Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je u Skupštini Srbije: „Nije vreme za veliki patriotizam, vreme je za velika dela”.

Nema sumnje da je predsednik mislio da nema velike koristi od busanja u patriotizam, da je vreme da se  mnogo više uradi u interesu budućnosti Srbije i njenih građana. Svakako da bi jedno od tih velikih dela bilo upravo  „lišavanje Srbije nacionalnih konflikata u koje je decenijama bila uronjena, ne samo sa susedima, već i sa velikim silama. „

Ove godine svi hrišćani slave Uskrs istog dana, u nedelju 24. aprila. Utakmice svih većih evropskih liga takođe se igraju redovno u subotu kao što su se i ranijih godina igrale i kod njih i kod nas.

Međutim, za razliku od ranijih godina, naša SPC je rešila valjda da pokaže kako smo mi Srbi najhrišćanskiji narod i kako mi jedini znamo šta je to Veliki petak, Velika subota i sam Uskrs i Isus Hristos.

Pokazujući još jednom da se ne meša u politiku, državu , stranke, vojsku, i druge državne institucije , a pogotovo ne u istoriju, kulturu, umetnost i sport, SPC je uputila pismo  “Crvenoj zvezdi” u vezi derbija a “radi znanja i daljeg postupanja”:

“…treba stalno pisati. Iseći vene, umočiti pero u krv i pisati…” Lj.Č.

Nekada ne možete da napišete tekst i da bude lep. Ili lak. Nije svaki trenutak napravljen da se slavi. Nije svaka reč blaga. Nije svaki stog sena mesto gde se neko voleo strasno. U nekom od tih kreveta je neko i izdahnuo.

Nekada se sujete susretnu na pola puta. Sudare se na mestima ukrštanja. Mesta na kojima je izbor dvoličan. Uzburkan, usijan susret uzavrelog i neodoljivog. Ogavnog i ljigavog. Izbor nije kada znate šta birate. Pravi izbor je samosvesna borba između mene i mene. Mene koji

Malo hlađenja smehom u vrelim letnjim noćima.

Sve slučajnosti ovog teksta su namerne. Tačnije ako znate aktere ovakvih dešavanja, onda ste i sami deo jedne od urbanih legendi. Takođe Vas molim da podelite sa nama i ostale koje znate. Svaka od ovih priča kreće istim tekstom:

“E, brate, da ti ka’em…”

Urbana Legenda 1 – kako smuvati devojku

On je bio student prve godine, a šta ti ga ja znam, navodno arhitektonskog fakulteta. Par godina je studirao, pa se vratio nazad. Nije ga to više specijalno zanimalo. Ali

Ako se sa ovim niste susreli ranije - sada je vreme. Jer kako kaze i sam slogan Ted Talks-a ovo su "Ideje koje vredi širiti".

 Ovo su moji gosti autori danas:

Arthur Benjamin - O Brojevima:

Sir Ken Robinson - O logici:

 Jill Bolte Taylor - O iskustvu:

 Uživajte u lepom danu

 Pozz M.

Age is not a particularly interesting subject. Anyone can get old. All you have to do is live long enough.
-- Groucho Marx

He... evo tek prođe prvi ceo dan na novom blogu, gde su nas nekoliko, "dužeg jezika", unapredili u "autore", a već počinju pritisci privatnim porukama da nešto napišem. Ko se sa ovoga skin'o, može bez brige da pređe na hors...

Pa dobro, pošto su me kolege greškom ubedile da u 3:30AM imam neku telekonferenciju sa Singapurćanima (klijenti) i Amerima (partneri), pa kad sam se nekako već probudio i nalio kokakolom, a u msn konverzaciji shvatio da je greška (i otkačio ih iz pedagoških razloga), evo da i ja ispustim, kao galeb, ukras na novi blog.

Sa rekordno niskom popularnošću i pred izborima sledeće godine, francuski predsednik Nikolas Sarkozi je imao očajnu potrebu da poboljša svoj politički rejting.

U subotu je priliku za to i dobio.

Od ponedeljka do danas sam bio na putu i na aerodromu u ponedeljak kupih ovu knjižicu koju časopis The Economist izdaje svake godine.

Kao malu protivtežu blogovima koji se ovih dana objavljuju, a u kojima možemo saznati (i reći šta mislimo) o tome šta je izvesna Leya Keller neverovatno pametno i epohalno rekla na Tviteru o tome ko je Ćora, ili šta je izvesna Nikita Če Buraška apsolutno neprihvatljivo rekla na svojoj  Fejsbuk stranici, izvlačim nekoliko interesantnih statistika - "pozicija Srbije u svetu" u raznim "sportskim disciplinama" koje vode nacionalne statistike.

 Već duže vreme u sebi ne mogu da nađem onu radost koja se zove "od srca" pa da kažem kako mi je "srce puno". Ono što bi ga moglo napuniti nikada nije bilo veliko i nedostižno, punila sam ga malim stvarima koje mi znače. Svaki put kada mi je teško mogla sam da posegnem tamo negde gde mi je "duša" pa da zahvatim malo snage da guram dalje. Ne mogu da se setim od kada je to mesto presušilo, presahlo? 

