Ponavljanje protiv samolaganja: Zoran Đinđić, žrtva

Neues aus der Nachbarschaft

Imam kod kuce verujem sve knjige koje su od njega objavljene

Da li bi mogao nekako da ga zamisliš u ovom vremenu da je u nekom fantastičnom spletu okolnosti do danas uspio da preživi sile mraka koje su mu radile o glavi? Osim nekih opštih mjesta oko kojih bi, vjerujem, ipak većina se složila: -napravio bi mnogo funkcionalnije, stabilnije, državotvornije, radišnije i privredno uspješnije društvo (npr. umjesto motanja kablova i svinjogojitelja ('Tenis'), dovukao bi neke uslužne (IT) djelatnosti i fabrike koje bi kreirale primjetno veću dodatnu vrijednost, a koje su, recimo, posljednjih decenija završile u Orbanovom dvorištu). Cijenim takođe da bi izvukao mnogo povoljnije uslove za Srbiju u problematici sa KiM, itd..
U kom djelu (geo)polit. spektra bi bio poziciran? Vidiš li možda iole nekog danas u Evropi (ili pak i na samom balkanu) ko bi mu mogao biti pandan?

..

Prije par godina pročitah jednu filozofsku opservaciju Borisa Budena (koga bih, uzgred, okarakterisao i kao jednog od rijetkih pripadnika poštene hr. inteligencije) u širem ideološkom, vremenskom i prostornom kontekstu:

Po mom sudu, historijski to razdoblje završava atentatom na Đinđića. Đinđić je upravo simbolički kraj te ideologije, odnosno kraj utopijskog projekta komunikativne racionalnosti u okvirima liberalno-demokratske, kapitalističke, stabilne države, države blagostanja. Đinđić je vjerovao, u tom našem posebnom kontekstu – balkanskom, postjugoslavenskom, postkomunističkom, postpartizanskom, postustaškom, postčetničkom, plus kriminalna privatizacija, ne samo u Hrvatskoj nego i u Srbiji – u tom je historijskom kaosu mislio da može racionalno, komunikativno izdilati sve, da može i s četnicima, i s klasom novih kapitalista, kriminalaca, i s Mladićem i sa Ženama u crnom. Sve je on to mislio na neki način izdilati i progurati svoju racionalnost kroz taj diskurzivni mrak. I znamo kako je završio. Dobio je metak u čelo. To je bio odgovor stvarnosti u kojem stvarnost njemu postavlja limite, limite njegove teorije i njegove filozofije. U tom smislu, on je tragična ličnost. Tu završava ta velika priča, ta vjera u transparentnost društva, u demokraciju, u racionalnost.

Link

..

A zanimljiv mi je još bio nastup sjajnog Džima Šeridana prošli vikend kod Kesića u kom je opet slično apelovao/potencirao tu 'komunikativnost' u današnjem haosu u kom sve više dominiraju nacionalizmi, polarizacija i gluvi telefoni:

Ma napisala si ti svašta, a u prvom komentaru da je Đinđić praktično bio DOS, lider i lice te organizacije. Sad odjednom praviš razliku. IOvamo Đinđić,onamo dosovci. Nisu ti rekli da je i Đinđić bio dosovac, šato ne bi rekli i dosmanlija?

njao, kada pocnes ovako da intepretiras-samo bude dosadno.

A ako sam dosadan ne vrti u prazno i sve ok.

pa dosadan si, jer to sto si kopirao sa reakcijom, kao da pisem izvestaj za UN, a ne komentar na blogu, pa sam u obavezi da taksativno iznosim dokumentovane cinjenice i da je svaki metaforicni iskaz greska za odsecanje prsta, je smarajuce i smesno.

a rekla sam da jeste Djindjic bio liderska figura-kostunije je bio nebitani na protestima-draskovic koji seizdvojio guslanjem je imao sasvim drugu publiku,ujedno sepresvukao od pocetkadevedesetih,kadaje aktivno ucestvovao u celom sranju, tako da je jasno,koje medju njimabio pravi lider, al zbog stanja svesti nacijeodabrao je kostunicu kao protivkandidata zlobi,...to nigde tako ne pise,niko nece tako dakaze,al je fakat bilo tako,a ti kako hoces....uopste spajanje vuka i Djindjica je bila neminovnost, pa tako i izbor kandidata,...sta su svi ostalisustinski bili- pokazalo sevrelo brzo.

covicu nisam ispisala dodtanu pripadnost, pa je ispalo tako nespretno, a htela sam da kazem, ko su bilil judi oko Djindjica,...sto je svima jasno, sem tebi.

trivanka jeste odmah izvucena is tog Kragujevca i tu je bila neki faktor- da sada trazim sta tacno, nemem nameru, nije slucajno isplivala u bukvalno prvi red, da je pre toga bila neprimetna- rekoh ti ja sam nju zapamtila pre odlasaka.

sustina tih komentara je bila da prikaze, kakav je olos bio u igri, a ne da podnosim takasativan izvestaj o njihovim funkcijama i strankama...ionako su svi preletali po potrebi,....evo ti prva comicka se stalno pojavljivala na tvu nesto
uobicajeno mrsomudila, zena koja 30 godina uspostavlja dijalog, a visoki funkcioner ds sve vreme-do pred kraj, kada nije vise izdrazala.

freehand

Надовезујем се и на Фријев одговор, ништа нисмо очекивали, бар ја, од те скупине осим да су они довољно зрели и ипак минимално поштени, да спроведу обећано – фер изборе и да даље процес тече колико споро мора и колико брзо може, али да нема компромиса са елементарним поставкама и утемељивањем нормалног друштва.

Da bi dobio odgovor na ova pitanja moraš da se vežeš za kontekst, da razumeš u kakvoj je situaciji zemlja bila; kakvo je društvo bilo; kime si raspolagao; sa kim si radio. Da vidiš međunarodno okruženje.
...
A inače - dobio si fer izbore, sve do 2012. Da ništa drugo nisi - to bi bilo dovoljno. SVe ostalo je slika i prilika društva. Glasovi koji su diktirali i snagu političkih opcija i koalicije.

Свесно избегавам да идем идем у детаље. Мислио сам тада и мислим и сада да би све било здравије да је ДОС расформиран макар као изборна коалиција, да свака странка иде посебно на изборе – мислим да би атмосфера тако била много здравија, а ДС би у фер кампањи могао да каже и докаже шта је ко радио и шта ко није урадио или дао да се уради после 5. октобра, па ти, народе, бирај и буди одговоран за своју даљу судбину. Уместо тога, добили смо политичка мешетарања, узурпацију воље бирача и којешта још на економско-социјалном плану што отвара много питања у вези са стварним циљем свега. А одговори се сами нуде.
Има, додуше, и тумачења да када си већ хтео и пристао да будеш у колу, не можеш својевољно тек тако да изађеш и мораш да играш како музика свира. Још увек одбијам да верујем у толику условљеност.

U krajnjoj liniji, ja uvek preporučujem onaj njegov podslednji intervju, ziz jednog razloga: tu je zreo, sve prošao, sve shvatio. Sa unutrašnjim i spoljnim "saveznicima" i "prijateljima". Otud ona rezignacija koja iz njega toliko izbija.

angie01

pa verzija koja je objavljena glasi- da nije stavrno verovao da ce ga ubiti i da nije zeleo da zivi u strahu i pod pojacanim merama.

ja bih na to rekla dva stvari:

prvo, ako su svi znali da se to sprema, kako nije bilo nikog da ga ozbiljno upozori i zastiti.

drugo, on je bio na funkciji, gde su odgovorne sluzbe bile duzne da ga pojacano cuvaju i njegovo licno misljenje sa tim nema nikakve veze.

sve skupa samo dokazuje njegovu usamljenost medju svim tim likovima...i sluzbama.

Мени се чини да је резигнација кључна реч. Да ли је Живковић или ко беше причао да су седели ваљда на тераси резиденције (извињавам се, нисам склон да памтим ту врсту детаља), и да му је Ђинђић рекао да у сваком тренутку могу да их ту гађају, да нису заштићени. Ако је тачно да је то рекао... могу да разумем да нећеш да се плашиш, али не разумем зашто те то спречава да се рационално понашаш да би заштитио свој живот, зашто би га улудо дао; нпр. имао је упозорење током бомбардовања и склонио се, пренео је то Ћурувији*, који није хтео да се склони. Није се ни тада плашио, претпостављам, али је донео мудру одлуку за себе.
*ово сам имао прилике да проверим пре 23-4 године, потврдио ми је био Славков брат.

али не разумем зашто те то спречава да се рационално понашаш да би заштитио свој живот,

on sigurno nije bio glup covek, a ni hazarder, sigurno je verovao da je dovoljno zasticen i da nisu potrebne dodatne mere,...ali da ponovim, na toj funkciji, njegovo licno misljenje o bezbednosti je nebitno, tu su sluzbe zakazale.

Без поговора је тако, да је морао бити заштићен. Мене је овде занимао и ниво личности, а личност има и друге делове, осим рационалног. Наравно да тек о томе тешко било шта можемо поуздано тврдити. Мени се нпр. чинило да се нешто у њему променило после смрти оца, што би било сасвим разумљиво. Не знам да ли је почео тек после тога да разговара са владиком Атанасијем, или и пре тога, колико му се перспектива променила ако се променила итд., да не идем дубље у разне спекулације које ми се "намећу" из жеље да разумем оно што ми се чини да се не уклапа у ранију слику.

Hansel

Без поговора је тако, да је морао бити заштићен.

Заштићен? Ђинђић?

