Sf

Kad sam bila dete, do mene je došla mala knjiga. Zvala se "Solaris" od Stanislava Lema i od onda je naučna fantastika za mene zakon. U tu kategoriju ide horor i epska fantastika. Još kad sam počela da čitam Artura Klarka, Isaka Asimova(tvorca 3 zakona robotike. Svako ko ga je čitao, znace o čemu divanim), Frenka Herberta(tvorca neprevaziđene "Dine), Ursule Le Gvin, Zamjatina, braće Strugacki, Terija Pračeta i domaće sf pisce(u početku objavljivani u već davno ugašenoj ediciji krimi romana u vreme SFRJ), načisto sam se zatelebala u sf. U to vreme je bila popularna "spejs opera", svemirski brodovi, polunage lepotice i hrabri heroji, monstruozna čudovišta("Ostrvo Doktora Moroa"). A tek serije i filmovi! U početku je to bila "Zona Sumraka, za mene sad malo prevaziđena ali još uvek dobra serija(bar poneke epizode), pa onda "Zvezadane staze" koja je odlična u svim njenim izdanjima. Učinila bih jako veliku grešku kad ne bih spomenula film "Odiseja: 2001". Taj film je postavio nove standarde u snimanju svemira i beztežinskog stanja... A horori 50-tih godina su bili uglavnom mlaki, podložni ideologiji hladnog rata i posledicama nuklearne energije. Izuzetak čine filmovi koji glorifikuju susret čoveka i vanzemaljaca. Tek 70-te i 80-te menjaju stvar. Pojavljuju se drugačiji filmovi, tehnički bolje urađeni, kvalitetniji, raznovrsnije radnje. 90-te donose najbolje sf filmove(Matrix trillogiju braće Vačovski)... 21 vek nam donosi maestralno urađenu trilogiju "Gospodar prstenova". Ni sama ne znam koliko puta sam ga gledala... pa onda film "Zvezdana kapija"(po meni, nije loš) koji je iznedrio veoma dobru istoimenu seriju "Zvezdana kapija: SG 1" i Zvezdana kapijja: Atlantida". Zbog toga ostajem sf vernik.