pesma 6

ШУМА

Лишће шуми, сунце

милује латице нежне

цвећа боја разних.

Једнорог бели, прелепи,

на дохват руку ми је док

шапућем тихе, умирујуће

речи и гле, његове ноздрве

ми прсте миришу... Занемех

од чуда тог, осмех ми усне

шири у радости чистој као

река кристална. Продире ми

поглед кроз шуму безвремену

и бескрајну, јелен витороги

промиче кроз њу поносно.

Душа ми је уплетена у цвркут

птица, сунчеве зраке што продиру

гране шумске, бескрајно небо плаво,

шапату далеког мрморавог потока...

Ширим руке и вртим се у круг очију

затворених радости пуна.