Autor: Rodoljub Šabić

Već godinama, prilično neuspešno, pokušavam da skrenem pažnju Vlade na jako lošu normativnu situaciju u vezi sa zaštitom podataka o ličnosti. Posebno često sam naglašavao da se u pravoj „gomili" stvari koje nam nedostaju po svom značaju izdvaja nedostatak nekoliko zakona koji bi u pojedinim, neuralgičnim oblastima konkretizovali opšte standarde utvrđene Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Mislim na zakone o video nadzoru, o obradi biometrijskih ličnih podataka, i o detektivskoj delatnosti u privatnom sektoru.
Nedavno sam, iako to nije moj posao, provociran najavom prave lavine video kamera u stambenim zgradama u Beogradu, pripremio i Vladi uputio formalnu inicijativu za dopune Zakona o zaštiti podataka o ličnosti jednim brojem odredbi kojima bi se uredio video nadzor. Za sad, bez efekta.

Autor: Rodoljub Šabić

„Dostavite nam listing odlazno-dolaznih komunikacija za broj mobilnog telefona ...... u vremenskom periodu od .... do .... 2010. godine." Ovaj jednorečenični zahtev predstavlja celokupnu sadržinu dopisa koji je nedavno stigao na adresu jednog od naših najvećih operatora mobilne telefonije. Kad je operator odbio da postupi po zahtevu uz obrazloženje da takav zahtev nije u skladu sa zakonom, te da je za njegovu realiziaciju potrebna odluka suda, podnosilac zahteva, zamenik Višeg tužioca iz jednog grada u unutrašnjosti Srbije ga je ponovio i propratio

Autor: Rodoljub Šabić

Nikada niko u Srbiji nije kažnjen zbog nezakonite obrade tuđih podataka o ličnosti. Nije slučajno da je ovaj, u međunarodnim okvirima, raritetan podatak poslužio i kao povod za jednu akademsku šalu (prof. Vlada Vodinelić) - „kad je u pitanju zaštita podataka o ličnosti, „statistika" potvrđuje da Srbija, bez konkurencije, stoji najbolje. Jer da je bilo razloga, bar neko bi morao biti kažnjen."

Piše: Rodoljub Šabić

            Samo jedan dan posle povrede koju je zadobio u saobraćajnoj nezgodi, čovek je dobio dopis od agencije za poslovne usluge u kome mu nude svaku moguću pomoć u ostvarivanju prava iz oblasti materijalne i nematerijalne štete.

            Iznenađen brzinom (budući da mu je službnik MUP-a posle nesreće na licu mesta nakon uviđaja rekao da zapisnik o uviđaju može preuzeti najranije pet dana od dana povređivanja), a u želji da sazna kako onda agencija i pre nego što je izrađen zapisnik o uviđaju, raspolaže podacima

Piše: Rodoljub Šabić

Rastuća "gužva" povodom zamene starih zdravstvenih knjižica za nove "elektronske" je poslednjih par meseci bila izvor problema za nemali broj građana, pa nije slučajno što je država učinila napor da te probleme koliko-toliko relaksira tako što će građanima omogućiti da zahtev za novu knjižicu podneti preko Portala eUprave. I što je to propratila kampanjom da bi građane podstakla da koriste ovu novu mogućnost.

Kao i svaka ideja da se IKT stavi u funkciju lakšeg, bržeg i kvalitetnijeg ostvarivanja prava građana, i ova je načelno dobra

Autor: Rodoljub Šabić

Brzo, ekspresno, munjevitom brzinom. Postoji šansa da baš u tom stilu dobijemo Zakon o elektronskim komunikacijama. Šteta što je tako, naravno. Radi se o izuzetno važnom, sistemskom zakonu za koji po članu 77. Zakona o državnoj upravi postoji obaveza organizovanja javne rasprave, koji zavređuje ozbiljnu pažnju javnosti, pogotovo stručne. A predlaže se njegovo donošenje po hitnom postupku, za dan ili dva, iako je konačni tekst predloga zakona bio faktički nedostupan javnosti koliko do juče, nije ga bilo moguće pronaći ni na veb sajtu Vlade, ni

Autor: Rodoljub Šabić

„Opštenje u pismenom obliku obuhvata opštenje papirnim i elektronskim dokumentom."
Citirani tekst je prvi stav člana 67. (odeljak „Opštenje organa i stranaka") predloga Zakona o opštem upravnom postupku (ZUP). A njegov boldovani deo mogao bi da ima istorijski značaj.
Prvi put se u ZUP-u, zakonu od ogromnog značaja, čija sadržina direktno ili indirektno uređuje postupanje manje više svih organa vlasti, eksplicitno otvara mogućnost da se pravno validna komunikacija između građana i organa vlasti odvija elektronskim putem.

Autor: Rodoljub Šabić

Navršila se cela godina od kada su Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Zaštitnik građana podneli Ustavnom sudu Predlog za ocenu ustavnosti odredbi Zakona o elektronskim komunikacijama i Zakona o Vojnobezbednosnoj agenciji i Vojnoobaveštajnoj agenciji, koje nesaglasno sa odredbom člana 41. st 2. Ustava RS dozvoljavaju primenu posebnih mera kojima se odstupa od tajnosti pisama i drugih sredstava komunikacije ne samo u skladu sa sudskom odlukom, kako to predviđa navedena ustavna odredba, već i bez nje - kada je takva mogućnost propisana zakonom, odnosno na zahtev nadležnog državnog organa.

Autor: Rodoljub Šabić

Uvek kad pomislim da me više nikakav „biser" u vezi sa slobodnim pristupom informacijama ne može iznenaditi, nađe se neko da me razuveri. To je slučaj i sa nedavno primljenim, baš „zanimljivim" pismom direktora jedne beogradske kulturne ustanove, jednog pozorišta. Piše mi čovek da mi relevantna "pravna procedura nije poznata i da u dužem vremenskom periodu vršim konstantan pritisak na upravu kako bi udovoljila svakom zahtevu bilo kog od članova sindikata."

„Jasno" i „glasno"! Gdin direktor jedino ima dilemu u vezi sa „objašnjenjem" mog nedoličnog ponašanja, pa se u pismu i pita - „neznanje ili određen uticaj koji pojedini članovi sindikata, koristeći možda privatne linije imaju na Poverenika?"

Autor: Rodoljub Šabić

Mediji su juče preneli vest da je BIA izvršavajući odluku Evropskog suda za ljudska prava dostavila podnosiocu tužbe informaciju o broju lica čija komunikacija je bila predmet „presretanja" u toku 2005. godine.
Ustvari, BIA je tako izvršila jednu gotovo osam godina staru odluku Poverenika za informacije (22. 12. 2005. godine). Reč je o odluci donetoj u jednom od prvih „delikatnijih" slučajeva u primeni Zakona o slobodnom pristupu informacijama, 2005. godina je prva godina njegove primene.
Odluci je prethodio zahtev NVO Inicijativa mladih za ljudska prava upućen BIA kojim su traženi gore navedeni podaci. Nije ih dobila uz obrazloženje da je to „tajna" i podnela je žalbu Povereniku za informacije.