[Буди против, само буди човек]

Она је узрок што су моји радови на факултету, од других професора добијали квалификације попут „херојски подухват" или „ово је ниво магистарског". Она је одговорна и за многа каснија неразумавања са другим професорима и за њихове коментаре типа „то је превише ексцентрично виђење", „колега, ваш рад је превише аутентичан, уклопите се мало" или „како то тако чујете? Ако тако одсвирате, ја ћу искочити кроз прозор".

Она је хомофоб. 

Мој момак је у спаваћој соби имао велику икону Христа Пантократора. У тренутном стању нисам био способан за згражавање над идејом ћу да пред иконом да изгубим невиност. Провео сам код њега пар дана. Организовао је седељку где сам упознао његово друштво. Тешко је рећи да сам их упознао. У стању у каквом сам се затекао много тога је тек пролазило мимо мене. Сва срећа па је он био старији од мене и са више искуства у односу религијско-сексуално и што му моје понашање није било ништа ново, ништа страно.

Ovo je blog o onima koji su bili i ostali veliki, o čovečnosti, ljudskosti, solidarnosti, o velikim ljudima koji su postali još veči i o mnogim anonimnim koji su postali poznatiji i pokazali svoju veličinu. Prvi među njima je Novak Đoković koji je svojim gestom probudio ljudskost, ljudsku savest i solidarnost ne samo na prostorima bivše Jugoslavije nego i sveta.

„Živeli svi narodi bivše Jugoslavije. Neka je Bog uz vas..“ ,

napisao je Novak Đoković. Ovako kažu ljudi , a neljudi će ga optužiti da vraća bratstvo i jedinstvo, neljudi će i dalji mrzeti, želeti da komšiji crkne krava, pa da crkne i njegova samo da komšija nema od koga da kupi mleko. Ali neka, budala i krivog drveća nikada nestati neće, a mene raduje što se u svakoj situaciji pokažu veliki ljudi i narodi u celini mnogo veći nego što idioti pokušavaju od njih da naprave. Ovo nije blog o smeću i ružnim stvarima koje je poplava izbacila i neka je i eto sreće da to đubre zauvek odnese sa ovih prostora.

Ovo je blog koji afirmiše ono što je u ljudima ljudsko, o ljudskoj solidarnosti, dobrotoi, požrtvovanosti, spremnosti da se pomogne drugima u nevolji. Blog o Novaku Đokoviću, Miljani Stević   koja napisa onu pesmu

Žiku su pokupili u podne, jednog julskog dana `44. Zvonili, dvojica u sivim odelima, odgurnuli Ružu koja im je otvorila vrata, popeli se do Žikinog skloništa i odveli ga do crnog automobila koji se zaustavio pred kućom. Olgi, koja se sjurila za njima niz stepenice i pitala kuda ga vode samo su odbrusili: „Tamo gde je mesto svim komunjarama“.

Bane je za Žikino hapšenje saznao tek predveče, kad je Miomir, sav znojav i zadihan, uleteo u stan u Profesorskoj koloniji i, bez pozdrava, počeo da sipa vesti, zbrda-zdola, izmedju dva hvatanja vazduha.

Spustila sam se na sedište u metrou kraj jednog mladog Kineza.

Počelo je na jednom od onih životnih prelaza koje je Ana prošla a da nije primetila. Kad se našla na drugoj strani, nastavila bi bila dalje istim korakom nesvesna da se okolina promenila, i zanešena u polemiku sa svojom drugom Ja, što je sve njeno tipično ponašanje, da se nije odmah sjatila gomila.

Ako imamo Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koji jasno definiše da državna tajna može biti samo ono što ugrožava nacionalnu bezbednost i ništa drugo, kako onda ugovori sklopljeni između države (da ne kažem građana države) i inostranih preduzeća mogu biti državna tajna?

Ako imamo Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koji omogućava svakom živom biću na planeti zemlji, bio on državljanin naše ili neke druge države, da traži i dobije kopiju tih ugovora, kako to da ih neko već nije zatražio i objavio?

Kad sam se onomad zaljubila u Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, odlučila sam u svom malom svetu pokušati njegovom primenom doprineti povećanju transparentnosti rada javnih institucija s kojima sam imala posla na dnevnoj osnovi.

Škola, na primer.

Krenula sam lagano, tražeći kopije sasvim benignih dokumenata. Recimo: htela sam da pročitam osnovne dokumente koji objašnjavaju način funkcionisanja svake institucije, iz kojih se može videti koji organ i pod kojim pravilima upravlja školom, ko ga nadzire, kako se donose odluke, kakva je

Školski brod Galeb, nekada ponos naše mornarice i mesto istorijskih zbivanja, rđa u riječkom brodogradilištu "Viktor Lenac" čekajući neke bolje dane koji ko zna kada će doći.

otrovan, zlonameran tekst,
izvučen iz samo jedne pogrešno protumačene rečenice.
bilo je toga, kad je kurir razvlačio biljanu srbljanović
ili mirjanu karanović.

ali odavno ne u politici, i odavno ne ovako brutalno.

evo vam link

Jučerašnja diskusija BlogOpena o cenzuri na internetu izbacila je na površinu i više nego što su neki od nas očekivali. Saznali smo da u Srbiji ni tribine više nisu dosadne već -- opasne, te da ih čak treba sabotirati.

Možda po prvi put, videli smo tzv. SNS-botove van kompjuterskih ekrana: materijalizovali su se pred nama u 3D tehnici kao ljudi od krvi i mesa (ili, u najmanju ruku, kao vrlo antropomorfni).

Međutim, najbitnija stvar koju smo uočili u vezi sa cenzurom u Srbiji je jedno zajedničko osećanje koje danas povezuje hiljade ljudi logovane na domaći internet... I to nije osećanje straha, kako se možda ponadao po neki čitalac ovde, već osećanje duboke rezigniranosti, koje u ljudima već odavno ključa i čeka pravo vreme da se izrazi.

Prvi put mi se desilo da od publike ne mogu da se probijem do mesta za paneliste

Šta se zapravo desilo... 

Autor: Rodoljub Šabić
Juče sam, bar 15-tak minuta razgovarao sa novinarem jednog našeg dnevnog lista koji me pozvao jer je „u MUP-u čuo da je Šabić zabranio presretače". U pokušaju da mu objasnim da se radi o nečem sasvim drugom, dao sam mu i link na post u kome sam o tome pre par meseci pisao, a moji saradnici su mu dostavili i kopiju rešenja kojom sam MUP-u zabranio obradu podataka o ličnosti.
Ipak jutros je u tim novinama izašao tekst pod nazivom „Šabić zabranio presretače". Doduše, sudeći po inicijalima, rekao bih da ga nije potpisao novinar s kojim sam razgovarao.

autor: Rodoljub Šabić
Juče sam pozvao Gradski zavod za javno zdravlјe Beograda da objavi kompletne rezultate analize vode u Beogradskom vodovodu i apelovao na sve slične institucije u zemlјi, naročito na one u čijoj nadležnosti su područja posebno pogođena katastrofalnom poplavom, da u granicama objektivnih mogućnosti isto to učine.
Povod je bilo to što mi se, kao Povereniku za informacije, samo u nekoliko poslednjih dana obratio veći broj građana tražeći pomoć u vezi sa pristupom gore navedenim informacijama.
Naravno, Poverenik nije taj koji daje informacije

autor: Rodoljub Šabić
DIREKTOR - NOVINARKI:
"Zaposlena ... na poslovima reportera na radiju UPOZORAVA SE da su se stekli uslovi tj. da postoje opravdani razlozi za prestanak radnog odnosa, a zbog povrede radne discipline i to:
Ponašanje zaposlenog kojim se narušava ugled poslodavca i kojim se krši profesionalni kodeks čime je učinila povredu radne discipline, te da je ponašanje zaposlenog takvo da ne može da nastavi da radi kod poslodavca, na osnovu čega su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu.
Naime, imenovana je uputila zahtev za pristup informacijama