Ко да га заштити?

Преторијанска гарда? Сенатори? Народ у Колосеуму?

freehand

Šta bi bilo kad bi bilo jedna je od glupljih tema za gubljenje vremena i davljenje sebe i drugih. Tu su uvek i svi u pravu.
Ali suština je nešto drugo: rekoh već: cilj formiranja DOS bilo je rušenje prethodne, uspostavljanje nove vlasti i uvođenje demokratskih principa.
E sad tu dolaze i sledeće forme i korac. kao što nije isto pisati na blogu i raditi stvari o kojima se priča tako je i još gore kad je u pitanju politika. Jer onda uz javno proklamovane principe ide i odgovornost.
Ako se prisetiš na šta je ličila ta država u momentu preuzimanja vlasti - a od tebe bih očekivao da se setiš i da je tada to bila SRJ, i da si imao Crnu Goru kao članicu, i da si imao sankcije, i da si imao ekonomsku provaliju pred sobom, i da si imao čitavu vojsku što spavača što aktivnih spoticača od kojih su neki bili ozbiljne ubice po svakom parametru, i da si iamo već formiranu ekonomsku elitu od zelenaša, ševercera i pljačkaša svake vrste... Daj ti to još malo promisli. Razilaženje DOS u tom momentu apsolutno znači vraćanje svega što je srušeno nekoliko meseci ranije.

Наравно да се свих тих ствари одлично сећам и да сам их свестан, али и даље не видим оправдање за многе потезе. То је можда отуд што се ја не бих гурао ако ме неко неће, отуд и оно "шта би било кад би било". А није био циљ такво разматрање, јер немам појма шта би у реалности било, то је само била илустрација мог става и објашњење прве тачке разилажења са том групацијом. Али, занимала би ме твоја пројекција ШББКББ да атентата камо среће није ни било или да је био неуспешан и да је ДС или крњи ДОС изашао редовно на изборе 2004. Ја мислим да би они те изборе изгубили, а шта би било даље... и који је онда смисао њиховог приступа, а с претпоставком добронамерности актера... не, ипак не разумем. Ако је требало да се уради неки посао по сваку цену, за кога је то требало да се уради?

shmoo

Заштићен? Ђинђић?
Ко да га заштити?
Преторијанска гарда? Сенатори? Народ у Колосеуму?

Добро, Тасо, сад још и ти. Прихватио сам начелни став, требало је да свако ради свој посао, али прави посао. Ја и кажем да реално није било тако.

Hansel

Има, додуше, и тумачења да када си већ хтео и пристао да будеш у колу, не можеш својевољно тек тако да изађеш и мораш да играш како музика свира. Још увек одбијам да верујем у толику условљеност.

Stvar je u tome što se petog oktobra ništa suštinski (pravno) nije desilo, jer su bili savezni izbori, koji na republike nije imao nikakav uticaj.

Nekome se žurilo da se skine Milošević, a šta posle toga - koga briga.

Zato je ceo sistem ostao netaknut, samo je on sklonjen.

A Đinđiću se žurilo da što pre napravi promene, pa se uklopio u priču.Pretpostavljam da nije bio svestan svih problema koji su se valjali iza brda zvanog Milošević.Posle je bilo kasno za nazad.

Мени се чини да је резигнација кључна реч.

могу да разумем да нећеш да се плашиш, али не разумем зашто те то спречава да се рационално понашаш да би заштитио свој живот,

Ima tu i nekog umora, odnosno nemanja vremena ni da se plašiš, ni da se racionalno ponašaš da bi zaštitio svoj život.

нпр. имао је упозорење током бомбардовања и склонио се, пренео је то Ћурувији*, који није хтео да се склони. Није се ни тада плашио, претпостављам, али је донео мудру одлуку за себе.

Ali tada nije bio premijer Srbije sa gomilom obaveza.

Dovoljno je bilo da ujutru sluša izveštaj nekog asistenta šta pišu i govore mediji o njemu.A pisalo se i pričalo svašta.Pa onda sastanci u lokalu, pa na terenu, pa putovanja po inostranstvu...

Hansel

shmoo

Заштићен? Ђинђић?
Ко да га заштити?
Преторијанска гарда? Сенатори? Народ у Колосеуму?

Добро, Тасо, сад још и ти. Прихватио сам начелни став, требало је да свако ради свој посао, али прави посао. Ја и кажем да реално није било тако.

Ништа ти ја не пребацујем нити спочитавам како бисмо то рекли на чистом српском језику.

Ја то кажем само онако, зарад бољег разумевања тога што си ти рекао.

michiganac

Neues aus der Nachbarschaft

Imam kod kuce verujem sve knjige koje su od njega objavljene

Da li bi mogao nekako da ga zamisliš u ovom vremenu da je u nekom fantastičnom spletu okolnosti do danas uspio da preživi sile mraka koje su mu radile o glavi? Osim nekih opštih mjesta oko kojih bi, vjerujem, ipak većina se složila: -napravio bi mnogo funkcionalnije, stabilnije, državotvornije, radišnije i privredno uspješnije društvo (npr. umjesto motanja kablova i svinjogojitelja ('Tenis'), dovukao bi neke uslužne (IT) djelatnosti i fabrike koje bi kreirale primjetno veću dodatnu vrijednost, a koje su, recimo, posljednjih decenija završile u Orbanovom dvorištu). Cijenim takođe da bi izvukao mnogo povoljnije uslove za Srbiju u problematici sa KiM, itd..
U kom djelu (geo)polit. spektra bi bio poziciran? Vidiš li možda iole nekog danas u Evropi (ili pak i na samom balkanu) ko bi mu mogao biti pandan?

..

Prije par godina pročitah jednu filozofsku opservaciju Borisa Budena (koga bih, uzgred, okarakterisao i kao jednog od rijetkih pripadnika poštene hr. inteligencije) u širem ideološkom, vremenskom i prostornom kontekstu:

Po mom sudu, historijski to razdoblje završava atentatom na Đinđića. Đinđić je upravo simbolički kraj te ideologije, odnosno kraj utopijskog projekta komunikativne racionalnosti u okvirima liberalno-demokratske, kapitalističke, stabilne države, države blagostanja. Đinđić je vjerovao, u tom našem posebnom kontekstu – balkanskom, postjugoslavenskom, postkomunističkom, postpartizanskom, postustaškom, postčetničkom, plus kriminalna privatizacija, ne samo u Hrvatskoj nego i u Srbiji – u tom je historijskom kaosu mislio da može racionalno, komunikativno izdilati sve, da može i s četnicima, i s klasom novih kapitalista, kriminalaca, i s Mladićem i sa Ženama u crnom. Sve je on to mislio na neki način izdilati i progurati svoju racionalnost kroz taj diskurzivni mrak. I znamo kako je završio. Dobio je metak u čelo. To je bio odgovor stvarnosti u kojem stvarnost njemu postavlja limite, limite njegove teorije i njegove filozofije. U tom smislu, on je tragična ličnost. Tu završava ta velika priča, ta vjera u transparentnost društva, u demokraciju, u racionalnost.

Link

..

A zanimljiv mi je još bio nastup sjajnog Džima Šeridana prošli vikend kod Kesića u kom je opet slično apelovao/potencirao tu 'komunikativnost' u današnjem haosu u kom sve više dominiraju nacionalizmi, polarizacija i gluvi telefoni:

Pitanje je da li i koliko bi imao sansu da vodi vladu, jer bi naredne izbore DS verovatno izgubio. Ali i ja verujem da bi Djinjdic izvukao mnogo vise od svih ostalih sa Kosovom. Ne verujem da bi opet celo bilo u sastavu Srbije ali bi verovatno bilo vise od ovoga sada. Slazem se i za investicije i za okretanje zemlje Zapadu - on je jedini premijer koga smo imali a koji nije poistovecivao Milosevicevu politiku sa celim narodom, pa cak ni sa drzavom. Pri cemu nije umanjivao ni odgovornost zapadnih politicara.

Cime dolazimo do ovog pitanja kako bi se danas snalazio i do Budenovog komentara.
Kad pogledas njegove tadasnje intervjue u nemackim medijima vidis kako se on nikako nije povlacio i kako je nastupao sa zahtevima prema EU politicarima. Ko Zelenski danas samo sto Djindjica tada nisu shvatali ozbiljno. Zapad je bio na vrhunci moci i mislili su da imaju vremena i da mogu sami da diktiraju uslove i dinamiku odnosa svuda pa i sa Srbijom. Djinjdic je znao da to nije tako pa je i rekao da ako danas ne ulozite u ovaj prostor nekoliko milijardi u nekoj skorijoj buducnosti ce to biti mnogo skuplje a rezultat ce biti neizvestan. Tek sa ratom u Ukrajini su EU politicari shvatili ono sto su morali da znaju pre 20 godina.

Ja mislim da su vec tada EU politicari vecinom bili sarlatani (danas jos gori) i ima smisla ovo sto Buden pise. A kod nas je sve kasnilo u odnosu na Evropu pa dok je Djindjic dobio priliku da vodi Srbiju takvih politicara vise nije bilo u Evropi. Bilo ih je jos pocetkom devedesetih ali tada smo mi birali Milosevica a ne Djindjica - stepen politicke marginalizacije tadasnjeg DS pokazuje na neki nacin koliko su tadasnje promene u Evropi kod nas bile neshvacene (a i danas su).

U medjuvremenu se toliko promenila i intelektualna klima pa se i na Habermasov projekat 'civilizovanje Nemacke' medju liberalima gleda kao na moralni bankrot.

