17 sati prednosti za laž

Pre dve nedelje je istekao tromesečni rok koji je Generalna skupština UN-a dala Izraelu i Palestincima da započnu nezavisne i kredibilne istrage mogućih ratnih zločina i povreda ljudskih prava po preporuci izveštaja komisije UN-a, predvođene sudijom Ričardom Goldstonom.

S obzirom na činjenicu da nijedna strana nije uradila ono što je Generalna skupština UN-a od njih tražila, Goldstonov izveštaj ponovo dolazi u fokus onih koji prate UN, Bliski istok ili oba, pa sam mislio da je vreme da se napiše koja o tom izveštaju i događajima oko njega.

Osim toga, prošlo je tačno godinu dana od kada sam se bavio temom (posredno, prevodom teksta) krvoprolića u Gazi.

Aprila prošle godine na inicijativu Saveta za ljudska prava UN-a je osnovana komisija čiji zadatak je bio da istraži eventualne ratne zločine, povrede običaja rata i ljudskih prava tokom konflikta u Gazi, decembar 2008. - februar 2009. (Međunarodni) Sudija Ričard Goldston je imenovan za vođu komisije. Nije loše znati (naprotiv) da se on toga prihvatio tek pošto je mandat komisije proširen. Naime, komisija je prvobitno bila zamišljena da istražuje gorenavedeno samo jedne strane -- države Izrael, a na to sudija Goldston, punim pravom, nije hteo da pristane.

Sudija Goldston bi morao biti poznat domaćoj publici, ako ne kao tužilac "anti-Srbskog" Tribunala u Hagu, a ono kao istražitelj legalnosti NATO bombardovanja Jugoslavije 1999. Tada je došao do veoma kreativnog zaključka (Čomski ga zove dubioznom doktrinom za 21. vek) -- bombardovanje nije bilo legalno, ali je bilo legitimno.

Izraelska propagandna mašinerija je počela sa provlačenjem sudije Goldstona kroz blato koliko odmah -- preventivno. S obzirom da je čovek Jevrej (a oni koji ga poznaju kažu više cionista nego manje), onda se primenila uobičajena etiketa - "samo-prezirući Jevrej, antisemita" - kojima su redovno počašćeni svi Jevreji (a njih nije tako mali broj, link je mala ilustracija tog ludila) koji se drznu da stave primedbu na politiku izraelske države. Ta država, je odbacila komisiju koju je Goldston predvodio kao antisemitsku, a istragu kao nepotrebnu i uskratila joj ulazak na teritoriju Izraela (onemogućivši joj time veoma važan deo istrage, treba li naglasiti?). Posle dosta gombanja Egipat je otvorio prelaz kod Rafe, tako da je komisija mogla da uđe u pojas Gaze. Posetu Zapadnoj obali Izrael je takođe onemogućio.

Kada se izveštaj pojavio u septembru prošle godine (pdf fajl) uobičajeni naslov agencijskih vesti je bio "Goldstonov izveštaj optužuje obe strane za ratne zločine" ili nešto na toj liniji, koja je valjda trebala da napravi neki ekvilibrijum. No, o kakvom to ekvilibrijumu možemo pričati ako je odnos žrtava 13 : 1166 (najmanji broj, izvor vlada Izraela) ili 1444 (najveći broj, izvor vlasti u Gazi)? (NVO sektor daje brojeve između 1378 i 1417) Ako je na jednoj strani poginulo 3 (tri) civila i 10 vojnika (4 od "prijateljske vatre"), a na drugoj je najmanje 800 mrtvih civila, od čega je najmanje 300 dece? O kakvom to uopšte ratu možemo pričati, ako je na jednoj strani najveća vojna sila u regionu sa svim vidovima oružanih snaga (avijacijom, mornaricom itd), a sa druge grupe naoružane kalašnjikovima, bacačima ručnih granata i raketama iz kućne radinosti. No, kaj god...

Dok je arapska štampa pozdravljala izveštaj zatvarajući jedno oko na delove koje prozivaju Hamas i palestinske grupe, izraelska propaganda je samo nastavila da ga odbacuje kao što je to činila i pre nego je sočinjen.

Šta zaista stoji u tom izveštaju?

