Састав на тему . . . осетљиву Прокатедрала Св.Јована у Валети, то репрезентативно здање, сведок векова , свакодневно под своје сводове намами на стотине знатижељника намерених да се у тишини богомоље диве једном од најлепших мозаик подова у свету , тјст надгробним плочама заслужних, своду црквеном који је непосредно пред смрт успео да ослика Матија Прети, те богатству црквених лоођа. Но има још 1 незаобилазан детаљ. У олтару велелепног здања повећи је рељеф у мермеру Мацуоли Ђузепа из 1704 г. Који приказује Јована Крститеља како у реци јордан водом по глави крсти Исуса Докон, поседим често у тишини посвећеног ентеријера. Слава ми породична Св.Јован, богомоља католичка, али Бог је заједнички, па се присећањима предам на покојне ми драге, те опијен миром околним, а загледан у складне фигуре на рељефу. неки дан пак, здесиломе, да начас зачух жубор те воде, мермерне, те измешах умоменту историју и прочитано и као омамљен, шта ли, у полумраку црквене нише као да ми се причинио Лик кои је марта 2001 г. Објавила бритиш бродкастинг корпорација ,тврдећи да је анализом мноштва материјала дошла до сазнања како је ликом могао изгледати човек кои је пре две хиљаде година у јерусалиму живео, па се из тога да претпоставити и Исусов изглед, указујући индиректно пекићевском изражајношћу како је Пророк из назарета био . . . ниског раста, ситан у кругу мужевно наочитих галилејских пратилаца. Простране хаљине, какве данас носе сеоске жене, нису могле да прикрију његову претерану мршавост, веч су је, лебдећи око њега, видно истицале.Заиста ништа божански неодољивог није било у његовој особи.Глас му је био лишен продорности и гипкости, био је порозно мекан, па је мењајући тоналитет услед узбуђења или срџбе непријатно деловао на слушаоце.
А акосу његови говори неистанчана језика и у простачком дијалекту горње галилеје били божанског порекла, једини доказ за то је била њихова неразумљивост.
Гледам, оку лажљивом неверујем, далеко је то од лелујаве етеричне фигуре свиленкасте дуге косе са плавим очима које благошћу плене магнетски привлачећи, како је вековима приказиван на платнима уметника. Па размишљам збланут, сви ти Свееци били су, по библии, људи из народа са својим манама неопходним да се у она времена преживи.врлине им доделише потоње генерације накнадно у мери усаглашавања потреба за индоктринацију мааса, па и сам изглед за кои се уметници побринуше.И утом као на наслутих и јеврејско веће стараца, Санхедрин, на окупу, како гласно подржавају овог јеврејина који лута унаоколо по дивљини тврдећи као и толики други да је инунктус (онај кои је примио помазање).таквог су грци звали Христос (онај кои је помазан уљем), а јевреји Месија, што је значило исто.Уосталом, као и Старци, поменутог је подржавао и велики број ученика из есенске колоније, следбеници занесењака, њиховог духовног вође, који је недуго пре ходио овуда урањајући људе уводу. Колале су гласине да га је погубио Ирод Антипа, јеврејски тетрарх у галеји, јер му је жену Иродијаду курвом назвао, те да је Антипа скратио момка заглаву на захтев своје пасторке саломе. Плашио се антипа сада, годинаје 32, рано пролеће, да овај Нови није случајно инкарнат оног који је урањао људе и сада се вратио да се освети тетрарху.А језивог призора Антипа се сећао сав у кошмару.у свом бесу који није ублажила ни ужасна смрт, иродијада је наредила да се оцечена глава њене жртве донесе у велику дворану у којој су обедовали, ставивши је на послужавник. Уто време, салома, још млада девојка, је плесала у част тог догађаја . . .Међутим у том присећању била је једна посебност.сам послужавник.
Сећао се Антипа догађаја из младости, када је послужавник био ископан на брду са Храмом и сматрало се да је потицао из оригиналног блага цара Соломона, или још даље у историју, да је то заправо био штит који је Персеј употребио да се заштити од медузе . . .
И утом се тргох. Водич поцркви једне групе посетиоца ме опомиње да овде није место за спавање.ваљда нисам хркао.