Neues aus der Nachbarschaft

michiganac

Neues aus der Nachbarschaft

Imam kod kuce verujem sve knjige koje su od njega objavljene

Da li bi mogao nekako da ga zamisliš u ovom vremenu da je u nekom fantastičnom spletu okolnosti do danas uspio da preživi sile mraka koje su mu radile o glavi? Osim nekih opštih mjesta oko kojih bi, vjerujem, ipak većina se složila: -napravio bi mnogo funkcionalnije, stabilnije, državotvornije, radišnije i privredno uspješnije društvo (npr. umjesto motanja kablova i svinjogojitelja ('Tenis'), dovukao bi neke uslužne (IT) djelatnosti i fabrike koje bi kreirale primjetno veću dodatnu vrijednost, a koje su, recimo, posljednjih decenija završile u Orbanovom dvorištu). Cijenim takođe da bi izvukao mnogo povoljnije uslove za Srbiju u problematici sa KiM, itd..
U kom djelu (geo)polit. spektra bi bio poziciran? Vidiš li možda iole nekog danas u Evropi (ili pak i na samom balkanu) ko bi mu mogao biti pandan?

..

Prije par godina pročitah jednu filozofsku opservaciju Borisa Budena (koga bih, uzgred, okarakterisao i kao jednog od rijetkih pripadnika poštene hr. inteligencije) u širem ideološkom, vremenskom i prostornom kontekstu:

Po mom sudu, historijski to razdoblje završava atentatom na Đinđića. Đinđić je upravo simbolički kraj te ideologije, odnosno kraj utopijskog projekta komunikativne racionalnosti u okvirima liberalno-demokratske, kapitalističke, stabilne države, države blagostanja. Đinđić je vjerovao, u tom našem posebnom kontekstu – balkanskom, postjugoslavenskom, postkomunističkom, postpartizanskom, postustaškom, postčetničkom, plus kriminalna privatizacija, ne samo u Hrvatskoj nego i u Srbiji – u tom je historijskom kaosu mislio da može racionalno, komunikativno izdilati sve, da može i s četnicima, i s klasom novih kapitalista, kriminalaca, i s Mladićem i sa Ženama u crnom. Sve je on to mislio na neki način izdilati i progurati svoju racionalnost kroz taj diskurzivni mrak. I znamo kako je završio. Dobio je metak u čelo. To je bio odgovor stvarnosti u kojem stvarnost njemu postavlja limite, limite njegove teorije i njegove filozofije. U tom smislu, on je tragična ličnost. Tu završava ta velika priča, ta vjera u transparentnost društva, u demokraciju, u racionalnost.

Link

..

A zanimljiv mi je još bio nastup sjajnog Džima Šeridana prošli vikend kod Kesića u kom je opet slično apelovao/potencirao tu 'komunikativnost' u današnjem haosu u kom sve više dominiraju nacionalizmi, polarizacija i gluvi telefoni:

Pitanje je da li i koliko bi imao sansu da vodi vladu, jer bi naredne izbore DS verovatno izgubio. Ali i ja verujem da bi Djinjdic izvukao mnogo vise od svih ostalih sa Kosovom. Ne verujem da bi opet celo bilo u sastavu Srbije ali bi verovatno bilo vise od ovoga sada. Slazem se i za investicije i za okretanje zemlje Zapadu - on je jedini premijer koga smo imali a koji nije poistovecivao Milosevicevu politiku sa celim narodom, pa cak ni sa drzavom. Pri cemu nije umanjivao ni odgovornost zapadnih politicara.

Cime dolazimo do ovog pitanja kako bi se danas snalazio i do Budenovog komentara.
Kad pogledas njegove tadasnje intervjue u nemackim medijima vidis kako se on nikako nije povlacio i kako je nastupao sa zahtevima prema EU politicarima. Ko Zelenski danas samo sto Djindjica tada nisu shvatali ozbiljno. Zapad je bio na vrhunci moci i mislili su da imaju vremena i da mogu sami da diktiraju uslove i dinamiku odnosa svuda pa i sa Srbijom. Djinjdic je znao da to nije tako pa je i rekao da ako danas ne ulozite u ovaj prostor nekoliko milijardi u nekoj skorijoj buducnosti ce to biti mnogo skuplje a rezultat ce biti neizvestan. Tek sa ratom u Ukrajini su EU politicari shvatili ono sto su morali da znaju pre 20 godina.

Ja mislim da su vec tada EU politicari vecinom bili sarlatani (danas jos gori) i ima smisla ovo sto Buden pise. A kod nas je sve kasnilo u odnosu na Evropu pa dok je Djindjic dobio priliku da vodi Srbiju takvih politicara vise nije bilo u Evropi. Bilo ih je jos pocetkom devedesetih ali tada smo mi birali Milosevica a ne Djindjica - stepen politicke marginalizacije tadasnjeg DS pokazuje na neki nacin koliko su tadasnje promene u Evropi kod nas bile neshvacene (a i danas su).

U medjuvremenu se toliko promenila i intelektualna klima pa se i na Habermasov projekat 'civilizovanje Nemacke' medju liberalima gleda kao na moralni bankrot.

Nahbaršaftu!
Ti nisi budala, pa stoga i volim s tobom da divanim.
Stoga, jedno lagano pitanje.
Zašto si ti toliko verovao u Đinđića?
Na osnovu čega si ti verovao, toliko, u njega?
I pitanje svim idolopoklonicima - zašto pravite (sebi) idole i svece od ovozemaljskih ljudi?

Cime dolazimo do ovog pitanja kako bi se danas snalazio i do Budenovog komentara.
Kad pogledas njegove tadasnje intervjue u nemackim medijima vidis kako se on nikako nije povlacio i kako je nastupao sa zahtevima prema EU politicarima. Ko Zelenski danas samo sto Djindjica tada nisu shvatali ozbiljno. Zapad je bio na vrhunci moci i mislili su da imaju vremena i da mogu sami da diktiraju uslove i dinamiku odnosa svuda pa i sa Srbijom. Djinjdic je znao da to nije tako pa je i rekao da ako danas ne ulozite u ovaj prostor nekoliko milijardi u nekoj skorijoj buducnosti ce to biti mnogo skuplje a rezultat ce biti neizvestan. Tek sa ratom u Ukrajini su EU politicari shvatili ono sto su morali da znaju pre 20 godina.

Ja mislim da su vec tada EU politicari vecinom bili sarlatani (danas jos gori) i ima smisla ovo sto Buden pise. A kod nas je sve kasnilo u odnosu na Evropu pa dok je Djindjic dobio priliku da vodi Srbiju takvih politicara vise nije bilo u Evropi. Bilo ih je jos pocetkom devedesetih ali tada smo mi birali Milosevica a ne Djindjica - stepen politicke marginalizacije tadasnjeg DS pokazuje na neki nacin koliko su tadasnje promene u Evropi kod nas bile neshvacene (a i danas su).

Mnogo hteo, mnogo zapoceo..

Osim suprotstavljenih politickih svjetonazora, jedna od krucijalnih razlika izmedju Djindjica i Milosevica je da je ovaj prvi odlicno kapirao ondasnje procese, geopoliticki i ekonomski trenutak (= stremio je da sto uspjesnije zajase visoki konjukturni talas koji je potrajao do 2009), dok je drugi zastranio u sopstvenom autizmu, pa je iz te pozicije dockan na KiM zagrizao udicu poput soma.

Ne znam koliko cemo se sloziti, ali ne bih ja rekao da su bili sarlatani, koliko vec politicki kastrirani (a danas jos vise) od strane prekookeanskog big bulija. Procjenjujem da je posljednja velika nada Evrope bio Ulof Palme (mada je i on imao putera na glavi, buduci da je dijelio simpatije ka Tudjmanu) - ako si do kraja odgledao onaj dokumentarac postalo ti je, vjerujem, jasno koliki uticaj je Vasington jos pocetkom 80-ih posredno imao i na toboze neutralnu svedsku vladu, medije i javnost.
Ne znam da li si citao "Illegale Kriege" od Daniele Gansera ili obratio paznju na njegove javne nastupe. Naveo je, recimo, svjedocenje Johena Solca (Jochen Scholz), oficira Bundesvera pri NATO-stabovima u vremenu kad se lomila sudbina SRJ/Srbije preko KiM, da je Srederov dolazak na vlast u Njemackoj 1998 bio uveliko uslovljen njegovom vec tada obecanom potporom za NATO-bombardovanje iduce godine i da mu je Klinton te '98 poslao tim odabranih koji mu je pomogao u predizbornoj borbi. Nakon osvajanja izbora je uslijedila orkestrirana medijska priprema i manipulacija za pridobijanje najsire njemacke javnosti u cilju napada na SRJ.
Po okoncanju ratne agende na KiM i u Afganistanu Sreder je sasvim nalegao na neolib. rudu dok nije iznio projekat 'Agende 2010', nakon koje su SPD-ovci poceli da tumaraju kao guske u magli, bez boje, ukusa i mirisa do danas.

Djindjicu se zurilo, ali mu je u svemu tome ostajao vrlo uzak manevarski prostor, dok ovi drugi jesu vjerovali da imaju sve vrijeme svijeta ispred sebe kako bi prije svega istrgli KiM iz ustavno-pravnog okvira Srbije. Ipak, da je uspio da prezivi, dobije nacelno povjerenje vecine naroda i slobodu polit. odlucivanja i dalje mislim da je mogao da iskamci mnogo vise za Srbiju.


