Može biti samo jedan- jedno

" As philosopher Jagger once said, you can't always get what you want."

Philosopher Dr House

Ode Ponoš.

Evo, kako sam  prva počela da o ovome pišem, a i pre sam se drzala da pišem o tom muškim temama i generalno o politici bezbednosti zemlje lanem po koju, između Hulija Iglesijasa, Talibana, rolera, rasprodaja u Zari  i drugog globlano bitnog,  ajd opet.

Šta smo čuli od Tadića, što nedostaju osnovna dokumenta? Te zbog rastura sa Crnom Gorom, te zbog ustava. Primećujete li da još jedna razlog nedostaje, koji niko ovde neće javno da nam kaže? Evo ja ću- Kosovo. U cara Trojana kozije uši, al svi ćute. 

U  tim dokumentima, Strategiji nacionalne bezbednosti i Strategije odbrane,  koji su sad upućeni na produženu javnu raspravu zahvaljujući inicijativi Centra za civilno vojne odnose, kao glavnu bezbednosnu pretnju naši eksperti vide separatsitičke težnje koje su rezultirale ocepljenjem Kosova. E sad, ima jedan problem. Nije ovo više 98-99, ovo je kraj 2008, u kojoj je većina čalnica EU ali i regiona  i SAD priznale rezultat  te  separatističke težnje u formi samoproglašenog nezavisnog Kosova. Elem, ako je to proglašenje najveća opasnost po nas, onda su i ti koji su ga priznali dolivači ulja na vatru u uzročnici naše povećane nebezbednosti, zar ne? I, kakva je naša procena oko toga  i kakva evenutalna politika spoljna i odbrane oko toga? Ima li to veze jedno sa drugim. Mislim, jesmo li sad mi neutralnu u odnosu na te koji su nam izvor nebezbednosti, glavna pretnja?

Medijski, blam do blama. Ajde što niko o tim stvarima sistemski ne piše ( osim ovde prisutne, molim lepo a vi kako oćete, od primećivanja da snižavamo naprasno nivo odnosa sa KFOR par meseci posle samoproglašenja, na dalje, do ukazivanja da ne možemo mi sami sebe da proglasimo faktorom stabilnosti u regionu i glavnim partnerom EU i SAD u smirivanju kosovske mafije i drugih, kad skoro vi na zapadu i u regionu tvrde da su priznanja Kosova i EULEX to......), kad ste čuli neku analizu Atlantskog saveza, neke druge NGO koja bi načelno time trebala da se bavi, aaaa, šutnja, nije vreme, odbrana Kosova. Sa časnim izuzetcima poput mog kolege iz Foruma za medjunarodne odnose Milana Karagaće u Danasu.  Ajd što Dragec stavi Ponošu usta stvari koje nikad rekao nije, i celu priču okrenu ka NATO integracijama koje su po meni našim i zapadnim konsenzusom bile sklonjene sa dnevnog reda i uopšte nisu suština sukoba već jedna od kolaterala,  nego što moram i onog Ninoslava Krstića svugde da čitam. Sva sreća oglasi se Stipa Sikavica u vikend Danasu u tekstu Reforma ili povratak korenima i lepo reče nisu bili loš tim Šutanovac i Ponoš, imali smo i gore, razlozi su u opštoj državnoj konfuziji i činjenici da je Kosovo jedan i jedini prioritet, kave EU integracije, kakva regionalna saradnja. 

 Najveća prepreka vojnim reformama je u tome što se odustalo (valjda je to odluka političke vlasti) od 2010. godine kao referentne za konačnu profesionalizaciju Vojske; što se povećava njena brojna veličina umesto da se smanjuje; što je odnos sa međunarodnim snagama na Kosovu redukovan na tehnički nivo; što još nema vajde od Partnerstva za mir; što se, dakle, spušta i vojna rampa ka evroatlantskim integracijama. Ponoš kaže da nemamo politiku odbrane. Nije to novost. Nemamo ni ostalu strategijsko-doktrinarnu dokumentaciju. Ali, za to nije ni jedini ni prevashodni krivac Dragan Šutanovac. Dokle god nam Kosovo bude izvor i utoka svekolikog življenja nije moguće da se tu išta suštinski menja nabolje. Napokon, u sudaru između Šutanovca i Ponoša jedan će najverovatnije pasti sa brvna. Šteta. Nisu bili loš tim. 

I da primetim ovde da je Ljubodrag Stojadinović u pobrajanju problema sa kojima se vojska susreće jedini spomenuo i Topčider ( i  Leskovac, dodajem ja.)

Bivajući vojno lice a ne političar, Ponoš koji pametno nikad nije ni rekao ono što mu Dragec kiti već je samo pričao o tome da vojska neće sprečavati hapšenja haških optuženika i da će poštovati odluku državnog vrha o bezbednosnim integracijama  zemlje, ma  kakve one bile, jedini nije ni bio u obavezi da celu ovu priču poveže direktno sa Kosovom. On je rekao  kakve implikacije sve to ima na stanje u politici odbrane. Vojnički časno. Drama  oko toga šta sme a šta ne sme u javnost ( čita li on uopšte sve drugo po novinama što mu ministri iznose, pa Ponoš je bio najdiskretniji, izneo opšte poznate činjenice) i kako to treba uraditi su samo dokaz nemoći Borisa Tadića da svoje kobojagi evropska nastojanja pomiri sa nepomirljivom politikom i EU i Kosovo.

 Svi koji su učesnici u sistemu odbrane snose svoj deo odgovornosti. Komunikacija između načelnika Generalštaba i ministra odbrane, nezavisno od uvek postojećih koncepcijskih razlika, mora da bude saglasna opštem bezbednosnom interesu", kazao je Tadić za RTS.

