Buđenje

Malo toga mi je ostalo u sećanju na detinjstvo. Nedeljna jutra i prozor pored kreveta, gugutka koja je svako jutro sletala na krov kuće pored nas, miris čiste posteljine, promenjene prethodnog dana i zrak sunca koji me opominjao da treba da ustanem i krenem na trening, glas iz daleka: «Poooopravljamo kisobraneeeee!» Nikada nisam uspela da uhvatim tačan trenutak buđenja. Da li je to sekund kada postanem svesna mirisa omeksivača koji je moja majka brižljivo stavljala svaki put, ili je to zvuk ulice i komšiluka, ili je zrak sunca koji je tvrdoglavo ulazio kroz prozor, svejedno je. Ležala bih tako zatvorenih očiju, budna, još neko vreme, pokusavajući da se setim šta sam sanjala. Skoro da mi je uspevalo da ukratko proživim svaki san iz početka. Onda bi se začulo klepetanje krila i ja bih otvorila oči...