ZDj me jos, recimo, podsjeca na Vladimira Spidlu (za razliku od militantnijih Havela i Zemana), koga su, da ipak pomenem, izigrali kad se donosila konacna odluka u ceskom parlamentu da i oni daju odobrenje za NATO-bombardovanje protiv cega se Spidl izricito protivio - poslali su ga u Brisel da ne bi bio prisutan (ili je pak to bio precutan interni dogovor da otputuje tamo, nesto sl. kao sto je i Orban pocetkom februara izisao iz EU-parlamenta kad je konsenzusom odobren posljednji, veliki finansijski paket pomoci Ukrajini).


Mozda ne djelimo misljenje u potpunosti, ali svakako veoma zahvaljujem na prethodnom odgovoru i nadasve cijenim tvoj konstruktivni pristup.

Mozda ne djelimo misljenje u potpunosti, ali svakako veoma zahvaljujem na prethodnom odgovoru i nadasve cijenim tvoj konstruktivni pristup.

Vazi i u obrnutom pravcu. Informisaniji si od mene i uvek od tebe naucim neke korisne detalje.

Samo jos ovo: sasvim mi realno zvuci ovo sto kazes za Klintonovu podrsku Srederu i protivuslugu ali da dodam jos malo konteksta. Nemacka intelektualna javnost je tada vecinski podrzavala NATO intervenciju protiv SRJ. Recimo medju protestantskim intelektualcima vladao je stav: i ako nesto ucinimo, i ako ne ucinimo bicemo krivi, ali manja krivica ce biti ako ucinimo (tj. ako Nemacka uvestvuje u ratu protiv SRJ) posto smo tako zastitili ugrozene.

I Habermas i Beck su podrzali nemacko ucesce a zajednicka teza je bila: bombardovanje je nuzno zlo da bi se zastitila ljudska prava onih koji sami ne mogu da se brane. Cime su naravno sebi skocili u usta posto agresijom na SRJ gradjani Srbije za koje isto tako vaze ljudska prava postaju zrtve koje ne mogu same da se brane, pa bi onda trebao neko treci njihova prava da zastiti. Da ne govorimo koliko su kratkovidi bili sa svojim predvidjanjem da je to put ka stvaranju poretka zasnovanog na imperativu postovanja ljudskih prava.

Ili kako je to Predatortz lepo, jednostavno, sublimirao - od govana se pita ne pravi

Može da se pravi al' kako se jede.

Nego da ti ispričam vic.

solo

Ili kako je to Predatortz lepo, jednostavno, sublimirao - od govana se pita ne pravi

Može da se pravi al' kako se jede.

С муком.

Ето ти и Југославије као показног примера.

bata_nimbus

Његов ковчег су из Храма светог Саве изнели најближи сарадници, све људи од угледа и достојанства (а да ли су међу њима били и организатори атентата и људи из „политичке позадине“, можемо само да слутимо)

Како то рече један лик из филма Џеј Еф Кеј:

"И Брут и Касије су такође били угледни људи... Та ствар је стара као распеће..."

ali glavni put kroz selo je dobio vrlo zvučno ime.

Negde put, negde trg...

Bijeljina

predatortz

ali glavni put kroz selo je dobio vrlo zvučno ime.

Negde put, negde trg...

Bijeljina

E to nedostaje Srbiji, istinski otklon od komunizma.
Ne verujem da vrh države i zna za ime ulice u nekim Robajama, ali nazivi trgova u gradovima su već druga stvar, tu ne bi mogli da prođu nazivi po četničkim vođama.

Vučić je prokomunista, poput mnogih ovde.

Vučić je prokomunista, poput mnogih ovde.

Ima i za njega nešto u Robajama. Sredite mu kuću u kojoj je konačio Tito, doduše sa četničkom propusnicom u džepu za svaki slučaj. Ionako glumata Tita i igra se "vrhovnog komandanta". Pa neka i on prespava jednu noć.

Vučić je prokomunista, poput mnogih ovde.

Jes, to zna i celo Valjevo, zato SNS tamo dobije 46.85% i SPS (legalni naslednik komunističke partije) 6.59% pa onda vladaju zajedno. Izgleda da je to neki prokomunistički kraj.

Ima i za njega nešto u Robajama. Sredite mu kuću u kojoj je konačio Tito, doduše sa četničkom propusnicom u džepu za svaki slučaj. Ionako glumata Tita i igra se "vrhovnog komandanta". Pa neka i on prespava jednu noć.

Ma i sam sam "radio" na toj kući:)

Neka tabla se bila srušila, naslednik me, oprezno, preko drugih komšija, zamolio da to sredim.

Naravno da sam sredio to.

Inače, odnos između moje porodice, i porodice iz te kuće su bili iskreno prijateljski, iako se radi o porodicama sa izraženo različitih strana.
Moja izraženo pročetnička, kod njih izraženo propartizanska.

Kad su četnici zaklali domaćina te kuće, Sekulu, njegova žena, Desanka, je svoju usvojenu ćerku ostavila samu, jer je morala da se krije.

Sekulina rodbina je na to dete gledala kao na nekog ko će da nasledi ono za što su oni verovali da pripada njima, i sve su činili da to dete ode.

Desanka je nekako dojavila mojoj babi da svoju ćerku, vrsnicu te devojčice, pošalje da spava sa tim detetom, pa ako bi opet došli četnici da kaže da je ona Vojina.
A taj Voja je onaj moj deda koga su komunisti ubili na Jovanjdan '46. i kod koga je Kalabić prenoćio noć pred pogibiju.

Kalabića su ubili na Bogojavljenje, a tog mog dedu sutradan, na Jovanjdan.
Inače, Jovanjdan je naša krsna slava.



E sad, kad je on ubijen, niko nije smeo da ode po telo, samo su javili mojoj babi da je ubijen, i gde se nalazi telo.
A to je bilo u susednom selu.

Prošlo nekoliko dana, i moja baba ode kod Desanke, svoje komšinice, i ispriča joj sve.

Ova poludi, inače je mnogo psovala, i kaže...ma ja ću da idem, neka meni neko nešto kaže, meni koja sam ostala bez brata (Dragojlo Dudić, partizanski narodni heroj) bratanca (Miša Dudić, Dragojlov sin) i čoveka (taj Sekula) , da im jebem milu majku.

I još kaže, na groblju da se sahrani, ne u nekom jendeku, da dođe pop i sve po redu.


I stvarno ga sahrane na groblju bez ikakvih problema, a retko ko drugi ubijen u to vreme je i sahranjen uopšte, najčešće je samo zakopan, a i to tajno.

Jes, to zna i celo Valjevo, zato SNS tamo dobije 46.85% i SPS (legalni naslednik komunističke partije) 6.59% pa onda vladaju zajedno. Izgleda da je to neki prokomunistički kraj.

Kao u cela Srbija.
Što bi Valjevo trebalo da bude izuzetak?
Naprosto, Vučić je primoran da se pretvara, da krije svoju pravu ideologiju, jer je komunizam u Srbiji prokažen.

Ali uz samo malo obraćanja pažnje na detalje, lako je uočiti njegov politički diskurs, a on je jasno prokomunistički.

Vidi se to po mnogo detalja, od SUBNOR-a, preko 29 novembra, preko Radoša Bajića...ali pisao sam o tome.


Tebi, ako je krivo što si u istoj političkoj ravni sa Vučićem, menjaj ravan, jer njegovu ne možeš.

I stvarno ga sahrane na groblju bez ikakvih problema, a retko ko drugi ubijen u to vreme je i sahranjen uopšte, najčešće je samo zakopan, a i to tajno.

Mojih osamnaest iz familije, koje cu crveni zlikovci ubili maja 1945, sve braća i bliski rođaci jedni drugima, sahranjeni su u groblju, ali izdvojeni ukraj, u vrsti kao na smotri. Svima jednaki spomenici, oni od kamena, sa motivom crkve ulkesane na njima. Godišta od 1914. do 1922.

Generaciju mog oca zovu po imenima majki a ne očeva, jer je slabo ko oca upamtio. Moj otac je imao devet meseci, stric nepune tri a tetka nepunih pet godina kada je deda masakriran.
1991. smo podigli drveni krst na mestu gde su ubijani, otac i ja bili u odboru. Digla se velika frka jer je to možda bilo i prvo obeleženo stratište četnicima koje je označeno i osveštano.

Naprosto, Vučić je primoran da se pretvara, da krije svoju pravu ideologiju, jer je komunizam u Srbiji prokažen.

Ali uz samo malo obraćanja pažnje na detalje, lako je uočiti njegov politički diskurs, a on je jasno prokomunistički.

Narod koji ne voli komunizam ne ume da ga prepozna kod Vučića, osim nekih izuzetno pronicljivih (jasno, ti), iako je lako uočiti njegove detalje ako pažljivo gledaš televizor i domaće serije. Potpuno ima smisla.

E to nedostaje Srbiji, istinski otklon od komunizma.

Пре неко вече уФатим на некој од телевизија (јбг, никада не запамтим која је ТВ у питању па ћете остати ускраћени за ту информацију) домаћи филм "Опкољени" о Калабићу.

Serbia, autumn 1942. Numerous SS units are searching the area in search of Chetniks. Chetniks apply guerrilla tactics: They break up into smaller formations and go deeper into the mountains. However, with the help of one traitor, a detachment of 200 SS men finds out where Lieutenant Nikola Kalabic, the commander of the Mountain Royal Guard, is, along with three other Chetniks. The chase starts and the Chetniks are surrounded. Kalabic's Chetnik who accompanied the traitor runs in an attempt to bring reinforcements, and another Chetnik follows the Germans, trying to help Kalabic. Nedic's Special Police are taking part of Kalabic's family to the camp, while his 12-year-old son, as well as his wife, are fleeing. The Germans call on Kalabic to surrender, promising military treatment in captivity, but he knows that his father, Lieutenant Colonel Milan Kalabic, was recently cruelly tortured and killed. Will Kalabic's reinforcements arrive on time? Is there a way out when 200 soldiers surround the four of them? How to maintain sobriety in such a situation?

ЛИНК


(И сетих се у том моменту неког лика са Филолошког факултета, презимењака Николе Калабића којег смо због тога сви звали Калаба (логично) и који је четниковао у студентском клубу у подруму Филолошког факултета још половином осамдесетих, таман уочи доласка Милошевића на влас'.)

Елем, у филму су ми Немци мало чудни... Нешто им униформе и шлемови нису баш одговарајући за Вермахт/СС онога доба. Чудна костимографија... Немци више изгледају као неке балканске специјалне војне јединице 21. века него као немцо/нацистичка солдатеска из Другог светског рата.

Ал' су зато четници они прави, булајевићевски. К'о да си их узео из Битке на Неретви.

И уопштено гледано, цео филм изгледа к'о да га је снимао Вељко Булајић. Само су на гуд гајз петокраке заменили кокардама.

Нисам издржао гледање дуже од десет минута.

Јебеш га, пролазе ратови, падају владе, само је пропаганда све иста.

Kuga

Niki Bartuloviću


Svejedno rodiš li sina ili kćer
u slavu pokolenja.
Ukus se menja, ukus se menja:
ne menja se čovek i ker.

I nama je dosadno, zar ne,
i Kosovo, i jauk, itd., sve?
Ta to je bila samo šala.
Treba već nešto novo,
ko bi još spominjo ovo,
krv i sram i rat.
Večna su samo tamnica i vešala,
njih će ti rado nuditi i brat.

Što ti je žao našeg pokolenja?
Zar to nije vesela maskarada:
danas je ukus car, a sutra barikada,
Hristos, pa Neron, pa Lenjin.
Ukus se menja, ukus se menja:
samo su hulje sve isti.
Hiljade godina vuku nas za nos,
pesnici, mesije, carevi i komunisti.

Šta ti je žao našeg pokolenja
ukus se menja, ukus se menja.
Svejedno rodiš li sina ili kćer:
večno su isti čovek i ker.

(Miloš Crnjanski)








А што се мене тиче, најбољи филм Вељка Булајића је био:







Био је то други покушај екранизације Његошевог Лажног цара Шћепана Малог.(ЛИНК)


Пре тога је већ био сниман један филм на ту тему педесетих година прошлог века. (ЛИНК)

Narod koji ne voli komunizam ne ume da ga prepozna kod Vučića, osim nekih izuzetno pronicljivih (jasno, ti), iako je lako uočiti njegove detalje ako pažljivo gledaš televizor i domaće serije. Potpuno ima smisla.

I šta si ti ovde rekao?
Valjda ti znaš, dovoljno, mene ionako ne zanima.

Елем, у филму су ми Немци мало чудни..

Znam o kom se filmu radi, ali ga nisam gledao.

Samardžić je previše ostrašćen.

Inače, baš on je najbolje istražio sudbinu Nikole Kalabića, i on je ustanovio da je Kalabić poslednju noć proveo kod mog dede, koga su komunisti ubili početkom 46.

Pošto taj moj deda nije bio neki istaknuti četnik da bi njegova sudbina bila predmet istraživanja, a Samardžić, je prateći put Nikole Kalabića, tačno utvrdio i dan i mesto smrti i tog mog dede, što ja znam iz nespornog porodičnog iskustva, to je za mene bar neporeciva dokaz o istinitosti verzije koju je i sud potvrdio.

Tu priču o Nikolinom konakovanju u mojoj familiji, što je bilo apsolutno moguće i logično, jer su se te dve porodice poznavale i družile, sam slušao celog svog života.

Bilo je tu i potvrda i osporavanja, dok su jedni članovi porodice pričali da to jeste tačno, drugi su negirali, tvrdeći da Nikolu nisu videli, i da ovi prvi lažu.

Sasvim je moguće da se Nikola krio i od članova Vojislavljeve porodice, jer se ipak radilo o 1946 godini, o završenom ratu, i stanju u kom se znalo ko je pobednik a ko poražen, i na šta su spremni pobednici.

gvozden1

Елем, у филму су ми Немци мало чудни..

Znam o kom se filmu radi, ali ga nisam gledao.

Samardžić je previše ostrašćen.

Inače, baš on je najbolje istražio sudbinu Nikole Kalabića, i on je ustanovio da je Kalabić poslednju noć proveo kod mog dede, koga su komunisti ubili početkom 46.

Верујем ти. Али кажем ти, издржао сам десетак минута гледања.

Може то и паметније да се уради а не као за дебиле.

Познајеш можда Калабу? Радована Калабића?

То је тај лик што сам га упознао у студентском клубу на Филолошком факултету половином осамдесетих... Клинци смо били...

Тада је на зиду преко пута врата студентског клуба у подруму на Филолошком факултету (и просторије Председништва савеза социјалистичке омладине - ПРЕССО на факсу која је била одмах до клуба) неко написао фломастером:

"Левица-десница-масница"

Pošto taj moj deda nije bio neki istaknuti četnik da bi njegova sudbina bila predmet istraživanja, a Samardžić, je prateći put Nikole Kalabića, tačno utvrdio i dan i mesto smrti i tog mog dede, što ja znam iz nespornog porodičnog iskustva, to je za mene bar neporeciva dokaz o istinitosti verzije koju je i sud potvrdio.

Tu priču o Nikolinom konakovanju u mojoj familiji, što je bilo apsolutno moguće i logično, jer su se te dve porodice poznavale i družile, sam slušao celog svog života.

Bilo je tu i potvrda i osporavanja, dok su jedni članovi porodice pričali da to jeste tačno, drugi su negirali, tvrdeći da Nikolu nisu videli, i da ovi prvi lažu.

Sasvim je moguće da se Nikola krio i od članova Vojislavljeve porodice, jer se ipak radilo o 1946 godini, o završenom ratu, i stanju u kom se znalo ko je pobednik a ko poražen, i na šta su spremni pobednici.

Хвала на овоме. Стварно интересантно.

freehand

Разбашкарили ти се четници на блогу о Зорану Ђинђићу...

Јбг, неко мора да плати оног вола на ражњу на Палама.

Познајеш можда Калабу? Радована Калабића?

Ako misliš na ovoga, ne poznajem ga lično, ali naravno da znam o kome se radi


Nije nemoguće, iako slučajno nosi prezime kao i Nikola, nisu u srodstvu, ali i on je zastupnik sada zvanične verzije o ulozi Nikole Kalabića u ratu, tj verzije da ništa od onoga što komunisti govore nije tačno, i da je sve prepuno falsifikata, od fotografija do potpisa.

Kalabića ima i u okolini Valjeva, ali ni oni nisu u srodstvu sa Nikolinom porodicom, iako sam naleteo na nekog kamiondžiju koji je lagao da jeste:)

freehand

Разбашкарили ти се четници на блогу о Зорану Ђинђићу...

Razočaravajuće je da nastavnik srpskog koji se onoliko bavi "šta je pisac hteo da kaže" temom ne kapira da ovo nije blog o Đinđiću nego o nama.

Откако ја боравим овде и читам текстове и коментаре на Блогу Б92 (а то је скоро 15 година), сваки блог је о нама на Блогу Б92 а не о ономе шта му је тема.

A ja demokratiju poštujem istinski, i neka se baškari hiljadu četnika, šta ja marim. problem je što se sva trojica i vas par provokatora vazda baškarite istim glupostima na iste načine, pa više niste interesantni ni da vam čovek odgovori.

Но, ипак си одговорио.

Шта онда човек да мисли о теби?

П.С. - Смањи мало ту мржњу према мени и још некима на Блогу Б92 коју носиш у себи а која врца из сваке твоје речи у овом твом коментару.

Појешће те то изнутра.

gvozden1

Ako misliš na ovoga, ne poznajem ga lično, ali naravno da znam o kome se radi

Да, на њега мислим.

iako slučajno nosi prezime kao i Nikola, nisu u srodstvu,

Није он (Радован) то никада ни тврдио, барем колико ја знам.

ali i on je zastupnik sada zvanične verzije o ulozi Nikole Kalabića u ratu, tj verzije da ništa od onoga što komunisti govore nije tačno, i da je sve prepuno falsifikata, od fotografija do potpisa.

Он је заступник те верзије већ 40 година... Кажем ти, клинци смо били, студенти на факсу... Још од тада.

freehand

Шта онда човек да мисли о теби?

Šta god hoće!
Demokratija, bato, bez ograničenja po pitanju slobode mišljenja.

Поштујем.

Uključujući i fantazije o mom emocionalnom odnosu prema sebi ili kome god od nepoznatih ljudi na internetu.

Исувише си ти речи овде на овом Блогу Б92 потрошио током свих ових година и тако се представио овде да би то биле само тек нечије фантазије.

Но, ионако то све више није ни битно.

Никоме, ни теби ни било коме другоме.

freehand

Никоме, ни теби ни било коме другоме.

Samo si ti ostao nujan i zabrinut, Taso, Verteru Uveoče...

Важи.

У сваком случају, хвала ти на овом твом гостопримству чак и за четнике произашлом из оне тзв. широке натуре по којој су и демократе и демократија у Србији постали и остали препознатљиви до данашњег дана и по чему ће вас генерације и генерације овог народа памтити вековима помињући вас само по добру.

Чак и онда када изађу на гробље да вас обиђу.

gvozden1
Ako misliš na ovoga, ne poznajem ga lično, ali naravno da znam o kome se radi

Isti kao njegov 'kolega' koji priča kako se u Titovoj Jugoslaviji nije smelo govoriti protiv režima da bi bukvalno posle šezdeset sekundi objašnjavao o potrebi da se zaštiti država na način kao što to čini Rusija ili Kina gde se vlast ne dovodi u pitanje.

Primeri kako levičari lako postanu fašisti a desničari komunisti.

I stalno mašu nekim

po samo njima znanom standardu

Откако ја боравим овде и читам текстове и коментаре на Блогу Б92 (а то је скоро 15 година), сваки блог је о нама на Блогу Б92 а не о ономе шта му је тема.

Spiridon

"Dok razmišljam o Đinđiću, svaki put pomislim kako pamet nije dovoljna. Biti inteligentan, obrazovan, pa čak i mudar ne znači ništa ako nisi hrabar. Treba preuzeti odgovornost. Inače, ništa ne vredi... Neko će pomisliti da je Zoran Đinđić pogrešio što je udoban poziv filozofa zamenio prljavim poslom političara, jer ga je to, u krajnjoj liniji, koštalo života. Ubeđen sam da nije moglo biti drugačije. Ono što je on činio bilo je u direktnoj vezi sa onim što je mislio, njegova akcija proizlazila je iz njegovih osećanja. A to nije tako čest slučaj - da čovek živi u potpunom skladu sa svojim unutrašnjim svetom, da čini ono u šta veruje. Kao što retko ko, poput Orfeja, može sići u mračno podzemlje s osećajem da sam život bez onoga zašto živiš ne vredi ama baš ništa."

Ðinđić je bio teška naivčina.
U problematiku kakva je bila naša se ne ide okružen budalama i beskrupuloznim amaterima.
Prvi, i najvažniji zadatak, je trebalo da mu bude da se okruži ozbiljnim ljudima.
U prvom redu iz sfere Sile.
Potom, polagano.
Trebalo je da sluša pametnije ljude od sebe koji su ga upozoravali da ne brza.
On je takve savete ismevao.
Rezultat je viđen tada, a posledice živimo i sada.

freehand

U problematiku kakva je bila naša se ne ide okružen budalama i beskrupuloznim amaterima.

Gluposti.
Znao je Đinđić odlično i ko je Koštunica, i ko je banda oko njega, znao je ko su Čović, Dinkić i Velja Ilić. ali je bio i hrabar čovek i znao je da se veliki pouhvati prave sa onim što imaš. I bio je spreman da zbog velikog cilaj preuzme i veliki rizik i veliku žrtvu.
To što će mu naprđivači poput tebe prebacivati gluposti još pedeset godina bila mu je najmanja briga.

Nemaš ti pojma jednako kao što ni on nije imao.
Da se držao Koštunice i Velje bio bi i sada živ.
Nego verglaš te gluposti poput ovih budala.
A dok je živ, može i da doprinosi.
Kakvo kurčevo žrtvovanje?
Zašto bi se bilo koji posao radio žrtvujući se?

Nemaš ti pojma jednako kao što ni on nije imao.
Da se držao Koštunice i Velje bio bi i sada živ.

Nije Koštunica vukao Đinđića za rukav da ispod njegove slike na bilbordu napiše:

Ko sme narodu da pogleda u oči

Bilo je obrnuto...

Nije Koštunica vukao Đinđića za rukav da ispod njegove slike na bilbordu napiše:

Ko sme narodu da pogleda u oči

Bilo je obrnuto...

kako se proseravate, a ujedno se pozivate na Djindjica i jos ga bez srama poredite sa zlobom,...Djindjicu je kostunica bio kandidat po meri naroda i zato ga je, pragmatican, kakav je bio, i izabrao kao protivkandidata najvecem zlu-sto mnogo govori i o svesti ovog naroda-naravno ne svih,...samo sto nije znao, da gaji zmiju u nedrima.

Nije ga on izabrao. DOS ga je izabrao.

a Djindjic je bio sta?...pa svimaje bilo jasno dajeon lider- al dane bi prosao u narodu sa svescu pileta.

A Đonđić je bio predsednik jedne od stranaka - mada najveće - tog labavog saveza. Nikakav lider čitave te papazjanije.

ne mislim bukvalno, nego je od svih tih predstavnika stranaka fakat bio najkvalitetniji, sa idejama, vizijom i spremnoscu da se stvari resavaju,...kostunica je bio mrtvo puvalo, al je bio lider politike, koja je bila najbliza stanju svesti i razumevanja glasaca...pa je tako i bio odabran da bude protivkandidat.

To ko je bio najvkvalitetniji je stvar ličnih procena i afiniteta.

pa dobro, sad mozemo da filozofiramo, al je to cinjenica-da je onod svih njih bio za par klasa iznad...ako nei vise....sve foliranti, kako sei pokazalo.

Koštunica je bio najmanje napadan i proskribovan od svih opozicionih ličnosti i to mu je bio najveći kvalitet, uz to što je bio demokrata i doktor prava.

slazem se, to sam i rekla, mozda drugacije- ti si to objasnio pozitivno, ja negativno:)-kako je posle i ispalo,..on je cutao i sustao, kao demokrata, kao za promene, kada ono, ispade gori zloba od zlobe, ako izuzmeno rat.

.Djindjicu je kostunica bio kandidat po meri naroda i zato ga je, pragmatican, kakav je bio, i izabrao kao protivkandidata

ko je bilo ko da moze da izabere (sta god to znacilo) nekog?

evo ja sam izabrao carlija da bude protitevteza najvecem... pardon, andjeliji.

lider- al dane bi prosao u narodu

'lider' koji ne prolazi u narodu

da, to je bio on. sto posto se slazem sa andjom.

dragosevacsutra

.Djindjicu je kostunica bio kandidat po meri naroda i zato ga je, pragmatican, kakav je bio, i izabrao kao protivkandidata

ko je bilo ko da moze da izabere (sta god to znacilo) nekog?

evo ja sam izabrao carlija da bude protitevteza najvecem... pardon, andjeliji.

Joj!

jovilim_e

dragosevacsutra

.Djindjicu je kostunica bio kandidat po meri naroda i zato ga je, pragmatican, kakav je bio, i izabrao kao protivkandidata

ko je bilo ko da moze da izabere (sta god to znacilo) nekog?

evo ja sam izabrao carlija da bude protitevteza najvecem... pardon, andjeliji.

Joj!

Е сад си стварно нахебао!

Neverovatno je

bvate, ti si nevjerovatan

Đinđić se, na žalost, pokazao kao teški amaterčina da bi se bavio ozbiljnim poslom.

Naprotiv, čovek je znao kako treba. Da je ostao živ, tamo kod vas bi se disao čist vazduh i ne biste imali besmislene izbore svaki čas. To su osnovne stvari.
Vama, ljudi, ti izbori dođu kao peto godišnje doba, tako nešto.
Još uvek se sećam očaja i beznađa kad smo čuli da je ubijen.

kick68

Vama, ljudi, ti izbori dođu kao peto godišnje doba, tako nešto.

Не, не, не...

Нама је овде пето годишње доба бомбардовање.

(И то нас увек бомбардују неки фини цивилизовани културни људи са дугом традицијом демократије.)

А избори нам овде дођу нешто као равнодневница.

За свођење рачуна.

Знаш оно:

Коло од среће уоколи
вртећи се не пристаје:
тко би гори, ето је доли,
а тко доли, гори остаје.

Тако је то код нас овде.

А како је то код вас тамо?

А где је био Зоран Ђинђић за време последњег бомбардовања Србије 1999. године?

freehand

Ozbiljni ljudi se time ne služe.

Normalno. Ozbiljni ljudi postave Obrene Joksimoviće, Zorane Stojkoviće i druga Bubala i Bakarece da vode ministarstva i državu, a samo im se nekad otme da u zaštitu uzmu šefove tajnih službi, brane "štrajk" specijalaca udbe uz doskočicu o štrajkovanju u uniformi poput lekara, a najveće trgovinske lance predaju u ruke tajkunima,
čarli, odjebi sa budalaštinama.

A neozbiljni Čedu i Vesića.
Nemaš pojma kao ni mnogi (ovi) koji su naučili da se klanjauju svecima još od svetog Tite.
Složenost naše situacije nije mogla da se rešava nekakvim ubrzavanjima, nego samo polaganim, temeljnim, radom.
I, ponovno, za priglupe koji su se sprdali generalu Tomiću, a imali u svom sastavu generala Perišića koji je za lovu prodavao (državne tajne) - za sređivanje stanja u izvitoperenom društvu, osnovno je da se preuzmu poluge sile.
I da dođu u ruke ozbiljnih ljudi.
A potom se, ništa ne preteći i ne lupardajući (a budale toga perioda prete kriminalcima kako će da ih pohapse) gluposti, lagano (za tupave - natenane) rešava sloj po sloj.
Zločinci bi bili pohapšeni (osim nekih koji bi krepali), društvo bi počelo da se oporavlja, ustanovljene institucije (ko se sprdao pričama o potrebi izgradnje institucija), obezbeđeno poštovanje zakona i Ustava (ko je govorio da se Ustav ne maže na hleb) - i što je najteže, na kraju, povratilo bi se poverenje u moral (ko je govorio kome je do morala, neka ide u crkvu).
I onda ne bi bilo potrebe da bilo koji premijer presuđuje u tuči vrabaca u prašini (jer tada Mitrović ne bi bio u prilici da vodi divan sa profesorom Čupićem).
Ali, pošto to nije išlo tako, i pošto se posle 50 godina idiotskih režima toliko žurilo (da su Čeda, Beba, kurac, palac) bili 'nosioci' promena, tako smo i prošli.
Prema tome, ne bi bilo loše da ti smanjiš sa idiotarijama.

kick68

Đinđić se, na žalost, pokazao kao teški amaterčina da bi se bavio ozbiljnim poslom.

