Društvo| Kultura| Literatura| Moj grad| Život

NOVOGODIŠNJI DAROVI KRAJ PEŠTANSKOG ANGELIJANUMA

Dragan Jakovljević. RSS / 01.01.2022. u 12:41

Мислио сам да ћу тај 31. децембар упамтити само по јакој прехлади, која ме је баш тога дана приковала за кревет и угасила наде да ћу Нову годину дочекати у друштву пријатеља, у пештанском кафеу “Бони и Kлајд”. Тај локал смештен је прекопута култног “Централ кафеа”, у којем су се минулих векова окупљали пештански Срби. Kафе “Бони и Kлајд” је у новије време преузео тај примат и постао наше омиљено састајалиште, што због симпатичне једноставности свог ентеријера, што због логике власника да није коректно вређати интелигенцију гостију превисоким ценама.


И док је један од двојице мојих хороскопских близанаца, онај који увек гунђа, мудрује и упозорава, говорио како би излазак на ледом оковану Ваци улицу, у којој сам тада становао и која је водила до нашег кафеа, за мене био веома ризичан, онај други ми је шапутао да моја телесна температура од 39 степени и није тако висока да ми не би дозволила да те вечери завирим у наш кафић и поздравим старо друштво.


“Мало свежег ваздуха ће ти добро доћи”, рекао је други близанац и одмах ме убедио да је време да кренем.


Већ за који минут био сам у Ваци улици и крупним корацима грабио према кафеу, срећан што ће ми, макар и на тренутак, сивило тог болесничког дана, веселијим бојама обојити жагор драгих људи и ведрина њихових лица.


Када сам био негде на половини те улице, до мене је почео да допире врло пријатан женски глас. Певушио је једну сетну песму из времена када је романтика била саставни део наших живота и када је људи нису скривали. Због те француске шансоне увек бих појачавао радио, ма шта моји укућани мислили о томе.


Испред Ангелијанума, задужбине угледних Срба Јелене и Наума Бозде, у којој су се у 19. веку школовале младе Српкиње из свих крајва монархије, стајала је девојчица огрнута црвеним шалом, и својим божанственим гласом покушавала да орасположи пролазнике. Они, међутим, нису много марили за дарове које им је девојка нудила. Видео сам како јој је један човек пружио новчић и потом отишао, без задржавања. Моји суграђани су те вечери, попут мене, хитали на новогодишњи дочек, а то је време када су даме, по правилу, опседнуте својим изгледом, а господа калкулисањем трошкова који им те вечери предстоје.


Један господин је на тренутак застао пред девојчицом, која није могла имати више од шеснаест година, и нешто прокоментарисао жени са којом је ишао. Она га повукла за рукав и полугласно рекла:

- Хајде, идемо. Да вреди, сигурно не би певала на улици.


Мислим да је девојчица чула њен коментар, јер је нагло ућутала, али нисам имао утисак да ју је то увредило. Видела је да сам био сведок ове сцене, па се благо насмешила и рекла, на енглеском:

– Није једина, навикла сам.


За зимске услове, била је обучена веома лагано. На ногама је имала летње ципеле, а капутић који је носила никако се не би могао назвати зимским. Пружио сам јој новчић, захвалио на дивној песми и после пар уопштених реченица које смо разменили, смислио план. Објаснио сам да у џепу имам улазницу за новогодишњи дочек, коју због болести нећу моћи да искористим.


– Веома ми је жао... - рекла је. - Али мислим да могу да вам помогнем. Имам једну таблету аспирина и то ми је сва приручна апотека. Сачекајте, одмах ћу је пронаћи.


Објаснио сам јој да је мој назеб прилично озбиљан и да захтева другу врсту терапије:

– Али, био бих срећан да ме ти замениш на дочеку. Друштво је сјајно и сигуран сам да ће ти се свидети. А, ако ти се не допадне, после вечере и топлог чаја, који ће те свакако окрепити, можеш да одеш и наставиш да певаш. Шта кажеш на то?


Погледала ме је изненађено и уозбиљила се. У њеним светлим очима видео сам неповерење које се граничило са притајеним страхом и неизречено питање: “Шта смераш са мном?”


Схватио сам њену бојазан и предложио да прошетамо до кафеа “Бони и Kлајд” који се налазио само стотинак метара даље. Обоје смо се сложили да је та локација врло фреквентна и да је из тог разлога можда погоднија за њен улични наступ.


Нисам запамтио име земље из које је дошла, али ми је у сећању остало њено кратко казивање о томе да нема родитеље, да је у Будимпешти само тренутно и да жели да отпутује у Милано, чим сакупи новац за авионску карту. Иако је била врло млада, имала је понашање зреле и врло поносне особе.


– А, колико кошта карта до Милана? – упитао сам.


Уместо одговора, прострелила ме је оштрим погледом, а затим променила тему.

Kада смо отворили врата кафеа “Бони и Kлајд”, запахнуо нас је мирис куваног вина и весели, полугласни жамор, какав се у иначе тихој Будимпешти може чути само у време новогодишњих празника. Девојчица је претходно пажљиво осмотрила амбијент кафеа, чији је већи део застакљен и погледом окренут према улици. Ниједан део тог простора није био скривен од погледа пролазника.


