запажам, дакле постојим (г. В. Пиштало)
супруга ми седентан тип личности, радни век лаб.послу усмерена, вођена Ајнштајновим указом - учи од прошлости, живи за садашњост, надај се сутрашњици а важно је само да не престанеш да постављаш питања. па панзионерки у 8 ж. деценији, још вазда интернет преферансу, те кућној клавир свирци посвећеној, предложих да је усмерим на неопходни број дневних корака па иницирах да се у девојачкој соби са погледом на башту, неки дан ,постави трака за ходање.испоручиоци поменутог помагала одрадише своје, усагласисимо се око одговарајуће класичне музике прилагодљиве тој врсти телесног напора и ....наравно, Унуци узурпираше траку како би тренирали трчање да се не бламирају без кондиције, зимским периодом наметнутом, јер пролећа ево, па супруга одложи намеру, док се Они не издувају рекреативном новином у кући .....на дохват.
овако (или слично) умислих казивати о мојем тренутном окружењу ,знаним, те рођацима и колегама пензионерима у старост забасалих и за разлику од супруге ми ,интелектуално активне, једноставно препуштених само пиљењу по тв каналима и старењу ,а то без г.Болеслава ( на потсет кога сам се и одлучио приуштити супрузи вид рекреације собном траком јер она свакако не би желела на отвореном простору да тренира у годинама живота у којим је ,то исто и г Болеслав,али улично, окаснело кренуо...али о том касније),једноставно не иде.рођењем предодређен за боловања јер од малена га јебли телесни проблеми прележао је све (на списку) заразне дечије болести ,стомачни проблеми и посете Рогашкој слатини се подразумевали, о лому пак екстрема онако гњецав, а тело дива и да не начињем, догура до пуних 90 г и још би трајао да га јануара т.г. не прегази камион ђубретар једно кишно и сумрачно вече. прегажен, он 195 цм висок, људина баш, је онако препеглан точком возила верујем импозантно изгледао на коловозу пред улазом у вилу му на Гвозду загребачком .
занимљив лик је био, а упознах га пре пола века посредством Сестре му наше нсадске суседке , имућан породично, није морао да ради егзистенције ступа у радне обавезе к'о из шале завршавао започете факултете (чак 3) путовао по свету ,знао језике ,маестрално свирао клавир и виолину ,једном речју био особа коју би свако у друштву пожелео, али он ипак живот проведе усамљен ,од лечења до лечења, оптерећен бригом све наглашенијих стомачних проблема како је старио ,па и као такав испрати на онај свет десетине знаних комплет своју породицу, a сам дочека и камион ђубретар испред своје куће .судбина....јебем ли је. кад му се неко набaцивао у посету, јер он код никог није ишао, извињавао се да је болешљив тренутно па можда кад прездрави, али за мене се везао оног момента кад му је рођак син његове сестре (улични ми комшија) код којег је до појаве короне долазио често да презими, те децу му клавир свирки учи , ме замолио да се асфалтира део дворишта му ,па се ја појавих један дан са инструментом да изнивелишем терен и срачунамо колико то задовољство ће да кошта г.Болеслав се одмах умешао и рекао, без обзира колико, он ће то да регулише као свој поклон рођаку који му доприноси подношљивијој старости.пар поподнева колико сам долазио код њих да на комшијском рачунару то испројектујем и отпринтам на плотеру ( јер комша информатичар ту опрему поседује) г Боле како га назвах, а он прихватио, седео је до мене за столом запиткујући са мером о својим нејасноћама ,рече ми да је планирао и грађевину да студира, али је некако баш тада упознао Њу у једном ротари клубу у Бечу па ме замоли да унесем једну адресу на монитору и тада се појавио његов лик са женом средњих година која је на први мој поглед од гаћа мирисала ,што констатовах, а он се са сузом у оку сагласи. - Oна је, указа, случајем то вече посетила поменути Клуб да се сретне са једним упорним обожаваоцем који је свакодневно затрпавао букетима ружа, међутим тај се није појавио, а сусрет са г Болетом је био судбински предодређен. од тада нису се три године растајали живећи имућним животом углавном на Азурној обали. - привукао ме је савршени начин Г. ћутања, а њена учтивост ми је будила радозналост. затражио сам број њеног телефона , упамтих,гласно се присећао. живели су по дестинацијама Европе ( он као консултант једне швајцарске банке) ,често недеље проводили на крузерима прекоморским и баш на једном од тих путовања се десио немили догађај који их растави.наиме стигоше авионом до Хонг Конга ,и одмах према програму уприличише локалним бродом недељну посету Макау .неуобичајенст је била у томе што су на путовање први пут ишли са још једним паром ,кумом његове пратиље Г. и њеним пријатељем банкаром,показало се алкусом што индиректно доведе до немилог догађаја.наиме,друго јутро по доласку планирали су њих четворо посету споменицима из колонијалног доба (посебно цркви Св. Лоренса која датира из 1560 г (а у којој се мати Г. венчала) , а уједно и обилазак оба острва Таипе и Колоан на које се Макао са полуострва раширио, те уживају у инжињеријском решењу наоко крхких мостова бескрајно дугих који повезују удаљене острвске делове , као и неизбежну посету легендарном казину Лижбоа, али кумин пратиоц се ту ноћ био нарољо поприлично ,наручени таксији се развезоше у заказано време, док се они спремаше и план се промени тако, да даме уприличе посету трговинама, а њих двојица да посете надалеко познату еротску масажу .такси покупи даме док њих двојица се усмерише у изазов вештина руку млађаних масерки.стоички одрадише понуђен програм и док су се потом у сауни опуштали допре до њих глас да је неки такси са туристима се суновратио у море након ланчаног карамбола на једном од мостова и да су се путници утопили.црв сумње их наче и са рецепције уз помоћ локалаца сазнаше да је то управо био такси са њиховим партнеркама .возач је успео да изрони, али њих две рониоци нађоше .....грчевито загрљене на задњем седишту,морем нагутане.
након несреће г Боле се наредних пар година усмерио религији, зарад преиспитивања себе, но унапред свестан да је то илузија, јер учен, знао је да наука не може да потврди божји уплив на Свет , док утехе које она пружа су илузије .потом је у својој деветој деценији ,а стално настањен у Загребу усталио нсадске посете код рођака (породице сина рођене му Сестре које је деценијама несебично помагао) где непосредно пред корону и нас двојица обновисмо дружење потсетом на наша дружења на Малти, мојој печалбарској дестинацији а њему радном месту директора филијале шв.Банке (те рекреативна нам трчања Променадом поред Медитерана на чега се одважио на мој предлог у 70 ој години живота јер убијало га је,жалио ми се, канцеларијско седење) .захваљујући функцији на послу је упознао виђеније ликове Валете чије породице имаше вековна трајања на Острву. на препоруку већ поменуте Сестре ми је обезбедио угодност смештаја у апартману палате у Валети па тако индиректно и сусрет са колегом ми по струци, малтежаном (власником палате) у чијој сам Породици касније имао прилике да уочим предмет из времена Исусовог, а што искористих као основ замешатељства мојег романа који се ево након деценијског отезања привео јануара т.г. штампи ....али, авај ....издавач нсадски, књижар г. Мулић је убрзо преминуо ,као и г. Боки (којем сам давно обећао први примерак као захвалу на посредовање малтешко) ....те замишљено оста' недоречено.