Naprotiv, čovek je znao kako treba. Da je ostao živ, tamo kod vas bi se disao čist vazduh i ne biste imali besmislene izbore svaki čas. To su osnovne stvari.
Vama, ljudi, ti izbori dođu kao peto godišnje doba, tako nešto.
Još uvek se sećam očaja i beznađa kad smo čuli da je ubijen.

Pa nije znao.
Da je znao, ne bi bi bio ubijen.
On nikakvog znanja o vođenju države nije imao.
Pričao je vickaste doskočice i to nekim ljudima bilo simpatično.

freehand

jovilim_e

freehand

Ozbiljni ljudi se time ne služe.

Normalno. Ozbiljni ljudi postave Obrene Joksimoviće, Zorane Stojkoviće i druga Bubala i Bakarece da vode ministarstva i državu, a samo im se nekad otme da u zaštitu uzmu šefove tajnih službi, brane "štrajk" specijalaca udbe uz doskočicu o štrajkovanju u uniformi poput lekara, a najveće trgovinske lance predaju u ruke tajkunima,
čarli, odjebi sa budalaštinama.

A neozbiljni Čedu i Vesića.
Nemaš pojma kao ni mnogi (ovi) koji su naučili da se klanjauju svecima još od svetog Tite.
Složenost naše situacije nije mogla da se rešava nekakvim ubrzavanjima, nego samo polaganim, temeljnim, radom.
I, ponovno, za priglupe koji su se sprdali generalu Tomiću, a imali u svom sastavu generala Perišića koji je za lovu prodavao (državne tajne) - za sređivanje stanja u izvitoperenom društvu, osnovno je da se preuzmu poluge sile.
I da dođu u ruke ozbiljnih ljudi.
A potom se, ništa ne preteći i ne lupardajući (a budale toga perioda prete kriminalcima kako će da ih pohapse) gluposti, lagano (za tupave - natenane) rešava sloj po sloj.
Zločinci bi bili pohapšeni (osim nekih koji bi krepali), društvo bi počelo da se oporavlja, ustanovljene institucije (ko se sprdao pričama o potrebi izgradnje institucija), obezbeđeno poštovanje zakona i Ustava (ko je govorio da se Ustav ne maže na hleb) - i što je najteže, na kraju, povratilo bi se poverenje u moral (ko je govorio kome je do morala, neka ide u crkvu).
I onda ne bi bilo potrebe da bilo koji premijer presuđuje u tuči vrabaca u prašini (jer tada Mitrović ne bi bio u prilici da vodi divan sa profesorom Čupićem).
Ali, pošto to nije išlo tako, i pošto se posle 50 godina idiotskih režima toliko žurilo (da su Čeda, Beba, kurac, palac) bili 'nosioci' promena, tako smo i prošli.
Prema tome, ne bi bilo loše da ti smanjiš sa idiotarijama.

Polako ali temeljno sa Radetom Markovićem, Zoranom Stojkovićem, Obrenom Joksimovićem, Veljom Ilićem, Bubalom, Šormazima, Bnakarecima i drugim mudrim profesorima ustavnog prava i najviših moralnih načela.
I generalom sa nokiom dobijenom od kriminalaca kome predsednik piše "Izdrži, Aco!"
Ne znam kako tebi ali meni je interesantna ta supermoć da se ni na jedno pitanje u komentaru na koji kobojagi odgovaraš ne obrati pažnju nego da se vergla svoje, uvek isto.
Tačno onako kako druge optužuješ da verglaju i luperdaju.
Ja , na primer, izrazitu želju dobijem da te uvredim baš zbog toga, te botovske zatupljenosti morona sa konjskim naočnjacima od koga se odbija svako suvislo pitanjejer on radi kao žrvanj 21. veka, botina kao spoj prirodne gluposti i veštačke inteligencije.

Na one na koje se oslonio, tako je i prošao.

freehand

shmoo

А где је био Зоран Ђинђић за време последњег бомбардовања Србије 1999. године?

Ovo je bilo pitanje-ubica sa svakog brifovanja mladih radikala pred bilo kakav javni nastup.

Како год...

Али примећујем да на то једноставно питање нико од вас поштовалаца лика и дела Зорана Ђинђића није одговорио.

Знаковито.

Само од тога вајде нема нико.

Ни ви који још увек после 23 године кукумавчите за Ђинђићем за којег умишљате да је био српски месија убеђујући упорно и нас остале који у то не верујемо, а немамо вајде ни ми остали који вас слушамо и гледамо како се патетично просеравате сваке године на 12. март и даље после толико година заобилазећи истину.

Па наставите онда како сте започели.

Али да вам шапнем нешто...

Баш због вас који сте били око Ђинђића и за Ђинђића, таквих какви сте и због онога што сте радили после 5. октобра 2000, Зоран Ђинђић је убијен.

Све друго је најобичније мрсомуђење и паламуђење.

А ја ни данас не познајем никога ко је тог 5. октобра гласао и излазио на улице за Зорана Ђинђића.

Сви смо гласали и излазили на улице против Слободана Милошевића.

А имена која су се помињала као замена Милошевићу на власти никоме нису тада била битна.

И зато смо тада и прошли тако како смо прошли и зато данас, скоро 24 године после тог 5. октобра 2000. и даље у Србији имамо то што имамо и што смо имали и пре Ђинђића.

Скоро четврт века тапкамо у месту лажући сами себе.

Не верујем да је покојни Ђинђић баш тако замишљао будућност Србије пре него што су га убили.

shmoo

freehand

shmoo

А где је био Зоран Ђинђић за време последњег бомбардовања Србије 1999. године?

Ovo je bilo pitanje-ubica sa svakog brifovanja mladih radikala pred bilo kakav javni nastup.

Како год...

Али примећујем да на то једноставно питање нико од вас поштовалаца лика и дела Зорана Ђинђића није одговорио.

Знаковито.

Само од тога вајде нема нико.

Ни ви који још увек после 23 године кукумавчите за Ђинђићем за којег умишљате да је био српски месија убеђујући упорно и нас остале који у то не верујемо, а немамо вајде ни ми остали који вас слушамо и гледамо како се патетично просеравате сваке године на 12. март и даље после толико година заобилазећи истину.

Па наставите онда како сте започели.

Али да вам шапнем нешто...

Баш због вас који сте били око Ђинђића и за Ђинђића, таквих какви сте и због онога што сте радили после 5. октобра 2000, Зоран Ђинђић је убијен.

Све друго је најобичније мрсомуђење и паламуђење.

А ја ни данас не познајем никога ко је тог 5. октобра гласао и излазио на улице за Зорана Ђинђића.

Сви смо гласали и излазили на улице против Слободана Милошевића.

А имена која су се помињала као замена Милошевићу на власти никоме нису тада била битна.

И зато смо тада и прошли тако како смо прошли и зато данас, скоро 24 године после тог 5. октобра 2000. и даље у Србији имамо то што имамо и што смо имали и пре Ђинђића.

Скоро четврт века тапкамо у месту лажући сами себе.

Не верујем да је покојни Ђинђић баш тако замишљао будућност Србије пре него што су га убили.

Saglasan!

А ја ни данас не познајем никога ко је тог 5. октобра гласао и излазио на улице за Зорана Ђинђића.

znaci da na proteste devedesetih nisi ni isao i nemas pojma ko je i kako bio podrska nezadovoljnom narodu.

Ни ви који још увек после 23 године кукумавчите за Ђинђићем за којег умишљате да је био српски месија убеђујући упорно и нас остале који у то не верујемо, а немамо вајде ни ми остали који вас слушамо и гледамо како се патетично просеравате сваке године на 12. март и даље после толико година заобилазећи истину.

ne znam na koju istinu tacno mislis, al je meni sama ideja da ti pises o "Istni" komicna.

Баш због вас који сте били око Ђинђића и за Ђинђића, таквих какви сте и због онога што сте радили после 5. октобра 2000, Зоран Ђинђић је убијен.

Све друго је најобичније мрсомуђење и паламуђење.

jako!

skroz bezveze, ali baš jako...

freehand

Na one na koje se oslonio, tako je i prošao.

Da je imao Radeta Markovića, Zorana Stojkovića, Obrena Joksimovića, Šormaza i Bakareca verovatno bi se na njih oslonio. ali jebi ga.
Zato se Legija nije oslonio na njega nego na pravog igrača i pravi stub.

Rekoh ti, kako je znao, tako je i prošao.

freehand

jovilim_e

shmoo

freehand

shmoo

А где је био Зоран Ђинђић за време последњег бомбардовања Србије 1999. године?

Ovo je bilo pitanje-ubica sa svakog brifovanja mladih radikala pred bilo kakav javni nastup.

Како год...

Али примећујем да на то једноставно питање нико од вас поштовалаца лика и дела Зорана Ђинђића није одговорио.

Знаковито.

Само од тога вајде нема нико.

Ни ви који још увек после 23 године кукумавчите за Ђинђићем за којег умишљате да је био српски месија убеђујући упорно и нас остале који у то не верујемо, а немамо вајде ни ми остали који вас слушамо и гледамо како се патетично просеравате сваке године на 12. март и даље после толико година заобилазећи истину.

