састав на тему . . . кацам оно свииро
ако сам се игде избрукао саћете читати .Бата је ,сећам се ,у дворишту имо бункера и то оног Правог засакривање однемаца . уствари бијо је он узкућу ди су становали, увеликој башчи тик поред ложијонице јер му је отац, мајстор, ту радијо ко машинбравар.ја сам се са Батом дружијо јерје имо малко од нас старију сестру Дану а она већ имала сисице онако за по шаке па се ја навадијо нањи и једва чеко да се заиграмо жмуре . данаје разбројавала еципеципецтисимализецја . . . а испадало је тако да је Бата увек жмуријо а нас двое се сакривали , зна се ,у бункеру. & навали.и лепо то тако ходало једно цело лето кад се почетком те школске године унаш крај досели једна пегава Маријана снаочари, вишља од нас заглаву и јаче, што у музичку баш кренула.њени је повезаше са мојом сетром да небуде сама па се ија нашо ту наравно и прво што уочих на њој беху, погађате, груди .данине, ни примирисати спуноћом.наравно врдалама какав сам увек бијо ,заборавих ја сиграње жмурке и само се сконцентрисах на веџбање Бајера за леву руку (десну и да не помињем) .још се моји у чуди згледаше откуд сад да одједном заседох за клавира а док су ме они пујдали ја заинат грешијо па насје наглува Рускиња,уз извињење мојима ,напустила с констатацијом :
- он није за свирање ,нек проба трчање ил'гимнастику ,боље је за све вас ,немиран је он за седење усклавир.
Е сад је Маријана била у питању ,а како да јој придјем него ,као:
- ова ми вежба баш неиде па, дали би ми је одсвирала.. . .
И би тако . убрзо се ја нађох уз њу на клавирској седалици те у 4 руке поче ме она системацки подучавати како да погодим праву дирку која пише у кајданки , међутим ја све време јој пиљио у прсна набрекнућа .
Једног дана ће она у по свирке:
- аси ти уствари безобразан
- неразумем ,зашто, баш пазим
- ма немислим на свирање него што ми стално гледаш усисе ко да ја невидим
- па кад ји волим
- па колико и волиш
- ево оволико и одважно је штипнух за ону ближе мени
на моје изненађење она ме енергично одгурну са столице па ко да јој кожу деру слеђа повика:
- маааааааамаааааа ,овај ме дррррррррррпа
ко ожарен копривом ,побегох главом без обзира из њезиног живота и једвасе некако након пар дана одважих те одох до мог другара Бате да се играмо жмуре ,ко да ништа није ни било ,ал' ме скапије дочекала Дана сва нарогушена:
- ош жмуре ,па иди се сиграј са твојом цвикерашицом, ко да нисам чула шта си јој урадио ,а од мене сам ' даље бегај да те нецакнем. .
и ето потврдила се она народна унеколико прилагођена : ко оће веће погуби . . . и мање.