Видевши то, повукла ме је у страну и рекла:

– Извините због неповерења које сам имала када сте ми споменули одлазак на вечеру. Сада видим да су вам намере биле часне и да сте добронамеран човек.


– Значи ли то да ипак остајеш? – упитао сам.


– Па... Мислим да бих остала, да се мало угрејем и евентуално попијем чај. После морам натраг на улицу, јер је ово време када, надам се, може нешто да се заради. Људи су веселији и лепо расположени пред Нову годину, па ето, можда се некоме допадне моје певање... – рекла је и стидљиво погледала у правцу мојих пријатеља.


Рекох јој да имам одличан план, али да је услов да она никако не коментарише оно што ћу сада рећи. Обећала је. (...) (Za nastavak priče kliknite OVDE )

Atačmenti



Komentari (8)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Черевићан Черевићан 15:35 01.01.2022

egy másik emlék

или,потпуна предаја ономе од шта је живела

нова година је пре више.. од пола века
насмејана Ž. би'......... лица посве мила,
хотел Gellért ....tizen hat..... бејаше соба
нажалост ми само викенд љубав била
Dragan Jakovljević. Dragan Jakovljević. 17:10 01.01.2022

Re: egy másik emlék

Uspomene, uspomene...
nsarski nsarski 16:35 02.01.2022

Ništa se ne menja sem kalendara


Pre mnoooogo godina je ova pesma bila omiljena među frustriranim (uskraćenim) domaćicama. Pevao Dragan Stojnić (Julio Eglesias tog doba), a pesma direktno ukradena (prevedena) neka franscuska šansona.
Dakle:

Zimska Ruza

Na vino i smeh, zimske price i sneg
cesto dodjemo u nas kafe
da l’ prijatelj drag il’ poznanik fin
veselo je uvek tu
Uz casicu, dve, tajne nestanu sve
nasim pesmama budimo sne
i zimski je dan dobro odmak'o, znam
kad je prestala muzika ta
Ref.
Ulazis u nas kafe, lepa k'o ruza
i k'o da zastaje dah svima na tren
da li si ti java il' san, pesmo moja
da li za mene mirise cvet ljubavi
Sad vino je drug, k'o da vraca mi dug
ja te hrabro zovem za sto
k'o pesnik sam tih, svaka rec mi je stih
da l’ ljubav il’ san, sta je to
Al’ pricam ti vec k'o da poznam te vek
ovaj je dan srecan za sve
i hiljadu puta ti rekla si da
zimska bajka nek' pocne za nas
Ref.
Kad kazem taj stih “zimska ruza si ti”
sa setom pamtimo taj dan
zbog drustva i nas cesto nadjemo cas
da svratimo u kafe nas
Ja ponekad, znam, dodjem i sedim sam
ali kao da uvek ti si tu
jer vraca se sve, pesma, zima i sneg
cuje se muzika ta
Ref.



Nema ničeg novog pod suncem, dragi moj Alberte, osim istorije koju smo zaboravili.

Ali, bez obzire na sve, Dragane, srećna ti ova 2022. godina koju do juče još niko nije doživeo! Srdačan pozdrav.
kamilo_emericki kamilo_emericki 09:33 03.01.2022

Re: Ništa se ne menja sem kalendara

nsarski

Pre mnoooogo godina je ova pesma bila omiljena među frustriranim (uskraćenim) domaćicama. Pevao Dragan Stojnić (Julio Eglesias tog doba), a pesma direktno ukradena (prevedena) neka franscuska šansona.




Nema ničeg novog pod suncem, dragi moj Alberte, osim istorije koju smo zaboravili.

Ali, bez obzire na sve, Dragane, srećna ti ova 2022. godina koju do juče još niko nije doživeo! Srdačan pozdrav.

Eh profo. Prvi dan pa odmah strogoća i teške riječi.
I Francuzi su ukrali, prepjevali, pozajmili od Holanđanina.

I za Sinatru su prepjevali ovo:



nsarski nsarski 17:05 04.01.2022

Re: Ništa se ne menja sem kalendara

Eh profo. Prvi dan pa odmah strogoća i teške riječi.
I Francuzi su ukrali, prepjevali, pozajmili od Holanđanina.


Oh, boy! A ja bio siguran da se takve pozajmice nikad ranije nisu desile! Progledah.

Evo ti originalnog Elvisa



kamilo_emericki kamilo_emericki 09:09 05.01.2022

Re: Ništa se ne menja sem kalendara

Možda je ovo original.
nsarski nsarski 16:55 05.01.2022

Re: Ništa se ne menja sem kalendara

kamilo_emericki
Možda je ovo original.


Eeee, ovo je već jaka stvar. Te lakrimoza pesme su posebno...posebno...mislim, udaraju jebote.

Žao mi je, ali ne delim taj sentiment. Ima ko voli, međutim. Power to them.
razmisljam razmisljam 17:25 02.01.2022

Учинила ми се ова прича познатом,

те решим да мало прочепркам. И - да! Крајем јануара 2019. сам је већ читала у истом овом блогодворишту, али је тада имала наслов Девојчица са црвеним шалом.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana