Policajci mnogo vole da demonstriraju saobraćajnu pedanteriju.
Sakriti se desetak metara iza znaka ograničenja, u neki grm ili kućno dvorište, čest je performans prosječnog „saobraćajca“.
Vole i juriti u pratnji nekih „važnih“ lica .
Prolazio sam tako kanjonom Vrbasa a iza mene je ogromnom brzinom išlo policijsko vozilo sa upaljenim rotacijama.
„Skloni se sa ceste “- derao se revnosni

Autor: Rodoljub Šabić
Evropski sud za ljudska prava u Strazburu je međunarodna pravosudna institucija čija se nadležnost prostire na čak 47 država, potpisnica Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i sloboda. Ta se nadležnost dakle potencijalno odnosi na preko 800 miliona ljudi.

Prošlu 2013. godinu Evropski sud za ljudska prava je završio sa približno 100.000 predstavki (tužbi) o kojima nije odlučeno, koje su u radu. Više od polovine tih tužbi odnosi se na samo četiri države.
Ono što je za nas iz Srbije „zanimljivo" je činjenica da se i naša zemlja „uspela" svrstati u to „visoko" društvo, među te četiri države, i to sa „zavidnim" nivoom participacije od oko 12.500 pritužbi.

Još se nisam ni razbudila jutros kako treba kada mi je stigla notifikacija na Fb od prijateljice Ljubice Crnoglavac, vezano za slučaj diskriminacije koji se desio u Butiku 13 u Bulevaru Kralja Aleksandra koji cu ovom prilikom da prenesem od reči do reči, a napisala ga je voditeljka Jasmina El-Abd Vasiljević.

"Razmisljala sam da li da objavim ovaj post, i odlucila sam da necu da cutim zato sto su me izvredjale radnice butika da sam Ciganka, nije sramota biti Rom, vec komentarisanje i selekcija ljudi po nacionalnoj osnovi je vredjanje. Danas sam otisla da kupim haljinu u Butik13 u

Prije nekoliko dana, Hrvatska je postala (nestalna) članica Vijeća sigurnosti Ujedinjenih naroda. Radi se o zemlji u kojoj je sve do prije deset godina, UN imao izravnu upravljačku ulogu (u Istočnoj Slavoniji), te koja je i dalje (povremeno) objekt kritičkih izvještaja Haškog suda (ICTY). Ona je u Vijeće sigurnosti izabrana u konkurenciji s Češkom – koja je po svemu (prije svega po mirnom razdruživanju i uspješnoj tranziciji i konsolidaciji)  bila neka vrsta (pozitivnog) „antipoda“ zemljama nekadašnje Jugoslavije. Kako je Hrvatskoj to uspjelo?  

Glavni je razlog

pise Igballe Rogova

na srpskom, in English

Kad je NATO počeo da bombarduje srpske vojne položaje na Kosovu i u Srbiji, cela moja porodica se skupila u kuću naše majke, da budemo zajedno. Srpska policija i paramilitarne jedinice išle su po Prištini terajući Albance da napuste domove i idu u Makedoniju ili Albaniju. Nas je bilo preko 37 u majčinoj kući: moja braća sa ženama i decom, moje sestre sa muževima i decom, rođaci. A imali smo jako malo zaliha.

Svakodnevno smo živeli u strahu od policije koja će doći da nas protera iz kuće. Četvrtog

Mislim, sve znate, četvrtak, anonimni_autor i tako to...

BTW, ajde malo komentarišete da autor ima s kim da se dopisuje - taman naučio kako se to radi, a vi prestali da mu pišete ;)

Avetinjska četa šetajućeg žbunja uvukla se u nečuvan logor. Iza svakog vrbovog grma krile su se po dve snažne ruke naoružane sa dugim masivnim nožem. Sigvratov plan u potpunosti je uspeo. Jedan po jedan Franački vitez ostajao je da leži i da se više nikada ne probudi. Ipak, nije sve moglo da ide tako glatko.
Jedna grupa od nekih šest-sedam vitezova shvati šta se događa, pa poskakaše vičući i tražeći oružje. Na njih se sjuriše vikinzi koji su nadgledali ovaj krvav posao (jer je takvo ubijanje njima bilo ispod časti) i sasekoše ih svojim teškim sekirama.

Ne podnosim osobe koje o sebi govore u trećem licu, treća lica, posrednike, predsednike, izgrednike, poslanike, ofrlje i krlje, Meblo fotelje, kada neko neprestano melje, kada neko neprestano melje bez obzira da li još neko govori, gore od gorih, proliv, povraćanje, proliv i povraćanje simultano, simulacije i stimulacije, izostanak erekcije i druge izostanke osim ako nije izostanak inspekcije i GO stranke, oni ako bi mogli na duže da izostanu ne bi bilo zgoreg

Sve obichno.

Sasvim.

I dan i grad u njemu

i nebo nad njim.

Ni jedne mrlje od oblachka, prosharane bljeskavim zutim, sakrivenog sunca.

Nishta.

Obichna ulica i obichan pas u njoj.

Njushka beznadezno po djubretu, bachenog sa prozora zgrade, pored koje se zatekao.

Saobracaj uobichajeno tutnji, poneka sirena nervoznog vozacha talasa kroz naviknuti napon buke.

Na

Pre  pet  godina  i  neki  mesec  više otvorio sam svoj  sajt  „djordjebobic.com“  i  objavio prvi  tekst,  pa  evo  ga  sada  ovde, da se podsetim  o  čemu  to  beše ...

Beograd je svet ...

Jedan nas prijatelj nedavno je promenio svog  cable provider-a. ComCast nova kompanija trebalo je da posalje ljude da ga prikljuce…Ljudi nisu dosli. Nas prijatelj je pozvao Customer Service..Sedeo je na holdu 45 minuta dok mu se na kraju nije javio ravnodusni glas Sluzbenice. Sluzbenica je rekla da ona ne zna sta se desilo jer je neki drugi bezlicni glas preuzeo nalog ali je rekla da ce poslati novu ekipu..Ekipa se nije pojavila…Nas prijatelj je pozvao Customer Service. Sedeo je na holdu 20 minuta.Javila mu se neka druga bezlicna Sluzbenica..Sluzbenica se sluzbeno izvinila za neprijatnost

Moje bore su moje i samo moje! Moje bore su šezdesetsedmogodišnje delo mog života. U njima su zapisane sve moje životne dogodovštine kojih se sećam ili ne. Moje bore su neka vrsta spomenara, požutelog, iskrzanog, pohabanog... od duge upotrebe ili možda bolje, sumerske ploče u koje je urezivano sve od mog rođenja do danas. U njih su utkane radosti, veselja, tuge, ljubavi, potajne i ostvarene ali i zablude, greške, fulanja, uvrede koje sam drugima nanosio i uvrede koje su drugi meni upućivali. Ne bih ih, ipak, moje bore, menjao ni za šta na svetu!

Ima oko mene mnogo izboranijih ljudi, čak vrlo mladih, život večiti šaljivdžija, urezuje bore po nekakvim svojim pravilima koja nikada nećemo saznati.