Па наставите онда како сте започели.

Али да вам шапнем нешто...

Баш због вас који сте били око Ђинђића и за Ђинђића, таквих какви сте и због онога што сте радили после 5. октобра 2000, Зоран Ђинђић је убијен.

Све друго је најобичније мрсомуђење и паламуђење.

А ја ни данас не познајем никога ко је тог 5. октобра гласао и излазио на улице за Зорана Ђинђића.

Сви смо гласали и излазили на улице против Слободана Милошевића.

А имена која су се помињала као замена Милошевићу на власти никоме нису тада била битна.

И зато смо тада и прошли тако како смо прошли и зато данас, скоро 24 године после тог 5. октобра 2000. и даље у Србији имамо то што имамо и што смо имали и пре Ђинђића.

Скоро четврт века тапкамо у месту лажући сами себе.

Не верујем да је покојни Ђинђић баш тако замишљао будућност Србије пре него што су га убили.

Saglasan!

Sve drugo bilo bi ne samo neobično nego i neprirodno, a bogami i cepanje grupe za prihoterapiju.

Pozdravila te Endži!
Tako i ona uspostavlja dijagnozu.
Dakle, da ti ponovim, ako nisi zapamtio - da, Đinđić je bio teški amater koji pojma nije imao šta je država i kako se vodi.
Koliko pojma je imao, rezultat se vidi.

jovilim_e

Pozdravila te Endži!
Tako i ona uspostavlja dijagnozu.
Dakle, da ti ponovim, ako nisi zapamtio - da, Đindđić je bio teški amater koji pojma nije imao šta je država i kako se vodi.
Koliko pojma je imao, rezultat se vidi.

Џабе им и ти и ја и не само ми причамо...

Они би и даље радије да лажу сами себе и да се ваљају у тој сопственој лажи него да прихвате истину.

Тако им је лакше.

То се, Чарли, зове линија мањег отпора, зар не?

П.С. - 'Ај баш да видимо да ли ће успети да испишу нови круг коментара на ово а да при томе не упуте гомиле личних увреда на рачун свих који се не слажу са њима.

И да онда после још то називају демократијом са Ђинђићем као светлим државничким узором.



Ниво размишљања им је на нивоу чланковитих глиста, јбг...

Па онда нека се питају и даље како је то Вучић већ 12 година на власти после те њихове петооктобарске демократије...

Molitva svetom Nestoru, koji je ubio alu,
a iz nje postali miševi, gušteri, zmije i druga gamad

Ubio si, sveti Nestore, alu,
hvala ti!
Al da smo posle odahnuli — nismo!

Razmileli se iz njene strvi miševi,
daždevnjaci, zmije, i ostala gamad,
ne znaš kad ćeš zmiju pod jastukom zateći,
kad miša kašikom izvući iz tanjira,
kad će te daždevnjak iz hleba ujesti;
možeš lopatom gamad po zemlji da skupljaš,
iz vode izviru, padaju sa zvezda;

što nam je nekad sa jednog mesta smrdelo,
sveti Nestore, posle tvog junaštva
preti i smrdi sa hiljadu mesta!

Pokupi, sveti Nestore, ove zmije,
guštere, miševe, slepiće, daždevnjake,
škorpione, i drugu gamad, u vreću,
odnesi vreću na vrh brda,
istresi je, zasuči visoko rukave,
pa od njih opet onu alu umesi,
veliku ko što je bila, i još veću!
S daždevnjakom u ustima, sa zmijom oko ruku i nogu,
sa slepićem na očima, sa škorpionom u nozdrvi,
dok mi u žabi nestaju ovca i pas,
gvozdenzubu i stoglavatu, molim te,
sveti Nestore,
vrati nam onu alu,
spasi nas!

Него, Чарли, знаш ти шта је то противприродни блуд?

Када гуштеру одсечеш реп, из гуштера израсте нови реп.

А када Демократској странци одсечеш реп, из репа израсте нови гуштер.

Е то је противприродни блуд.

čovek je znao kako treba. Da je ostao živ,

da je znao kako treba ostao bi ziv



(i ne, ovo ne znaci ono sto ces sad odmah da mi imputiras).

dragosevacsutra

čovek je znao kako treba. Da je ostao živ,

da je znao kako treba ostao bi ziv



(i ne, ovo ne znaci ono sto ces sad odmah da mi imputiras).

Evo, javio se i četvrti, a svi su oni: jedan čovek...

freehand

Rekoh ti, kako je znao, tako je i prošao.

Da samo znaš koliko me zabole šta ste mi ti, Koštunica i njegovi Rade Marković db i Zoran Stojković JUL rekli... Mislim kad kažem zabole - mislim na qratz, i to metaforično, da ne bude zabune.
jer kad ti i ta tvoja družina apostola nešto kažete to je onda rečeno.

Pravo da ti kažem - svejedno mi je!
Ja, pored svega, ne mislim da si ti budaletina.
Ja imam jednu osobinu koja mi dosta pomaže - ne pamtim brdo gluposti, kako bih ostavio prostora da zapamtim (i lakše zaključujem) suštinu.
Dakle, da ti ponovim, i drugima - Đinđić je bio amater koji se trtio da vodi ozbiljan proces kojemu nije bio dorastao.
Služio se dečjim trikovima.
A igra je bila ozbiljna.
Posledice živimo.

freehand

Pozdravila te Endži!

Hvala. I tebe Toma Nikolić, Koštuničin kandidat. Mada su Šormaz i Bakarec videli dalje i bolje što je jasno iz toga što su živi i bogati, pto je tebi i Koštunici koji ste znali kako treba najvažnije.
A sad bi bilo ok da prestaneš da jedeš govna pa ako umeš da nešto kažeš i napišeš i to pokušaš da normalno argumentuješ - ok,
Ako ne - da pređemo na Slađane.

Čemu nervoza!
Možeš da mi pređeš i na onu stvar, ako ti je baš do jebačine.
Te budale koje mi nabrajaš ja ni ne znam koji su - i kakve veze imaju sa Koštunicom.
Koji je bio, i jeste, ozbiljan čovek u odnosu na te raznorazne DOS patuljke.
Uključujući i Đinđića.
O Đinđiću je, ovde, reč.
I glorifikovanju njegovih 'nespornih' veština u vođenju države i izgradnji novog društva.
Onaj ko je u stanju da izjavi da se Ustav ne maže na hleb, da se po moral ide u crkvu, te da u raspravi univerzitetskog profesora i opskurnog 'medijskog magnata' vidi tuču vrabaca u prašini, ne zaslužuje da se njemu ispevavaju ode.
Da, teški amaterčina, koji je hteo da vlada državom uz doskočice.
To kako je prošao, govori samo za sebe o njemu.

freehand

Na one na koje se oslonio, tako je i prošao.

Da je imao Radeta Markovića, Zorana Stojkovića, Obrena Joksimovića, Šormaza i Bakareca verovatno bi se na njih oslonio. ali jebi ga.
Zato se Legija nije oslonio na njega nego na pravog igrača i pravi stub.

Када се захуктало било "опредељивање" за ДС или ДСС, Ђинђића или Коштуницу, рекао сам (мислим, није накнадна памет, а и да јесте, боље и таква него никаква, ако је свесна да је накнадна) да су једни другима одличан изговор. И да је, када се цени етика једног или другог, можда чак Ђинђић супериорнији јер се бар није скривао иза моралистичких (и легалистичких) флоскула, што Коштуница јесте радио. И јесте касније правио мањинску владу, као што је, само на други начин, Ђинђић пре њега. И обојица су се прославила избором сарадника - Фри, сâм си рекао ко је био Зоранов избор. То је већ довољно тужно. Сигурно знаш ко се инсталирао нпр. на Пинк и на шта је личио њихов "информативни" програм тада, чија је то била брутална (и неуспешна) пропаганда. И знаш да је ово тачно:

(ko je govorio da se Ustav ne maže na hleb)
... (ko je govorio kome je do morala, neka ide u crkvu).
... u tuči vrabaca u prašini.

Све остало што је Чарли написао да би било... сумњам, ако ништа друго – и Коштуница је имао своју прилику, тако да је, за мој појам, "самолагање" универзално.

a najveće trgovinske lance predaju u ruke tajkunima,

Па, нису ваљда трговински ланци основ привреде? Зар није на продају било све после 2000? Шта пре (и после) тога беше нпр. са "Југоремедијом"? Боље да не отварамо ту историју разграбљивања, уништавања, беспотребног додатног сиромашења људи који нису морали да остану без посла да се иоле ваљано размишљало и поступало. Нема оправдања за пљачку и деструкцију у компликованости ситуације.

Па, више пута смо причали о тој "одраслости". Ја знам да нисам "одрастао" по мерилима овог времена, али сам некако убеђен да је то лажна "одраслост". За мене је одраслост, поред осталог, етичка константност, колико је то могуће. Мораш, наравно некад и да компромисираш (а и не мораш, али знаш коју цену плаћаш).

Одраслост подразумева и надрастање (само)обмана. Имати сан, тежити добром, поштеном, конструктивном... није неодраслост ако сам претходну потребну зрелост стекао. Само од мене зависи да ли ћу бити ђубре или нећу. Разочараност или само увид у стварност не могу ме оправдати ако сам им се придружио јер нисам могао да их победим.

On nije tražio dobre, tražio je sposobne.

Да ли не постоје и добри и способни? Или, бар тада нису постојали?