Memljivost života ili prijatelji

Kao da su prošle godine i ništa se nije desilo. Nije me bilo, ne znam gde sam lutala... Ne znam ni šta sam očekivala, ali nešto jesam... Međutim, ništa. Sve je ostalo isto, kao da smo juče sedeli poslednji put. Imala sam osećaj da se na meni hvata paučina, raste lišće I diže se pesak... I opet ništa. Pokušala sam da zaćutim da vidim da li će to išta promeniti i opet ništa. Ustala sam i otišla... niko ništa nije primetio.