Chick - lit

Da mi je neko rekao da ce doci dan kad cu ja biti u stanju da citam chick-lit stvari , rekla bih mu da je to nemoguce i da nemam vremena i nerava za te gluposti. To sam uvek stavljala u rang srceparajucih novela i zaobilazila u velikom krugu. Neki dan je bio Dan knjige , ili tako nesto, odlucim da svratim u moju omiljenu knjizaru, u kojoj uvek zaglavim, i odlucim da sebe castim povodom tog dana jednom neuobičajenom knjigom. Odlucila sam se za Plum Sykes i njeno chick-lit delo "Bergdorf blondes", ili kako ga mnogi zovu, samo "BB-s", toliko je popularno . Zbog surrounding circumstances, dosta mi je chemera i jada, odlucim da vidim sta rade devojke na Manhattnu i okolini, tzv "it girls". Nas prevodilac je naslov prevela po meni nezgrapno, bolje da je ostavila Bergdorfske plavuse, a ne plavuse sa stavom. To su pre svega plavuse sa lovom, i to bezobraznom, a onda se stav da naslutiti.

A sad malo o Plum Sykes. To je jedna Engleskinja iz Kenta, studirala na Oxfordu, sticajem okolnosti i poznanstvom sa Anom Vintur, (glavna u Vogu), odlazi u NYCity, postaje modni urednik i kolumnista u americkom izdanju Voga, dobro se socijalizuje medju tim bogatim svetom i postaje american darling. Usput je nasla muza s kojim je studirala na Oxfordu, koji je btw , bogati naslednik. Onda mozemo reci da je zivot te sredine savladala iznutra, i da pise o "it girls" iz prve ruke.(da me ne cuju feministkinje, jer se groze od pomena ovog "it" za zene i njihove dalje upotrebe kao objekata, kako sam negde pročitala)

Nasla sam na Google-u njen intervju dat "Daily Telegraphu" , gde me je razocarala, kao uostalom i njene Engleze. Dajdzest prepricavanje: na pitanje da li bi mesto zbivanja radnje u NYC, moglo da se prebaci u recimo Bond st. u Londonu , koji je isto tako mondenski do bola , ona je rekla da je to nemoguce, jer boze moj , nema takvog glamura u Londonu, da je BergdorfGoodman u NY toliko veliki i glamurozan, da je to nemoguce....pritom je bila okrutno hladna i nadmena, iako se s doticnom novinarkom sretala ranije u Londonu. Na pitanje da li njene BB-s mogu da se porede sa "Velikim Getsbijem", ona je rekla - "Da, i sa ostalim delima Trumana Kepota, " ... i eto pokazala da ne zna da je Getsbija napisao Skot Ficdzerald. Znaci Oxford joj bas nije pomogao u poznavanju americke literature, ali kakve to veze ima kad je ona pravi ,pravcati american darling. I taj intervju je dala na jedvite jade, dajuci novinarki preko svog izdavaca naravno, jedva sat vremena, nasta se ova zacudila, odkud takvi maniri wannabe celebrity-a, devojke iz Kenta.

Eh, sada o knjizi koju sam zapocela da čitam. Radi se o devojkama iz visokog drustva , koje imaju zadatak da nadju bogatog verenika, da lete privatnim dzetovima s jednog kraja sveta na drugi, da budu lepe u svakom trenu... Naslov ima veze sa farbom za kosu "white blond", biti plavusa kao Karolin Beset Kenedi je pod MUST, zato se glavna junakinja Dzuli Bergdorf farba tacno na 13-ti dan, pati sto cak ni ona ne moze da doceka zbog velikih rezervacija Hermes-Birkin tasnu, ide kod frizera kog placa 450$ po frizuri, nosi Manolo's, normalno saloni za ulepsavanje, podkozne injekcije c-vitamina, eto to je tek pocetak, mogu da mislim kako cu je samo brzo procitati.

Dok ovo pisem, razmisljam o bogatim bergdorfskim naslednicama njihovom lifestyle-u, i verovatno njihovoj zelji da mozda i one jednog dana postanu eponimi stila kakva je svojevremeno bila muza coutouriera H. de Givenchy-a, famozna Audrie Hapburn i njena izvrsna Holly Golightly u Breakfast at Tiffany's. Verovatno zato, sto Plum Sykes ne zeli da njene Bergdorf blondes uporedjuju sa verzijom Sex & the city, nego vise sa neponovljivim Doruckom kod Tifanija, (pa joj je valjda zato i njegov pisac Truman Kepot onomad bio u lepoj glavici), koja , ako je vec american darling, ne sme da zaboravi ili da ne zna ko je napisao "Velikog Getsbija"! I na kraju "Moon river" u izvodjenju Holly Golightly, samo za vas. Ipak su to bila bolja vremena !!!