U stvari

Da li se stvarno ostvaruju one želje koje jako poželimo, one koje dugo želimo i koje nam se čine veće od nas samih? Da li je moguće da ih ponekad toliko jako želimo da previdimo trenutak u kome nam se pruži prilika da ih ostvarimo? Ili se dovoljno naviknemo na to da samo želimo i kada dođe trenutak ispunjenja, mi se uplašimo i pravimo se da ne primećujemo, jer šta ako ipak ne uspe i lepa želja postane ružno i bolno neispunjeno očekivanje koje peče u vrhovima prstiju... Vrhovi prstiju... u stvari sve što sam ikad osetila, svako zadovoljstvo i svaki savršeni trenutak desio se tu, bas na tom mestu, ne kao dodir, ne kao samo čulo, već kao savršeno zadovljstvo stvaranja. Gledam svoje ruke i svoje prste, ostali su mali, nekako dečiji. Kao da su rasli i odjednom stali. Kao da nisu želeli da porastu...