Po mom mišljenju, najporaznija stvar za Izrael u tom izveštaju uopšte nije (direktno) vezana za prošlogodišnju operaciju, nego je svojevrsna ocena stanja u Gazi. Na strani 538 pasus 1735 kaže: Misija ocenjuje da činjenja koja oduzimaju Palestincima u pojasu Gaze sredstva za opstanak, zaposlenje, smeštaj i vodu, koja im ograničavaju kretanje i njihovo pravo da napuste i uđu u sopstvenu zemlju, koja ograničavaju njihov pristup sudovima u pravnim sredstvima, mogla voditi merodavni sud ka nalazu da je zločin proganjanja, zločin protiv humanosti, počinjen.

Drugim rečima, sudija Goldston je u pravnički jezik upakovao, već zilion puta izrečene, ocene raznoraznih humanitaraca o Gazi kao zatvoru pod otvorenim nebom.

Inače izveštaj ne pretenduje da bude detaljan spisak svih mogućih ratnih zločina, mogućih povreda običaja rata i mogućih povreda ljudskih prava. Kako kaže u pasusu 16 na sedmoj strani izveštaj pruža samo ilustrativni obrazac nasilja u Gazi, a obrađuje detaljno svega 36 incidenta, 34 sa izraelske strane i dva sa palestinske.

Neproporcionalno? Pa kao i sam sukob. Što reče Toni Džad u Hafington postu: Ali mera kršenja ljudskih prava od strane Izraela daleko prevazilazi bilo šta što bi se Hamas mogao nadati da može postići.

Međutim, ono što je (bila) ključna tačka tog izveštaja koja je izazivala češanje bez svrabeža je preporuka da obe strane učine nezavisne i kredibilne istrage u izveštaju pobrojanih mogućih ratnih zločina, te da nalaze tih istraga dostave Međunarodnom krvičnom sudu u roku od šest meseci.

Svi diplomatski i PR napori Izraela su išli u pravcu izbegavanja sprovođenja tog predloga. Prvi pokušaj je bio da se odloži vanredna sednica Saveta UN za ljudska prava (oktobar prošle godine) na kojoj je predložen nacrt rezolucije za Generalnu skupštinu UN-a. Nije uspeo, uprkos trudu uvek koopertaivnog Mahmuta Abasa da u tome pomogne.

Za razliku od Generalne skupštine, na kojoj nije bilo nikakve dileme da li će rezolucija proći i samo je pitanje broja glasova protiv i uzdržanih (i koje zemlje stoje iza istih), u Savetu UN za ljudska prava još i ima nekog suspensa - rezultat nije baš unapred poznat (posmatračima). Osamnaest zemalja je predložilo rezoluciju, a savet ima 47 članica. Dakle, prosta većina je 24. Rezultat glasanja je bio 25 za, 6 protiv [Izrael, SAD, Burkina Faso, Italija, Mađarska i Slovačka] i 11 uzdržanih. Ono što je odmah upalo u oči je uzdržanost Velike Britanije i Francuske, koje inače u sličnim situacijama redovno glasaju u korist Izraela.

Zatim 2. novembra rezolucija 64/10 prolazi na Generalnoj skupštini UN-a. Parafraziram glavne delove teksta rezolucije. Dakle, rezolucijom se prihvata izveštaj Saveta UN za ljudska prava.

Traži se od Generalnog sekretara da Goldstonov izveštaj prosledi Savetu bezbednosti.

Poziva se vlada Izraela da u roku od tri meseca pokrene nezavisnu i kredibilnu istragu u skladu sa tim izveštajem.

Urgira se palestinska strana da učini to isto (s tim što se ne precizira a ko to treba da uradi, Hamas ili Abasova vlast).

Preporučuje se Švajcarcima kao (anđelima) čuvarima Ženevske konvencije za zaštitu civila u toku rata da preduzmu sve korake kako bi ona bila poštovana na Okupiranim palestinskim teritorijama uključujući i Istočni Jerusalim.

Traži se od Generalnog sekretara da u periodu od tri meseca podnese izveštaj Generalnoj skupštini o implementaciji rezolucije i njegovom viđenju eventualnih daljih akcija (ako su potrebne) i uključivanja odgovarajućih tela i organa UN-a u iste, uključujući i Savet bezbednosti.

