insajdera" koja ima smisla otprilike kao oklop od celofana. Podjednako „snažna", a i podjednako providna. Verujem da takva „zaštita" ne bi bila shvatljiva ni za GRECO, ni za insajdere, ni za stručnu javnost. A hoćemo li je ipak dobiti ili ćemo dobiti pravu zaštitu, za šta još ima šansi, videćemo uskoro.