U ove dane studene kojima noći od mraza pucaju, reč „bog“ se pominje češće no inače, uz prateće želje za mir i dobrotu. Naravno, uz pridev „božji“. A, kad smo već kod „božji“, u slovenačkom jeziku su nekada davno živeli pojmovi „božje dete“ i „dete božje“. Iako naizgled isti, sa samo obrnutim redom reči, značili su sasvim različite stvari. O njima, ali i o čudnoj naravi sreće, je priču napisao Ciril Kosmač. Divnu i strašnu priču. Kosmač podseća zaborav da je „Dete božje“, u narodu, bilo ono dete, koje se rodilo nejasne pameti i koje je, živeći krotko, celog svog života ostalo dete. Za razliku od deteta božjeg, „božje dete“ je bilo vanbračno dete, ono kome se otac nije znao, ono koje je – „dao bog“. Doduše, ponekad se dešavalo da dete božje bude i božje dete, ali to je bilo mnogo ređe od pojavljivanja božje dece koja su celog života nosila pečat ničijih. Čak i onda kada su bili već odrasli ljudi, bez obzira na imovinsko stanje, ostajala im je ta mrlja. Nisu pomagali ni dani kao ovi, kada se poziva na najbolje što je bog u čoveku napravio.

Pustilo Haradinaja. Znala sam. Ne zato što se pravim pametna, nego zato što sam te filmove već par puta gledala, čak u njima igrala i epizodne, novinarske uloge. I oba su se završila kao danas francuski. Doduše, tada je ovaj sa Haradinajem je bio tako kratak da bi ga manje pažljivi gledaoci u treptaju propustili, dočim je istotematski u kome je glavnu ulogu igrao Agim Čeku potrajao dovoljno da na mene ostavi neizbrisivi trag. Daklem, ništa ne prejudiciram, insinuiram, samo evociram.

Talenat je nalik strelcu koji pogađa metu za druge nedostižnu, genije je nalik strelcu koji pogađa metu za druge nevidljivu. (Artur Šopenhauer, filozof) 

Postoji nekoliko kategorija naučnika na svetu; oni drugog ili trećeg ranga, koji daju sve od sebe, ali nikad ne stignu predaleko. Postoje oni prvog ranga, koji dolaze do otkrića, fundamentalnih za naučni napredak. Ali onda, postoje oni koji su geniji kao Galileo ili Njutn, Etore je bio jedan od njih...  Bio je suviše inteligentan. Ako je odlučio da nestane, niko ga neće pronaći. Ni u ovom vremenu, niti u bilo kom drugom. ( Enriko Fermi, fizičar)

Od prvog jula Beograd više nije .... ne znam šta nije...nije grad. Kada vas od prvog dana, sedmog meseca 2018. godine bude pitao gde je Železnička stanica šta će dobiti kao odgovor? Nema?

 

(дневникоми листајући….)

(тешко онима који писанија узимају за животне приручнике)

удобно заваљеном у библиотечкој бержери, док маестро Гекић посредством цедеа маами облаке сећања из мојих присета клавир етидама Капустина ,

Pao je opet taj potporni zid u Grdeličkoj klisuri a čitam da je Ministarstvo građevina predložilo Sudu časti inžinjerske komore da 16 inžinjera koji su učesnici u izradi projekta bude lišeno licence. Danas se oglasila dva od onih optuženih inžinjera i kažu da nisu potpisali izmene projekta i da ih oko toga niko nije pitao. Možda su krivi ali to je samo predpostavka jer se bez istrage i stava veštaka to ne može tvrditi. Bitno je ovde da po proceduri projekat se ne može menjati bez saglasnosti investitora, one firme što se zove „Putevi Srbije“ ili tako nekako i onog direktora koji tom firmom upravlja i koji ima problem sa nazivom neke letilice. On se naravno ne nalazi na nekom spisku za kaznu kao ni odgovorna kočoperna ministarka iz resora građevine a jesu investitori uz svu odgovornost koju im njihov položaj nalaže i traži.

Oktobra 1999. Istraživači u Novom Meksiku su pronašli možda i najstarijeg stvora na svetu.

Jedno od najneobičnijih mesta za život je objektiv TV kamere koja se nalazi na Mesecu. Na takvom mestu jedno vreme je živela kolonija streptokoka krajem šezdesetih godina prošlog veka. Streptokoke su u objektiv došle slučajno, prilikom sklapanja kamere. Kamera je zatim ugrađna u Nasinu sondu Surveyor 3 koja se 20. aprila 1967. meko spustila u Mare Cognitum (More Poznanstva) na Mesecu. Dve i po godine kasnije, 19. novembra 1969, svega 300 metara dalje sletela je posada Apola 12. Charles Conrad, komandir misije, odskakutao je do Surveyora, skinuo nekoliko njenih delova i vratio ih na Zemlju. Naučnike je interesovalo kako dugotrajno izlaganje Mesečevim surovim uslovima utiče na opremu i materijal, te su sve donesene predmete podvrgli detaljnom ispitivanju. Tako su naišli na streptokoke u objektivu kamere. Dve i po godine ove bakterije su provele potpuno izolovane, bez molekula vode i na ekstremnim temperaturama - i ostale žive.