Svet se, kao i uvek kada je ovaj topic u pitanju, značajno "podelio". Za rezoluciju je glasalo 144 zemlje, 18 je bilo protiv, 44 uzdržane i da budem sasvim precizan bilo je 16 odsutnih. Rezultat glasanja se može videti ovde (skrolovati na dno strane). Jopet su Velika Britanija i Francuska među 44 uzdrane, u toj grupi je i Ruska federacija, što znači da su o rezoluciji glasale samo dve zemlje stalne članice Saveta bezbednosti (različito, a na vama je da pogodite koje i kako su glasale :). Već ta činjenica ukazuje da su male šanse da se Goldstonov izveštaj nađe pred Savetom bezbednosti, a još je bolje pitanje čemu bi to pa i doprinelo, kada je veto SAD već vidljiv na zidu prostorije u kojoj sastanče.

Otud moje blago rečeno čuđenje kad je Amnesty International izašao sa optimističkom izjavom za štampu 5. novembra -- Glasanje o Goldstonovom izveštaju u UN određen korak ka odgovornosti.

Zbunjeni Ban Ki Mun ili nada umire poslednja

Četvrtog februara Generalni sekretar UN-a, Ban Ki Mun, izlazi pred GS sa svojim "izveštajem". Zašto navodnici? Iz jednostavnog razloga što se tri lista hartije, od kojih je prvi naslovna, a druga dva sadrže 11 pasusa, od kojih su 7 uvodne napomene, a preostalih četiri Banove opservacije (u dva je ključna reč "nada") ne mogu nazvati izveštajem uz najbolju volju, da se pri tome ostane ozbiljan. No, da se ne bavim deskripcijom, prevodim poslednja tri pasusa (ono u zagradama nisam mogao da odolim).

9. Ja verujem, kao stvar principa, da međunarodno humanitarno pravo mora biti u potpunosti poštovano i da civili moraju biti zaštićeni u svim situacijama i okolnostima. (baš lepo) U skladu sa tim u nekoliko prilika sam pozivao sve strane da izvrše kredibilne domaće istrage o ponašanju tokom konflikta u Gazi. (pa na to ih rezolucija obavezuje, gde se dede reč "nezavisne"?) Nadam se da će takvi koraci biti napravljeni gde god da se pojave verodostojne optužbe o kršenju ljudskih prava.

10. Moja najiskrenija nada je da je rezolucija GS 64/10 služila da ohrabri nezavisne, kredibilne u skladu sa međunarodnim standardima istrage vlade Izraela i palestinske strane. (Nada? Ohrabrenja? Ajd bar se setio reči "nezavisne" )

11. Primećujem iz primljenih materijala da su procesi započeti od vlade Izraela i vlade Švajscarske u toku, a da je palestinska strana počela proces 25. januara 2010. (baš su se odrali od žurbe). Pošto su takvi (misli "procesi u toku" ) ne može se doneti zaključak o implementaciji rezolucije strana u pitanju. (Wow! Aferin!)

Posle toga slede anexi sa materijalima koje su pomenute strane priložile (iz uvodnih napomena se saznaje da su to učinile u pet do dvanaest , odnosno 29. januara). Na četvrtoj strani počinje Aneks I, što je dokument koji je dostavila izraelska vlada, na strani 63 Aneks II, što je materijal dostavljen od palestinske strane i najzad na strani 70 počinje Aneks III, materijal Švajcaraca. Sve je to lepo, pregledno i jasno, a može se videti ako se otvori ili skine dokument u PDF formatu. Dakle, da rezimiramo, Ban Ki Munov izveštaj se sastoji od 3 (tri) strane, a sa Aneksima je to dokument od 72 strane.

Na reakcije na ovaj izveštaj ću se vratiti posle smehotresne(?) epizode sa Asošijeted presom.

Zbunjen je Ban Ki Mun, ali što je tek AP zbunjen

Dok su delegacije u UN verovatno još bistrile Ban Ki Munovo "nemam pojma šta da vam kažem" i prišljamčene dokumente izvesni Džon Heilprin (John Heilprin) od Asošijeted presa izlazi sa bombastičnim naslovom: Šef UN-a kaže da Izrael istražuje "svaku optužbu" protiv svojih akcija u Gazi.

Wtf??? O čemu ovaj priča???

