Autor: Rodoljub Šabić

„Dostavite nam listing odlazno-dolaznih komunikacija za broj mobilnog telefona ...... u vremenskom periodu od .... do .... 2010. godine." Ovaj jednorečenični zahtev predstavlja celokupnu sadržinu dopisa koji je nedavno stigao na adresu jednog od naših najvećih operatora mobilne telefonije. Kad je operator odbio da postupi po zahtevu uz obrazloženje da takav zahtev nije u skladu sa zakonom, te da je za njegovu realiziaciju potrebna odluka suda, podnosilac zahteva, zamenik Višeg tužioca iz jednog grada u unutrašnjosti Srbije ga je ponovio i propratio

Autor: Rodoljub Šabić

Kako se svaki normalan roditelj oseća suočen sa stavljanjem u izgled bilo kakve, makar i najmanje, neprijatnosti za njegovo dete? Ni malo prijatno, naravno. A nažalost, sa takvim „upozorenjima" se, kako mi pišu, u školama koje pohađaju njihova deca, ovih dana suočavaju neki od roditelja. A sve to povodom reagovanja odnosno odbijanja roditelja da daju podatke ili zahtevanja da im se objasni šta je osnov i razlog za prikupljanje određenih podataka za potrebe „Jedinstvenog informacionog sistema u osnovnom i srednjem obrazovanju Republike Srbije".

Autor: Rodoljub Šabić

Pismo, e-mail koji sam noćas primio me, po ko zna koji put, podsetio na „nepodnošljivu lakoću“ sa kojom se svuda oko nas objavljuju lični podaci, legitimišu ljudi, fotokopiraju i skeniraju lični dokumenti. A glasi otprilike:

„...problem koji imam i koji mi razara egzistenciju, porodicu pa da kažem i život je redak i teško rešiv. Dakle, ... neko je u APR-u registrovao dva  privredna društva ..., zloupotrebivši moje lične podatke. Prvi put sam upoznat sa činjenicom da "imam preduzeća" kada sam pozvan na razgovor u MUP. Posle

Autor: Rodoljub Šabić

Ovih dana za mnoge medije je interesantna tema bila finansiranje kancelarije predsednika Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Reč je o vesti da je u proceduri tehničke vlade dokument čijim usvajanjem bi za pomenute svrhe bilo obezbeđeno oko 7,5 miliona evra. 

Meni lično vest je izgledala gotovo neverovanta. Međutim, iako nije bila zvanično potvrđena, nije ni demantovana. U međuvremenu su se pojavile i famozne, u sličnim prilikama nažalost česte, informacije da se radi o „o tajni“. A činjenica da će se nešto kasnije i jedan od najviših funkcionera još uvek vladajuće stranke oštro, krajnje kritički osvrnuti na taj predlog, po svemu sudeći govori u prilog postojanju tog dokumenta.

Beograd je, nekada, jer ne živim u njemu, a dok smo bili gladni svega, mirisao na zemičke sa tvrdom korom i kožne cipele, na italijansku salamu i farmerke marke ''svinger'', na jeftini Mc Donalds. Na tortu Mona Lisa iz Ruskog cara. Na mirise knjiga iz poznatih knjižara.
Pariz je mirisao na kroasane i Senu, na Šanel 5, Atina na žuckastu prašinu Akropolja i ovčiji loj, na nešto što sebi nikako nisam mogao da definišem.
Venecija je mirisala na more, jod, so. Temišvar na uskršnja jaja.
Rim je mirisao na divan šampon iz hotela Gargantua. A Pešta na ljuti gulaš.

A miris Smedereva, oh, pa to može biti priča o čitavom jednom životu:

Onaj ko poriče holokaust, poriče čovečnost

Holokaust je naziv za sistematsko istrebljivanje Židova koje je za vreme drugog svetskog rata provedeno u Evropi na teritoriju pod kontrolom nacističke Nemačke i njenih saveznika.

Holokaust je imao različite forme, ali je najčešća i najzloglasnija bilo masovno hvatanje Židova i njihovo trpanje u vozove koji su ih dovozili do posebnih koncentracijskih logora - tzv. logora smrti - u Nemačkoj, Austriji i Poljskoj. Deo - najčešće žene, deca i starci - je pri dolasku odmah likvidiran, dok je deo privremeno ostavljen u životu kao robovska radna snaga. Metode likvidacije su postupno evoluirale u masovno gušenje u gasnim komorama, a leševi su spaljivani u krematorijima.