Konard kod Servejora na Mesecu. U pozadini je Apolo 12.

Doduše dok su se nalazile na Mesecu te bakterije nisu bile žive u uobičajenom smislu te reči. Kada im ponestane usova za život one se umrtve. Isključe sve životne funkcije i čekaju bolja vremena. Biolozi kažu za njih da su samo potencijalno živa stvorenja. Ako im date malo hrane i kap vode one ožive i nastave svoj život kao da se ništa loše nije ni desilo.

Zapravo priča o predstojećem sudaru Mlačnog puta sa M31 je vrlo stara, ali ona se stalno dopunjava novim podacima. Evo rezimea.

U lokalnoj grupi galaksija, koju čine pedesetak, uglavnom patuljastih članova, postoje dva giganta. To su naš Mlečni put i M31, galaksija poznata i pod nazivom Velika galaksija u Andromedi (ili jednostavno Andromeda kad je jasno o čemu se govori), a taj naziv dolazi od sazvežđa u kome se ona nalazi. Andromedina galaksija je veća od naše, mada po podacima nedavno objavljenim njena masa nije toliko velika koliko se do sada verovalo. Po masi Mlečni put i M31 su skoro iste. U svakom slučaju obe galaksije dominiraju Lokalnim jatom.

Umetnički prikaz približavanja Andromedine galaksije Mlečnom putu za 3,75 milijardi godina. obe galaksije će biti toliko blizu da će prekriti noćno nebo //NASA/ESA/Z. Levay/R. van der Marel/T. Hallas/A. Melliger

    Jedna zanimljiva istorijska anegdota kaže kako je Vinston Čerčil, upozoren od strane vlastitog izaslanika kod partizana Ficroja Maklina, da puna podrška Titu i njegovim borcima našu zemlju - tada Jugoslaviju - gura u komunizam, s njim zapodeo sledeći dijalog:
     - Hoćeš li ti živeti u toj Jugoslaviji posle  rata?
     - Ne.
    - Neću ni ja. Pa zar nije bolje, onda, da ih pustimo da naprave vladu i državu kakvu oni hoće? A nama je jedino važno od koga Nemci više stradaju.

    Jednom je to bilo stradanje

Za košarku sam se prvi put zainteresovao negde 1968. godine zbog rodjaka Ede koji je igrao . Počeo sam da treniram u Lokomitivi iz Mostara. Prvi trener Tofa Bajgoric. Naravno na Kantarevcu.

Tako da sam za vreme Svetskog Prvenstva u Ljubljani bio već potpuno zapaljen za taj divni sport. Idol mi je postao Ljubodrag Duci Simonović ( mada je u uskoj konkurenciji bio i Stane Dolanc :)

Pošao sam na fakultet, prestao

 

Danas išli u "safari" izlete na vulkane Tenerifa. U dzipu smo bili sa parom, on iz Poljske a ona kako kaže iz Donjecka. Stalno su kasnili i vraćali se bez reči izvinjenja ostalima.
Upitah badzu kako se kaze na poljskom

" izvinite"? On mi rece a ja rekoh njemu e to je trebalo da kažeš svima.

I onda dodjem i vidim nestao Brajin blog. Bez reči objašnjenja. 

 

 

Ljudi koji uređuju blog imaju pravo da brišu ali je osnovno pravilo ljudske komunikacije da objasne zašto.

 

Nije mi bas jasno koji

Da li bi iko trebalo da se zabrine nad činjenicom da je Stiv Benon zainteresovan za ishod narednih EU parlamentarnih izbora. I da li bi još više trebalo da brine to što se Stiv zalaže za ukrupnjavanje i jačanje evropske desnice (inače Benon je bio manje-više prvi čovek Trampove pobedničke predsedničke kampanje, kao i njegov bliski saradnik i savetnik, bivši doduše). Sad bilo da g. Stiv priča u svoje lično ime ili u ime nekih novih, starih ili ko zna kojih već sve ne poslodavaca, ostaje pitanje kako (posebno u vremenima u kojima Ameriku, između ostalog, trese i afera vezano za uticaj Rusije na njihove izbore) jedna SAD interesna grupa, koja god i kakva god bila, može tako otvoreno da utiče na ishod evropskih izbora. Uz drugo, možda još i važnije pitanje – zbog čega druže Benone baš desnica.

Sećate se scene iz kultnog filma „2001: Odiseja u svemiru" u kome se čopori čovekolikih majmuna i majmunolikih ljudi koskama istrebljuju do iznemoglosti zbog komada mesa i gutljaja vode. I šta je onda uopšte i moglo na kraju da spreči njihovo totalno međusobno istrebljenje, kao i da započne bilo kakav oblik praistorijske diplomatije. Ne znam, da li je nekakav misteriozni i ezoterični obelisk prekinuo rat, zaveo mir i naterao ih da sarađuju, ili se radi o nečem trećem. Nečem, koliko jednostavnom toliko i genijalnom - o tome da su počeli međusobno da trguju.

U Institutu Servantes, u Čika Ljubinoj 19, sinoć je otvorena izložba španskog fotografa Markosa