  Znam da sam donekle i sama kriva. Svaki put kada vidim ili čujem nešto što mi je nepodnošljivo teško prebacivala sam se na "nečujno" i "nevidljivo",  bez moje volje,

 Mic po mic, od bureka koji nam je ponudio Mikele (na njegovom blogu)  stigosmo i do čvaraka, koji, kao što se zna, više ne mogu da se nađu a da valjaju. Zato zaključim da čvarci zaslužuju poseban blog, nije to nešto nebitno u našem životu pa da uh preskočimo ili samo usput pomenemo?

  U mesarama takvih čvaraka da valjaju odavno više nema. Ni svega drugog što pamtimo da je bilo ukusno i mirisno. Sve se to pokvarilo, ni mesari više nisu šta su bili, a tako ni čvarci, osim ako nisu topljeni u velikim tučanim bakračima, u masovnom  svinjokolju koji bi tako negde krajem ovog meseca padao,  za Dan Republike, da su nam "ona vremena" i Republika.  

Ali nisu.

 Gost autor Mungos92

Tek danas sam saznao da mi komšija sa kojim već par godina delim kuhinjski zid i pogled u vrata umro pre koju nedelju, a možda i skoro mesec dana. Čoveka od "prekoputa", čije ime, nažalost, ni sada ne znam, niti znam koliko je bio star, gde je i šta radio, a ponajmanje koga još ima u svome životu, danas su pronašli u njegovom stanu, na samo nešto više od tri metra od naših ulaznih vrata. Pronašli su ga predsednica Kućnog saveta, čije ime takođe ne znam (ali znam da je vrlo preduzimljiva), i još nekoliko stanara - takođe "bezimenih" koji su zajednički prijavili nestanak policiji i dobili dozvolu na obiju ulazna vrata stana u kojem je mrtav ležao naš komšija.

Ovo je dodatak Dragovom blogu.

Reakcija Biljane Kovačević-Vučo, predsednice YUCOM-a:

"U ime ljudskih prava i vladavine prava YUCOM objavljuje da neće postupiti po nalogu Vrhovnog suda i da će mu zbog toga račun biti blokiran. Povinovanje ovakvoj odluci bi bilo protivno svim principima za koje se YUCOM kao organizacija branitelja ljudskih prava zalaže, jer bi plaćanje Aleksandru Tijaniću predstavljalo reket pod pokroviteljstvom najviše sudske instance, u čemu YUCOM odbija da učestvuje. Plaćanje bi predstavljalo nadoknadu za javno iznetu kritiku bez saglasnosti kritikovanog. Na to se ne može pristati."

Na sajtu Komiteta pravnika za ljudska prava:

Vrhovni sud Srbije zabranio knjigu 'Slučaj službenika Aleksandra Tijanića'

Beograd, 15. septembar 2009. godine

Hajnc fon Ferster (Heinz von Foerster), "Sokrat kibernetike":

Bio sam u gostima kod neke porodice, u Bostonu, ako se ne varam, čekali smo i čekali da se dečak vrati iz škole. Stigao je sa satom zakašnjenja, očiju punih suza, još jecajući. Pitali smo ga: „Šta se dogodilo, zašto plačeš?" „Morao sam da stojim u ćošku jedan sat!" „Ali, zašto?!" „Zato što je učiteljica rekla da sam bio bezobrazan." Roditelji su pitali: „Pa, šta si uradio?" „Učiteljica je pitala koliko je 2 puta 3 i ja sam se javio i rekao da je to 3 puta 2, i onda su se sva deca smejala, i učiteljica je bila jako ljuta i povukla me je za uho i rekla da sam bezobrazni obešenjak i da moram da idem u ćošak jedan sat, i da 2 puta 3 nije 3 puta 2, nego 6."
Onda sam mu rekao: „Ali, ti si bio potpuno u pravu! 3 puta 2 jeste 2 puta 3. Možeš li ti to da dokažeš?" „Naravno!", rekao je on, uzeo olovku, nacrtao tri tačke, ispod njih još tri tačke i rekao: „To je 2 puta 3. A kada okreneš papir, onda je 3 puta 2."
To mi kaže šestogodišnje dete, a učiteljica ne razume da je tu već shvaćen komutativni zakon multiplikacije - koji ona, draga učiteljica, još nije shvatila!

Pre par meseci zove me žena iz mog zdravstvenog osiguranja.

- Dobar dan, ja sam XY iz ŠKLJ-Osiguranja. Da li razgovaram sa gospođom Gall?
- Da.
- Jelenom Gall?
- Da.
- Veoma mi je drago, gospođo Gall. Sigurno ste čuli da zdravstvena osiguranja u Švajcarskoj poskupljuju. (pauza, puštam je da odradi obavezni deo) Da li ste čuli?
- Da, naravno da sam čula.
- To je strašno, zar ne? (pauza) Halo?
- Da, to je strašno.

Piše: krkar 

Ja odavno obećah i evo tek sad u minut do 12 uspevam da kako-tako, na brzinu, održim obećanje i  napišem poslednji deo. Izvinjavam se što ću ovo malo zbrzati ali, nažalost, ušao sam u kuću u pola 2 a ustajem u 7 i ne mogu bolje. Zato mi je najvažnije da na vreme postavim svoju prognozu, a za sve ostalo o čemu sam namerio da pišem neće biti dockan ni pošto se izabere novi patrijarh.