Ako je istina ono što piše profesor Biber, ako buduće diplomate (koje će za koju godinu ili deceniju služiti u ovim našim ex-YU ambasadorokratijama) pokazuju zapanjujuće rupe u znanju srpske i jugoslovenske istorije,  jasno je da neka šira populacija zna još manje i da ih najverovatnije ta istorija  ni malo ne zanima, da je broj ljudi koji će se posvetiti malo dubljem upoznavanju sa našom istorijom i razumevanju

Izraz transparentno je ismejan i pre nego što mu je data prilika da samog sebe objasni (ili ismeje). Ja ga neću objašnjavati, pojašnjavati (niti ismevati). Em je kasno, em je nepotrebno. Ko ga (je) ismeva(o), činiće to i dalje ako želi.

A ja bih želeo o jednoj oblasti koju je preuzela postpetooktobarska, ili nova demokratska vlast, a koja nije nikada karakterisana pridevom transparentnost, iako je to bila (koliko se moglo, ili kudikamo više nego drugi). Radi se o monetarnoj politici, ili preciznije aktivnostima Narodne banke Srbije na kreiranje dnevnog kursa evra (odnosno nemačke marke).

Pongo

Sadasnjost..?

To ne mozemo da biramo - to vec zivimo, hteli mi to ili ne.

Koliko sam se puta zapitao u zivotu: "Sta donosi sutra?", ili : "Da li je bolje ziveti u proslosti, jer nema neizvesnosti sta nosi novi dan?".

Pongo je moja proslost, moja zavrsena epizoda u seriji koju zivim. Dobio sam ga kao poklon za moj

Zelja nas pokrece. Barem mene. Zelja za istrazivanjem neceg novog, neceg nepoznatog i neistrazenog. Sto ne znaci da je zelja za starim, poznatim i vec dobro istrazenim umrla. Naprotiv, nista se ne moze dobro spoznati do kraja, u tolikom da bi prestalo da nas intrigira. Ni sebe ne poznajemo dovoljno dobro. Ako neko sumnja u ovo, setite se kako ste odreagovali na neku potpuno novu stvar u vasem zivotu, i videcete da takvu reakciju niste od sebe ocekivali. Spoznajom sebe dobijamo mnogo. Poznajuci sebe dajemo drugima pravo da nas vise upoznaju. Zelimo da delimo i da budemo podeljeni. Zelja nas pokrece, za boljim, za novim.

 или  oсвета је најслађа кад се сервира хладна!

 Прикупио сам хаплотипове од 25 маркера рода R1a1 из свих земаља Европе, и за сваку земљу или регион одредио хаплотип заједничког претка дотичне популације, и када је тај предак живео. И испоставило се да је у готово читавој Европи, од Исланда на северу па до Грчке на југу, заједнички предак био исти! Другим речима, потомци су своје хаплотипове као штафету преносили сопственим потомцима по поколењима, разилазећи се из једног истог историјског места, прапостојбине Прасловена, прапостојбине „Индоевропљана“, прапостојбине Аријеваца – за коју се испоставило да је Балкан. И то не просто Балкан, већ Србија, Косово, Босна, Македонија. То је ареал најстаријих хаплотипова рода R1a1. И доба када је живео прапредак, на које указују најстарији, највише мутирани хаплотипови – то је пре 12.000 година. Тачније, пре 12.200 година, али то је већ претерано. У археологији и лингвистици не знају за такве прецизности у толикој давнини.

Анатолиј Алексејевич Кљосов је председник научне консултативне управеМеђународног генеалошког бироа. Професор је биологије Харвардског универзитета.

У СССР је био доктор хемијских наука, професор Московског државног универзитета. За истраживања у области биолошке катализе додељена му је награда Лењинског комсомола (1978) и Државна награда СССР (1984). Оснивач је Руске академије ДНК-генеалогије. Живи у Њутону, Масачусетс

Tekst je objavljen 19. februara 2009. u blog prostoru kod AlexDunje, kojoj opet zahvaljujem na tome. Za one koji žele da vide tu verziju, u kojoj se nalaze i TEKST, i KOMENTARI sa slikama - evo linka.