Onda u četvrtom pasusu, koji počinje rečima "Ban Ki Munov izveštaj na 72 strane", postaje jasno da se Džoni malo zbunio ili "zbunio", te da je, gle slučajnosti, (samo) Aneks I skapirao kao deo Ban Ki Munovog izveštaja, odnosno kao da je to Ban svojeručno tipkao. Naime, onima koji su makar "dijagonalno" pročitali izraelski izveštaj je jasno da su rečenice iz istog u AP-ovoj paškvili stavljene u usta Generalnom sekretaru UN-a. To čudo od teksta je još uvek online dok ovo pišem. Pošto u najboljem maniru "1984" vesti sa Yahoo-a nestaju, ja napravih PDF fajl.

Međutim, ako ste mislili da je to sve o Džonu the zbunjenom Heilprinu varate se. Koliko 17 sati nakon prve glooposti objavljuje nešto što bi moglo/trebalo(?) da bude retrakcija iste: Šef UN-a ne može da oceni da li su istrage o Gazi "kredibilne". Jopet napravih PDF fajl.

Laž obiđe svet za vreme potrebno istini da zaveže pertle na svojim cipelama, rekao je Mark Tven. Jes' da je AP dao laži 17 sati prednosti, što je u današnjem svetu nenadoknadiva razlika, ali eto na kraju laž i istina kohabitiraju srećno u sajberspejsu, dok ih neki Vinston Smit ne obriše. No, u svakom slučaju zapamtiću ime Džona Heilprina, ako ni zbog čega drugog, a ono da svaki put proverim da li možda ima drugu verziju.

Reakcije na Banovo: "Pojma ne znam, nisam odavle"

Izraelski zvaničnici su zadovoljni. Jehud Barak priča kako mu je Ban glavom i bradom iskomunicirao divljenje prema štivu koje je Izrael priložio. Može da priča šta 'oće kad se Mr Mun gradi mutav.

S druge strane Hamas, kao da je u najmanju ruku učinio sve da ispuni zahteve rezolucije 64/10, je ogorčen i govori o Banovom izbegavanju odgovornosti, što je, moram primetiti unatoč tome ko to kaže, bliže nekoj istini.

Međutim, saglasje reakcija svih humanitaraca i dekonstrukcija kako izraelskog tako i palestinskog papira uručenih Genseku Munu su u stvari najzanimljiviji.

Human Rights Watch, Amnesty International, B'Tselem i Palestinian Center for Human Rights daju sasvim dovoljno materijala iz kojih se može zaključiti da ništa što je preduzeto od dve strane nije kredibilno, a kamoli nezavisno.

B'Tselem se, po sistemu "prvo svoje dvorište", detaljno bavi izraelskim dokumentom i.e. Aneksom I Gensekovog "izveštaja". Ko je pročitao to štivo shvata da se veći deo tih 60-tak strana svodi na deskripciju i objašnjenje vojnog i uopće pravosuđa Izraela. B'Tselem praktično parafrazira Gruča Marksa (Military justice is to justice as military music is to music), uz argument da se istrage pod okriljem vojnog pravosuđa ne mogu smatrati nezavisnim ni kredibilnim. Prema B'Tselemu mnogi koji sada vode istrage su bili uključeni u donošenje odluka tokom akcije u Gazi.

Što se tiče cifara iz dokumenta, stavljenih tamo da impresioniraju the zbunjenog Ban Ki Muna, poput 150 započetih istraga, B'Tselem kaže da je broj misleading, odnosno da je barem velik deo od tog broja normalan armijski debrifing koji nema veze sa kriminalnim istragama. Da se najveći broj pokrenutih istraga ne bavi eventualnim ratnim zločinima i povredama ljudskih prava, nego slučajevima odbijanja poslušnosti i sličnim unutararmijskim prekršajima.

Zaključak - ne može se prepustiti jednoj instituciji da istražuje sama sebe i to nazivati nezavisnim i kredibilnim.

Palestinski centar za ljudska prava (PCHR) se takođe bavi "svojim dvorištem", doduše posle kritike izraelskog i vrlo interesantne UN-ovog.

PCHR potvrđuje da obe vlasti, u Gazi i na Zapadnoj obali, nisu sprovele zahtevane istrage i prema tome su prekršile uslove rezolucije Generalne skupštine. PCHR je imao brojne konsultacije sa (obema) vlastima pokušavajući da ih ohrabri da ispune zahteve iz Goldstonovog izveštaja, rezolucije GS i međunarodnog zakona.
...
Nalazi (vlade u Gazi) su predati komesaru za ljudska prava UN-a i objavljeni 4. februara. PCHR je analizirao izveštaj i smatra ga razočaravajućim; samo je potvrdio da vlada u Gazi nije obrazovala kredibilni i nezavisni istražni komitet koji bi vodio istragu o optužbama iz Goldstonovog izveštaja.
...
Za obe palestinske vlade ovo predstavlja propuštenu veoma ozbiljnu priliku i takvo politički neodgovorno ponašanje može voditi samo podrivanju napora UN-ove komsije, kaže se u izveštaju PCHR-a.

