Noć bez sna ....

S vremena na vreme - obično zbog stvari koje se veče pre ili u toku noći dese - dođe mi noć bez sna......

Večeras je noć bez sna iz više razloga .....

Pošto ne znate dosta toga o meni - malo ću vam pojasniti ... Ja nisam osoba koja može da se skrasi na jednom mestu duže vreme... Mala Sneki i ja se znamo sa nekog drugog bloga - gde je bio inače moj prvi blog i ona može da potvrdi da sam se na blogu (tom) zadržala nekoliko meseci.... Bilo je nesuglasica,problema,raznih komentara,zaljubljivanja,odljubljivanja.... Uglavnom,tu negde kad sam ja otišla s bloga - B92 blog je počeo da  radi... Sećam se da je jedna naša blogerica dobila šansu da piše za blog B92... Ja sam neko vreme kasnije pokušavala da se ubacim - ali nisam uspela.... Mala Sneki i ja smo raznim kanalima i sajtovima ostale u kontaktu....Nekad sam je i čitala na starom blogu,ali već neko vreme nisam zalazila tamo....

Posle nekog vremena ja sam na jednom drugom blog portalu otvorila svoj blog i tamo pišem 2 godine i 2 meseca (sad 27.03 ću napuniti toliko).... To je jedino mesto na kom sam se ja ustalila - bez obzira na sve....Tamo sam stekla prave prijatelje,sa nekim ljudima sam se upoznala,tamo sam stekla i neprijatelje,ali recimo da imam 3-5 ljudi sa kojima redovno,svakodnevno komuniciram-ako ne na blogu,onda putem e-maila ili telefona.... To su ljudi koji znaju mene,koje ja znam... Znam njihove živote,kao i oni moj...Uz njih sam kao i oni uz mene...I većinu iskreno volim - kao i oni mene ...

Kako sam opet došla na blog B92 - samo ne u Vip delu?Jednog dana sam videla da postoji deo gde može muzika da se sluša...Pošto je moj brat DJ i pošto ne živi neko vreme sa nama,već sa devojkom,recimo da sam bila u deficitu slušanja kvalitetne muzike...Ja sam tip koji može da sluša sve...Kad sam u nekoj depresiji,tugi,patetiki - lepo uključim narodnjake na mp3 i tešim se - njihovim kukanjem.... Nemate pojma kako može da uteši pesma kad neko kuka da mu je teško,teže nego vama...Možda jeste smešno i čudno,ali tako je... Pošto obično kad sam u dobrom raspoloženju ja volim da slušam pop,rok i tako tu muziku - odlučila sam da se registrujem na B92fm i samim tim,registrovala sam i mogućnost da pišem blog....Eto,odkud ja ovde... 

Skoro mesec dana je trajala prepiska,a onda sam podlegla nekim provokacijama i zaista sam mislila da napustim blog...Jer nisam osoba koja voli da se svađa,a kad se svađam to stvarno bude jako jako gadno....Tako da,znajući sebe,trudim se da izbegavam takve situacije i da ako vidim da sam nepoželjna - odem .... Nekako se desilo da u meni proradi inat i neki poriv me terao da se vratim,a uz to nisam tek tako želela da se odreknem nekih kontakata,a i volela sam neke ljude da čitam i komentarišem.... Greška?Ma,ne... Jednostavno emotivcu dati neke stvari - nije u redu... Emotivci stradaju... Ako ne prvi,onda među prvima... Uglavnom....Nastavila sam gde sam stala....S nekim istim (uglavnom) i nekim novim ljudima....

Ali- šta... Zaboravila sam na jedno... Davno je jedan profesor (mislim da je bio psiholog-slagaću) izjavio - Ako vam neko dozvoljava da nešto radite,a što se kosi sa njegovim principima morate znati da to radi iz koristi i da će vam kad-tad vratiti .... Da,ali emotivac to ne vidi...On leprša,on se raduje i on pada - udarajući glavom o pod sa vidine od 200 m - nesvestan šta mu se desilo i da se upravo razbio..... 

Prva stvar - osoba kojoj sam ostavila svoj mail kada sam odlazila sa ovog bloga (a svako je Malu Sneki mogao da pita za broj telefona - da ste se intresovali,s vremena na vreme sam dolazila,pa bi vam i rekla da nju pitate ili vam sama dala broj) se nije javila... prošlo je 24,48,72 sata ... Znala sam da se neće javiti (te stvari jednostavno znam)....Kako sam se vratila na blog i ja prva nju kontaktirala,počelo je sve opet kao pre....I šta glupi emotivac uradi....Opet poveruje u šarenilo,ludilo ... I opet padne sa 200 m na glavu - ali sada više boli....Boli jer je bio glup i naivan,jer je nekome dao svoja osećanja (prijateljska ili kakva god),a dobio opet - ne mogu reći nož u leđa,ali recimo kuliranje.... Da li će emotivac još koji put pasti sa 200 m na glavu i koliko njegova glava padova,udara,ustajanja itd itd (o srcu ne govorim namerno - da ne bi neki ljudi pogrešno shvatili) može da izdrži???

Legla sam u krevet....Mislila na Nebojšu....Sve mi se skupilo....Isplakala sam se žestoko....I u jednom trenutku - čujem sms poruku,ali ne ustajem,jer nije moj telefon,a sem toga zauzeta sam plakanjem nad sudbinom - u stvari više nad situacijom u kojoj sam....Ustajem posle pola sata,smirena,jedva držim oči otvorene,a poruka glasi kao jedna pesma ...... (dečko je pogrešio broj,ali evo,neka ovde svira - meni je donela osmeh na lice)....