 - LEGENDA O NASTANKU TOČKA -

Ima i ova legenda, gde se kaže da je u praistoriji,

Lepo zvuči kada te neko pozove da dođeš na bilo kakvo slavlje. To u našem (srpskom) smisli ne znači samo da ćete da idete negde da se nakrkate, obično je to nešto više. Neko vas se setio i taj mali znak pažnje se uvek ceni. Tako je i na zapadu, abr sam ja mislio tako. Kod nas u otadžbini se nikad ne pravi pitanje ko će šta i koliko da plati, ako se ima para onda se ide na piće, ako se ima više onda u kafanu na roštilj.

Kao studenti mi smo uvek bili za prvu

Lepa stvar kada si u Engleskoj je što su sve oko tebe Englezi pa moraš da pričaš na engleskom. Mi baš nismo bili te sreće ali smo svi mnogo bolje govorili engleski nego kad smo došli. Nemaš mnogo izbora moraš da govoriš ili da mlatiš rukama, pa ko te razume razume te. Oni što slabije vladaju i mimikom i gestikulacijom su srkoz najebali mada je bilo i takvih. Ajde što su dolazili ljudi koji reč engleskog ne razumeju da rade kao radnici prostaci, odnosno picker-i, nego se sada sa zakašnjenjem pojavila i jedna supervizorka iz Ukrajine koja pojma nema ni jednu reč da prozbori na

Leaving not NS, ovog leta, gledali smo B. i ja mnogo filmova, kad bi se vratili iz redovnog obilaska(zbog ne dobijanja minusa) naše kafanice. Pogledali smo jedne večeri i Mama mia, novosnimljeni mjuzikl, koji je on već hteo da prepusti samoj meni da ga gledam sumnjajući unapred kao mnogi,( tipa...te balalajke gledaj ti...,) u film toga žanra. Na kraju je ipak odgledao film sa mnom, i ne samo to...siti se ispevasmo i naigrasmo dok smo ga gledali.

Radnja filma se odvija na malom grčkom ostrvu , negde na Mediteranu, bogu iza leđa, gde Dona živi sa ćerkom , spremnom na udaju. Njih

Da mi je neko rekao da ce doci dan kad cu ja biti u stanju da citam chick-lit stvari , rekla bih mu da je to nemoguce i da nemam vremena i nerava za te gluposti. To sam uvek stavljala u rang srceparajucih novela i zaobilazila u velikom krugu. Neki dan je bio Dan knjige , ili tako nesto, odlucim da svratim u moju omiljenu knjizaru, u kojoj uvek zaglavim, i odlucim da sebe castim povodom tog dana jednom neuobičajenom knjigom. Odlucila sam se za Plum Sykes i njeno chick-lit delo "Bergdorf blondes", ili kako ga mnogi zovu, samo "BB-s", toliko je popularno . Zbog surrounding circumstances, dosta

Sanjati san je poželjno! Kad odsanjaš...udahni punim plućima realnost oko sebe. Boli, ha ? It hurts like a sonofabitch!

Prava suština sanjanih i odsanjanih snova, nalazi se mnogo višlje od onoga o čemu se ustvari sanjalo. Ona je večito nadahnuće, zato što se graniči obično sa nemogućim. Ako se misli na nešto drugo, što ima dobre šanse da se ostvari u budućnosti, tj. sve se podredi ostvarenju toga , onda to i nije san, nego plan.

International Advertising festival

Again - the Cannes!

The Ad festival.

The Lions.

Was the Carousel really the best work? Was the "Obama for America" truly something ground-breaking, or was the world simply cheerful to see Mr. Low-Woody-Perennial-Plant-Usually-Having-Several-Major-Stems