Pomenuta zanimljiva strelica prema UN-u se vidi iz sledećeg: PCHR primećuje da je UN napravio veliku grešku u proceni kada je prihvatio 10.5 miliona dolara kompenzacije od Izraela za bombardovanje UN štaba, magacina i škola u Gazi, odustajući od daljih legalnih reperkusija. Ovim potezom namerno uništene institucije UN-a su praktično proglašene "kolateralnom štetom", a odgovorni oslobođeni odgovornosti.

Linkovani izveštaji HRW-a, B'Tselema i ovaj AI-a navode da je, više od godinu dana posle krvoprolića u Gazi, jedina pravosnažna presuda u vezi(?) istog doneta u slučaju izraelskog vojnika, koji je osuđen na sedam i po meseci zatvora zbog krađe kreditne kartice od jednog Palestinca.

Cinizam? Ili zaista živimo u tako divnom svetu da je krađa kreditne kartice najveći zločin u događaju u kome je najmanje 1179 ljudi ubijeno?

*********

Beleške na margini

Kao što je danas retko naći osobu u Južnoafričkoj republici, da ne govorimo u svetu, koja će reći da je onomad podržavala tamošnji aparthejd, tako će jednog dana biti teško naći osobu koja će priznati da je nekritički podržavala današnju politiku okupacije i aparthejda države Izrael. Naravno, to se neće desiti preko noći, a Goldstonov izveštaj je značajan korak u tom pravcu. Ne zato što je on neznamkako oštar prema toj politici, ako se čitaju izveštaji HRW-a, AI-a, B'Tselema, Breaking the silence-a i drugih kako međunarodnih tako izraelskih organizacija za ljudska prava, onda se vidi koliko je on zapravo blag, nego zato što UN uz sve svoje slabosti još uvek imaju veću specifičnu težinu od bilo od koje spomenute (i ne spomenute) organizacije.

Norman Finkelstin je napravio sličnu paralelu na Democracy Now! -- Šta je značajno u vezi izveštaja, po mom mišljenju, i šta je značajno u vezi toga što se dogodilo u Gazi, mislim da to predstavlja tačku preokreta. To je slično Šarpvil masakru u Južnoj Africi. Šarpvil nije Soveto, ali je bio tačka preokreta. Ričard Goldston je liberal. Ričard Goldston veoma podržava Izrael. I to sada označava prekid podrške liberalnih Jevreja Izraelu. Kao što oboje znamo i kao što vaši slušaoci znaju, Jevreji su velikom većinom liberalni po političkom opredeljenju. Sedamdesetdevet procenata Jevreja je glasalo za Obamu na poslednjim izborima. Ono što sada vidimo je prekid Jevrejske podrške Izraelu.

*****

Bez obzira što Gensek UN-a pomaže vuku da pojede magarca, ponašajući se kao se upravo prizemio sa Marsa, značaj Goldstonovog izveštaja je teško potceniti. Uostalom, premijer Izraela, Benjamin Netenjahu, koliko u januaru, ga je ocenio kao stratešku pretnju Izraelu, rame uz rame sa iranskim nuklearnim programom i raketama uperenim u civile. Da sam ciničan rekao bih pa tu su negde...

*****

Da podela na patriJote i domaće izdajnike (strane plaćenike, treba li naglasiti?), sa sve folklorom koji uz to ide, nije geografski ograničeno na područje Zapadnog Balkana, pokazuje frka oko NIF organizacije (New Israel Fund). Ova organizacija sa sedištem u Vašingtonu pomaže humanitarne organizacije u Izraelu, zbog čega je od tamošnjih patriJota optužena da je doprinela da Goldstonov izveštaj bude tako negativan. U Jerusalem Post-u kampanja protiv predsednice Fonda, Naomi Čazan (Chazan), je uzela oblik oglasa preko cele strane sa njenom fotografijom na kojoj su joj umontirani đavolji rogovi. Baš sofisticirano...