Društvo| Kultura| Lingvistika| Literatura| Mediji

SVETIONIK - potraga za smislom reči (2)

Dragan Jakovljević. RSS / 16.10.2020. u 08:38



Komentari (36)

shmoo shmoo 09:38 16.10.2020

Једно питање и пар запажања

SVETIONIK - potraga za smislom reči (2)


Видим да овај лингвистички блог-прилог носи ознаку у загради број 2.

Да ли сам пропустио број 1?

Не видим га међу Вашим осталим блоговима.



О речима из овог прилога


АРШИН - дуго, све до недавно, могли смо по нашим продавницама штофова и платна да видимо старије продавце како штоф или платно које треба исећи мере тако што га дуж испружене руке растегну од врхова прстију до рамена. Данас то виђам само по приватним кројачким радионицама код оних старијих мајстора. Интернационални систем мера је преузео главну улогу. А мени је интересантно како се енглески језик (и британски и амерички енглески), и поред дугогодишњег интернационалног система мера још увек тврдо и тврдоглавог држи својих старих мера, па тако авиони (сви глобално) лете на висинама које се мере у фитима (feet), а по пабовима пиво тамо точе још увек у пајнтс итд.


A Pan Am 727 flight, waiting for start clearance in Munich , overheard the following:

Lufthansa (in German): “Ground, what is our start clearance time?”

Ground (in English): “If you want an answer you must speak in English.”

Lufthansa (in English): “I am a German, flying a German airplane, in Germany . Why must I speak English?”

Unknown voice from another plane (in a beautiful British accent): “Because you lost the bloody war!”



ДУДУК - нисам никада ту реч за неког човека доживљавао као да је ознака за мањак интелигенције. Одувек је за мене имала значење нестручности у одређеној области којом се тај човек бави. Синоним за ДУНСТЕР.

ГУМНО - чујем је и данас по Шумадији. "То ти је тамо иза Милојичина гумна."

ГУБЕР - на први поглед, помислио сам да је то германизам у српском језику. Али није. Хунгаризам. Тако барем каже етимолошки речник - порекло му је из мађарског језика.

ВАЈАТ - колико сам разумео, вајати су у тим српским породичним сеоским задругама биле мање куће, обично од једне просторије, у којима би се са својим породицама смештали синови пошто би се оженили (ћерке би по удаји ишле у мужевљеву кућу). Обично би вајати били распоређени око централне веће куће у којој су обитавали мајка и отац и која је била центар за окупљање, припремање оброка за све чланове породице који раде на пољима, заједничко обедовање (данашњи еквивалент би рецимо били недељни ручкови целе породице са обавезном супом са резанцима ) и место у којем би се одлучивало о задужењима које је сваки члан породице имао у том тешком тежачком животу. Због тога и данас засеоци појединих села по Шумадији још увек носе називе по презименима тих породица. Ето, рецимо у Железнику, некаеда селу, а данас приградском насељу, имате аутобуску станицу коју и Бус плус најављује у возилима као "Златановићи" иако Железник одавно није село.

Мислим да је то била традиционална вишевековна организација српске породичне задруге која је живела на земљи и од земље. Па би више тих породичних задруга чинили братства, а више братстава племе, а више племена народ.

Занимљиво је да је током последње 2-3 деценије узело маха то да се купују стари вајати да се као такви "насаде" на темељ и каменом озидани подрум. То је, рецимо урадила и моја сестра купивши парче земље у Рамаћи код Крагујевца са све подрумом озиданим каменом и на то поставила већ готов вајат који је купила (вајати су од дрвета) и онда тек ударила завршне радове на тој својој викендици. Али за такве подухвате сам често чуо последњих пар деценија.

ВАКАТ - да, турцизам, као усоталом и мноштво других речи у српском језику. Зато се најдуже и задржао у Босни.

Како се лепо у лексици српског језика види и читава историја Срба, вишевековна историја на овим просторима, је л' да? Тзв. спољашња историја. Душу дала и за социолингвистичка истраживања. Турцизми, германизми, хунгаризми, грецизми (нарочито преко Цркве),...