Kad god bi nam se smučio industrijski hleb koji se prodavao u našoj ulici, moji ukućani bi me umilno pogledali i raznežili se: „Jao, kako bi bilo lepo da otrčiš dole, do Šiptara i uzmeš nam onaj njegov hleb, da se slatko

Pre nego što krenete da čitate i komentarišete, znajte da mi nije namera da se bavim politikom i suočavanjem sa prošlošću na ovom blogu. Dakle, striktno bih da se bavim temom medija u Srbiji. Konkretno - ogoljenim vidovima medijske manipulacije u Srbiji.

I ja sam gledao onu spornu TV emisiju na B92 u ponedeljak uveče i da vam pravo kažem već bih je i zaboravio da se oko nje nije digla onolika halabuka. A ta halbuka se digla uveren sam radi stvaranja frke oko "ponovnog" ukidanja Peščanika jer setite se prošle godine je već kolala glasina da je Peščanik ukinut:

These four defiant authors are sceptical about the future – particularly since the opposition radio programme Pecanik(hourglass) broadcast by the independent radio station B 92 stopped airing in July 2010. 

 http://www.signandsight.com/features/2128.html

Znači Peščanik možda bre nije ni postojao u proteklih gdoinu dana! 

Danas je prvi dan Ramazana (ili Ramadana) meseca posta u muslimana. Kao što većina sveta zna tokom tih 30 dana muslimani ne konzumiraju ništa, ni vodu, ni hranu, ni cigarete, niti praktikuju seks, između izlaska i zalaska sunca. To je takođe mesec praštanja i pomirenja. Post koji se ovde naziva oruč, odnosno uzdržavanje od svih želja tokom dana ovog meseca je jedan od pet stubova islama. Naravno, deca, trudnice, bolesnici i putujući nisu u "obavezi" da drže oruč.

ili blogeri svih zemalja ujedinite se!

Kako komentariše Cory Doctorow u ovom članku Berluskonijeva vlada u sred SEKE nema druga posla nego da izmišlja zakone koji bi ugušili slobodu govora (i izbora) na internetu. 

Pre dve nedelje je istekao tromesečni rok koji je Generalna skupština UN-a dala Izraelu i Palestincima da započnu nezavisne i kredibilne istrage mogućih ratnih zločina i povreda ljudskih prava po preporuci izveštaja komisije UN-a, predvođene sudijom Ričardom Goldstonom.

S obzirom na činjenicu da nijedna strana nije uradila ono što je Generalna skupština UN-a od njih tražila, Goldstonov izveštaj ponovo dolazi u fokus onih koji prate UN, Bliski istok ili oba, pa sam mislio da je vreme da se napiše koja o tom izveštaju i događajima oko njega.

Osim toga, prošlo je tačno godinu dana od kada sam se bavio temom (posredno, prevodom teksta) krvoprolića u Gazi.

Da, zanimljive stvari se dešavaju na Bliskom istoku, okolini i svetu i dalo bi (mi) se svašta pisati o tome. Međutim, ne tako trenutni, prioritet mi je moja neposredna okolina, čitaj bašta, te se bavim istom sada već dva meseca [na radost nekih, a razočaranje drugih, ali kako je to naš premudri narod pričom opisao -- ne možeš celom svetu ugoditi].

Ko smo mi? Žmu i ja... i svi oni rođeni sedamdesetih ..i ranije... Ovo nije blog o dobrim, starim vremenima... Jer ta vremena kad smo intenzivno "izlazili" nisu ni tako stara, a nisu bila ni tako dobra. Odrasli smo u malom gradu, osamdesetak kilometara od Beograda. Počeli smo da izlazimo početkom onih kriznih, nesretnih devedestih. Naš grad je nekako zaobišao prvi nalet turbo-folka, dizelaša, sponzoruša i sveg jezivog kolorita uobičajenog za predstavu o tom vremenu. Nije da ih nije bilo... ali su bili znatna manjina. A i mesta za izlaske strogo su nas razdvajala...  Bilo je cool (mislim

...dobar vam dan!

Svetsko prvenstvo u fudbalu je više nego praznik, to mu nekako dođe kao medeni mesec :)

Planetarno najvažnija (sporedna) stvar

- uživajmo!

Kao sto mi neko rece: "Pa, sada ti tamo moras i kod zubara, doktora i frizera, sve tamo moras da radis!" Da, to ja jesam drzao negde u zapecku mog mozga, ali tek kada dodje do prvog susreta sa nekim od tih svakodnevnih rutina onda postanes svestan da nisi vise u Kanzasu, i da te je tornado odneo negde daleko, dalje od Oza! Za zubara ne brinem, ionako nikada nisam imao problema sa istima, osim sto su me redovno izbacivali iz ordinacije kada god dodjem jer im navodno trosim vreme sa "zubima poput bisera koji se ne kvare", kako su ih atributisali. Sto se tice doktora, iskreno se nadam da necu imati