Vidimo se....

Znala sam da će se jednom desiti .... Dugo se sa zlom borio i nije se izborio..... Mislila sam da će biti vremena,da će biti bolje.... Ma ne znam..... Ja sam se u sredu davila..... Nenad me zasmejavao i krenula sam da se davim sa koka - kolom i nekako sam progutala,a osećala sam neki opor ukus u ustima..... Sanjala sam prečesto neke ljude,neke crve,gliste.... Neke gluposti..... Sve pripisivala umoru i nekim drugim stvarima - stresovima,raznim opterećenjima.....

Znam da nisam mogla da ga spasem..... Znam.... I to je ono što ostaje..... I stvar - da nije jedini kojeg nisam mogla da spasem..... Bilo ih je i biće ih....I nemaju veze ni sa drogom,ni sa JAZAS-om,ni sa čim sličnim - ali,su vezani za mene.... Ili sam ja vezana za njih... U ovakvim trenutcima se osećam malo,ništavno,bezpredmetno..... Prazno.... I,znam,proći će.... Sutra će život krenuti u nekim drugim pravcima i neki drugi ljudi će biti deo moga sveta..... I bojim se,da ni njih neću moći da zaštitim,sačuvam....Kao ni oni mene....

Ne slušaj me - večeras nisam baš čitava.....