А јесте вакат згодан израз јер се користи за неки неодређени период времена.

То је било за вакта декана Марковића на Филолошком факултету када је направљена пасарела између старе зграде факултета која излази на Студентски трг и нове зграде факултета која излази на Кнез Михајлову, па је зато та пасарела одмах понела назив "Марковића брвно".

( "Нађемо се на Марковића брвну да идемо заједно на предавање." )



А коме је уопште и потребно тачно, баш тачно, време?

Од толике журбе да свугде стигнемо у тачно заказано време само смо постали хистерични и ништа друго корисно нисмо имали.







Dragan Jakovljević. Dragan Jakovljević. 09:58 16.10.2020

Re: Једно питање и пар запажања

Hvala lepo na interesovanju za ostale video zapise. Mislim da se, barem za sada, ovde neće naći svi, već samo neki, kako ne bih "zatrpavao" ovaj zajednički prostor nečim za šta još uvek nisam siguran koliko uopšte interesuje ljude. Ako bude interesovanja, eto i ostalih zapisa, koji se u međuvremenu nižu na mom Youbube kanalu. Srdačan pozdrav!
shmoo shmoo 10:08 16.10.2020

Re: Једно питање и пар запажања

Dragan Jakovljević.

Hvala lepo na interesovanju za ostale video zapise. Mislim da se, barem za sada, ovde neće naći svi, već samo neki, kako ne bih "zatrpavao" ovaj zajednički prostor nečim za šta još uvek nisam siguran koliko uopšte interesuje ljude.


Разумем.

Да, ни ја никада нисам био сигуран колико овакве теме уопште и интересују људе... Свестан сам да нас нема много. Али ме теши што знам да нисам сам.


ЛИНК


ЛИНК


ЛИНК


Ako bude interesovanja, eto i ostalih zapisa, koji se u međuvremenu nižu na mom Youbube kanalu. Srdačan pozdrav!



Ето, сада знате да имате барем једног заинтересованог. И моју пуну подршку.

Узвраћам на поздрав на исти начин.

maksa83 maksa83 10:15 16.10.2020

Re: Једно питање и пар запажања

Ето, сада знате да имате барем једног заинтересованог. И моју пуну подршку.

Da se zapljunem kao još jedan zainteresovan. Iz nekog skroz iracionalnog razloga meni je vrlo bitno poreklo reči. Iracionalnog zato što ne umem da objasnim zašto mislim da je bitno, prosto me vrlo zanima.

Dragan Jakovljević. Dragan Jakovljević. 10:24 16.10.2020

Re: Једно питање и пар запажања

kamilo_emericki kamilo_emericki 22:58 16.10.2020

Re: Једно питање и пар запажања


А јесте вакат згодан израз јер се користи за неки неодређени период времена.

Vakat je termin koji oznacava relativno precizno vrijeme, kao u primjeru koji si ti naveo ili kad neko, pricajuci o nekim dogadjajima kaze: "Eh kakav je to vakat bio".
Medjutim,
BIRVAKTILE, to je rijec koja se koristi za neko, nedefinisano, davno proslo vrijeme
VAJAT u BiH, su zvali ZGRADICA.

Kad vec pricamo o rijecima zanima me da li za hemikaliju, koju su Arapi nazvali alkohol, postoji neki drugi termin, u bilo kojem drugom jeziku
shmoo shmoo 07:40 17.10.2020

Re: Једно питање и пар запажања

kamilo_emericki

А јесте вакат згодан израз јер се користи за неки неодређени период времена.

Vakat je termin koji oznacava relativno precizno vrijeme, kao u primjeru koji si ti naveo ili kad neko, pricajuci o nekim dogadjajima kaze: "Eh kakav je to vakat bio".
Medjutim,
BIRVAKTILE, to je rijec koja se koristi za neko, nedefinisano, davno proslo vrijeme
VAJAT u BiH, su zvali ZGRADICA.

Kad vec pricamo o rijecima zanima me da li za hemikaliju, koju su Arapi nazvali alkohol, postoji neki drugi termin, u bilo kojem drugom jeziku



Еј, хвала ти за прецизније за "вакат", а исто тако и за додатак објашњењима.

Мени се некако уклапало да је неодређени временски период јер се слаже са тим оријенталним погледом на свет ( "Фићир бајир", како то објашњава Владимир Велмар Јанковић у свом "Погледу са Калемегдана" ). Нема ту "немачке систематичности и прецизности".

А и уклапало ми се са објашњењима Едварда Хола у његовој "Неми језик" када је подучавао америчко дипломатско особље и трговачке представнике да морају да се помире са чињеницом да ако им је домаћин заказао састанак у 11 сати, да ће бити примљени највероватније у 11:45 или касније јер тиме домаћин себи, односно својој функцији (министар, директор фирме итд.) даје на значају и хоће да то покаже своме госту. Као и да са Арапима не вреди ништа уговарати на дужи временски период "јер само Алах зна путеве људске".

Отуд вероватно мени то моје схвтање речи "вакат". Неодређени временски период. И неутрално као оно "позвало га у војску" (у средњем роду, да се не каже ко).

(Андрићево ћутање и прећуткивање које у Босни често значи више од речи. )

Вероватно сам зато тако схватао реч "вакат".

zaharaga zaharaga 16:31 18.10.2020

Re: Једно питање и пар запажања

Dragan Jakovljević.
Ako bude interesovanja,


Ima, ima, bude!
zaharaga zaharaga 18:13 18.10.2020

Re: Једно питање и пар запажања

kamilo_emericki


Kad vec pricamo o rijecima zanima me da li za hemikaliju, koju su Arapi nazvali alkohol, postoji neki drugi termin, u bilo kojem drugom jeziku


Spirit?
49 41 49 41 11:43 20.10.2020

Re: Једно питање и пар запажања

Bravo, iz istog razloga ne otvaram na blogu video zapise.
Ko, voli nek izvoli. CopyPaste...
P.S.
Ljutske zelje su nedokuciva...
Dragan Jakovljević. Dragan Jakovljević. 19:56 20.10.2020

Re: Једно питање и пар запажања

Черевићан Черевићан 10:13 16.10.2020

претњом на претњу

или, маамом реечи

архаичне речи живе .........у руралу
( и трајаће док ...........траје и њега),
стрмоглава претња нашему језику
младих spika србглиш поврх свега
shmoo shmoo 10:20 16.10.2020

Re: претњом на претњу

Черевићан

србглиш




Globish.




guska-i-rostilj guska-i-rostilj 12:42 17.10.2020

Re: претњом на претњу

solo solo 14:40 16.10.2020

duduk


Sad and Mysterious Music - THE CRY OF ARMENIAN DUDUK

st.jepan st.jepan 00:28 17.10.2020

Ma dobro,

to su arhaizmi, i prirodno je što im je značenje doživelo izvesnu transformaciju, ali ni značenje nekih savremenih, često korišćenih reči, nije baš izvesno i stabilno.
Rezultati jučeranje ankete na FB grupi "Naš jezik", vrlo su me potresli.



Najpre sam (poput Gojkovice Mlade kad su je ono u grad ziđali) pomislio: mora da je šale radi, onda: bok'te kol'ko SNS botova!, a malo kasnije: ma ne, nemoguće da ih se u Grupu infiltriralo baš toliko - pre će biti da je ova masovna "pozitivnost" posledica onog čuvenog antisrbskog zaprašivanja.

A znate šta je tu najzanimljivije? Oni koji su u svojim komentarima gorljivo branili pozitivnost prizemnosti, mahom su to činili skroz pismeno. Otud je misterija još veća..

"Pozitivni" su ućutali tek kad sam ih zamolio da svoje tvrdnje potkrepe makar jednim primerom iz iole relevantne srpske književnosti. Iz ma kog perioda. To (što su ućutali), bilo mi je još neverovatnije. Pa valjda je normalno da u takvim situacijama krene vređanje! A ipak, niko mi nije opsovo čak ni mater zaraženu.
shmoo shmoo 08:10 17.10.2020

Re: Ma dobro,

st.jepan
to su arhaizmi, i prirodno je što im je značenje doživelo izvesnu transformaciju, ali ni značenje nekih savremenih, često korišćenih reči, nije baš izvesno i stabilno.
Rezultati jučeranje ankete na FB grupi "Naš jezik", vrlo su me potresli.



Najpre sam (poput Gojkovice Mlade kad su je ono u grad ziđali) pomislio: mora da je šale radi, onda: bok'te kol'ko SNS botova!, a malo kasnije: ma ne, nemoguće da ih se u Grupu infiltriralo baš toliko - pre će biti da je ova masovna "pozitivnost" posledica onog čuvenog antisrbskog zaprašivanja.

A znate šta je tu najzanimljivije? Oni koji su u svojim komentarima gorljivo branili pozitivnost prizemnosti, mahom su to činili skroz pismeno. Otud je misterija još veća..

"Pozitivni" su ućutali tek kad sam ih zamolio da svoje tvrdnje potkrepe makar jednim primerom iz iole relevantne srpske književnosti. Iz ma kog perioda. To mi je bilo još neverovatnije. Pa valjda je normalno da u takvim situacijama krene vređanje! A ipak, niko mi nije opsovo čak ni mater zaraženu.



Да, често се архаизми враћају, али са погрдним значењима... Рецимо, дунђер поред дудук и слично.


А коме онда приклонити своје поверење за приземан? "Писменима" или "неписменима"?

(Мој глас би ишао ономе "оба значења", односно и прост, и примитиван, али и са обема ногама на земљи, разуман, здраворазумски... Зависи од контекста. Али нисам на фејсбуку . )

А зашто, Стјепане, примери само из књижевности? Може и из говорног језика. (То би ти исто рекао и Владо Ђукановић.)

А та нестабилност и неизвесност значења речи и јесте оно што језик чини неухватљивим, али зато и занимљивим за праћење, посматрање и бављење тим појавама.

Уосталом, Мареј је свој Оксфорд речник започео у 19. веку (био недавно и онај филм о томе са Мел Гибсоном), па рад на њему ни до данас није завршен нити ће бити завршен баш због овога о чему причамо.

Као што рецимо наш Речник српскохрватског књижевног и народног језика Института САНУ (први том изашао 1959.) није завршен, а када га и буду завршили, моћи ће одмах да почну из почетка са прерадама, допунама итд. одредница

Или једнотомни Речник српског књижевног језика из 2007. (Матица српска, САНУ). То је заправо прерађено, допуњено и осавремењено издање оног шестотомног Речника српскохрватског књижевног језика из 1967. Матице српске и Матице хрватске.

Хоћу да кажем, рад на речницима (и не само речницима, него на много тога у вези са језиком и око језика) заправо се никада и не завршава. Нити то треба проглашавати завршеним и заокруженим послом.

Баш због овога што си рекао: неизвесност и нестабилност значења речи и та неухватљивост језика када покушавамо да га изближе сагледамо и схватимо јер се онда та наша проучавања и посматрања и закључци проистекли из њих најчешће своде само на неки "фриз фрејм" језика у том тренутку у којем то радимо.

Широка и неограђена ливада. Неограђена. Тешко уобличити до краја и потпуно било који став о језику исто као и о митологији, религији, уметности, науци којима је језик у основи и без којега не би ни постојале.


Погледај само значење најобичније речи "сељак" у српском језику.

Та реч има основно значење - онај ко ради на земљи и живи од земље. Па је током деценија полако добијала негативно значење које су покушавали да потапкају изразима "земљорадник" и оно соц. самоуправно "индивидуални пољопривредни произвођач" уместо да се инсистира на томе да реч "сељак" нема никакво погрдно значење.

А ја данас доживљавам у школи да је клинце срамота да кажу за свог деду, рецимо, да је био сељак. Па мој дијалог са клинцима изгледа овако:

- Мој деда је био... Како да кажем... Па био је у селу...

- Деда ти је био сељак?

- Па да... Оно, радио на њиви, имао стоку...