  "Bude saglasna opštem bezbednosnom interesu", KOM TACNO kad smo se slozli i da nije definisan, da tu i jeste problem!

Nek smeni i Dinkića, rekao je i gore stvari o nemanju autoriteta vlade.... Meni je indikativno i što je par godina, od momenta intenziviranja pregovora o statusu Kosova, on-Tadić  u stvari imao podršku nekohrenetne zapadne međunarodne zajednice oko držanja naše politike bezbednosti pa i reforme vojske u limbu. Pustite Kosovo pa se integrišite sa Svernom Korejom, Iranom, Veneculeom i Sirijom ako oćete. Što smo otprilike u 2008 zahvaljujući Jeremići i uspeli! Čitam danas Dodika, božeoprosti, čovek i ja se slažemo, daj guknite tu podelu  više, da znamo na čemu smo, da se zaokružimo pa da možemo i sa drugim izazovima da se uvatimo u koštac, da sa definisanim granicma uđemo u debatu o bezbednosnim integracijama, o njihovoj kompatibilnosti ili ne sa EU i energetskim, pa da vidimo šta je najbolje za Srbiju, ne mora uopšte NATO, poenta je da u ovakvom limbu ionako nismo nigde a to je u globlanom 21 veku, pa, rizično ako mene pitate.

A Ponoš. Pa mogu da mu otpevam pesmu Zvezdinih navijača...štoooo ste došliii kad ste znaliiiii, ali šta je tu smisao.Mislim da je i to znao, i da je doprineo koliko je mogao. Za mene se ovim definitvno utvrdio kao najbolji frajer na našoj  sceni i  iskreno se nadam da sa iste  neće nesati.  Smatram  da je Tadić napravio veliku grešku. Ne samo u smislu rasipanja dragocenim resursima ljudskim, već što je aminovao nastavak sive privatizacije vojne indsustrije i objekata, gde Šutanovac nije jedini već samo deo  solidne količine DS kadrova, koja od Živkovićevog kabineta ide tamo vamo po po vojsci, SDPR i Zastavi, već i da nam kaže kako stvarno stoji situacija sa EU i Kosovom u paketu. Sad mu je lako, ima svetsku ekonomsku krizu da nam na njoj vija sabornost i ima realno situaciju da nam izbori ne trebaju dok god, kako to lepo i jasno LDP primećuje, politika glavnih aktera ostane ista. BTW, koliko sam  uspela da pokupim, a našla sam samo na RfE, na tom odboru za bezbednost samo se Nenad Milić LDP zahvalio Ponošu na informacijama i upozorenjima i istako da je to što je reako mnogo bitnije od onoga kako je to rekao.  

"Pitanje - da li je na to imao pravo ili ne - je zaista je besmisleno u ovom trenutku, s obzirom na vrstu problema o kojima je govorio general Ponoš. Kada se tako nešto desi, kada partijska država funkcioniše u sistemu kakav je odbrana, a pogotovo vojska onda je to u jednom trenutku moralo da izađe u javnost. Ja vam se još jednom zahvaljujem što ste to izneli u javnost i mislim da je to jedini način da pokrenemo to pitanje sa mrtve tačke i da ga rešimo."

Ukratko, situacija pred 2009 u  Srbiji je ovakva:  može biti samo jedan Jeremić i samo jedno -Kosovo.

A evo i ja da kažem-citiram  nešto očito u prilog tezi da Ponoš ništa novo ni tajno nije rekao! Pronađite biser u sledećem javnom državnom dokumentu!

Народна скупштина Републике Србије усвојила је 14. октобра 2004 Резолуцију о придруживању Европској унији. Канцеларија за придруживање Европској унији активно је учествовала, заједно са представницима Европског покрета, у раду скупштинског Одбора за европске интеграције при изради те резолуције. Заједнички рад Владе, Скупштине и представника грађанског друштва у изради овог документа, успешан је модел дијалога свих заинтересованих учесника у процесу европских интеграција и од суштинске је важности за даље постизање друштвеног и политичког консензуса о уласку у Европску унију.

Резолуција садржи смернице за рад законодавне и извршне власти Републике Србије с циљем достизања Копенхагеншких критеријума. У том смислу, у Резолуцији се изражава:

- потпуна сагласност о уласку у Европску унију као највишем и неоспорном политичком приоритету и о укључивању у програм Партнерство за мир, као елементу заједничке безбедоносне структуре европских земаља

- спремност за даље ангажовање на испуњавању политичких услова за улазак у Европску унију. Резолуција наглашава потребу да се правди приведу сва лица осумњичена за злочине почињене током оружаних сукоба у периоду од 1991. до 2000. године на територији бивше СФРЈ.

- потпуна сагласност о даљем унапређивању добросуседских односа и свих других видова регионалне сарадње и регионалних иницијатива.

- обавеза Народне скупштине да приоритет буде рад на усклађивању домаћег законодавства са правним тековинама Европске уније, а захтева се и увођење посебних процедура за побољшање ефикасности тог процеса.

- неопходност израде Националне стратегије Србије за придруживање Србије и Црне Горе Европској унији, која ће утврдити тренутну ситуацију у Србији у областима значајним за придруживање ЕУ, анализирати услове за придруживање које поставља ЕУ и утврди редослед и рокове за предузимање неопходних мера и активности.

Преузмите документ

PS -"Партнерство за мир, као елементу заједничке безбедоносне структуре европских земаља"!

Mislim, stvarno. Pa think tanks  bliski EU poput ECFR  pišu o tome kako tako nešto u stvari i ne postoji ! Napišite nećemo u NATO, zbog toga i toga, ili zbog Kosova, to  je poštenije i legitimnije od ovoga.