- Па то се каже сељак.

- Па да... То...

И при томе се стиди. (Реч "земљорадник" му није блиска. А срамота га да каже да му је деда био сељак.)

А често то чујем и од старијих исто овако као и ова деца по школи. Стиде се да то кажу за своје претке.

Што каже Марчело:

Iz poriva sto je danas
tako urbano biti urban
a upravo ti si nula
u prazno klizi sutra


И ето... На корак смо од промене значења те речи у говору само зато што је реч "сељак" почела да се доживљава искључиво у свом пејоративном значењу.

И онда морам клинцима да објашњавам да нема ничег срамотног у томе да је неко сељак. Он нас, бре, 'лебом 'рани!




П.С. - Ово са "сељак" би био згодан почетак неке дијахроне социолингвистичке студије српског језика коју бисмо сада и могли баш да започнемо да радимо јер се тим темама нисмо бавили онда "када смо сви били једнаки, радници, сељаци и поштена интелигенција", да не кажем бескласно друштво (цврц, Милојка!). Мислим да се сада већ полако назиру и могућности социолингвистичког бављења српским језиком и на тему језик и друштвене класе.

st.jepan st.jepan 16:50 17.10.2020

Re: Ma dobro,

Мој глас би ишао ономе "оба значења"


А зашто, Стјепане, примери само из књижевности? Може и из говорног језика.

'Nači ono... zdravorazumski, barbarogenijski, neopterećeno prethodnim čitalačkim iskustvom, nego onako kako ti se učini da može i mora.
Jer logično je:
Prizemno, dakle pri zemlji, dakle down to earth.

Nije toga ni u govornom jeziku, nikada ranije bilo. Ne do pre desetak dvadesetak godina, kad je grunulo iz donjeg sveta, sa estrade i iz tabloida.

Podatak iz ankete (skoro pet puta više onih koji uzvisuju prizemnost, ili dozvoljavaju oba značenja) svedoči o zastrašujućoj moći medija.
Da je to u govornom jeziku ikada postojalo, moralo bi se preliti, ili makar kanuti i u književnost. Makar kao reč u nečijem upravnom govoru.

Edit:
Taso, ne ljuti se, znaš da te cenim, ali ovde nisi u pravu.
Prejako sam reagovao, jer mrtvosanom blogu valja povratiti nešto dinamike (šorke).
mirelarado mirelarado 17:46 17.10.2020

Re: Ma dobro,

Podatak iz ankete (skoro pet puta više onih koji uzvisuju prizemnost, ili dozvoljavaju oba značenja) svedoči o zastrašujućoj moći medija.
Da je to u govornom jeziku ikada postojalo, moralo bi se preliti, ili makar kanuti i u književnost. Makar kao reč u nečijem upravnom govoru.


Porazno je, ali i sasvim logično da u ovakvoj Srbiji gde se rijaliti šou prelio u stvarnost, prizemno poprimi pozitivno značenje. Glavni promoteri prizemnog ophođenja i obraćanja nalaze se na vrhu države.
zilikaka zilikaka 19:15 17.10.2020

Re: Ma dobro,

Povodom prizemnog...prvo me povuklo da prihvatim većinski stav, al kad se setim da je suprotnost prizamnom uzvišeno, značenje se nedvosmosleno nameće.
shmoo shmoo 20:34 17.10.2020

Re: Ma dobro,

st.jepan

Edit:
Taso, ne ljuti se, znaš da te cenim, ali ovde nisi u pravu.
Prejako sam reagovao, jer mrtvosanom blogu valja povratiti nešto dinamike (šorke).



Ма ди да се љутим, таман посла.

Нити тврдим да сам само ја у праву и нико други.

Ово твоје поимање значења речи "приземан" је сасвим у реду јер је по свим прописима. А прописи су прописи.

И ти га видиш као једино значење. Што бих се ја љутио зато што ја то не видим тако као ти и како кажу речници и стручњаци.

Ради се о сопственом личном доживљају значења речи које се не мора обавезно поклапати са правилима употребе мада, морам ти признати, никаква правила употребе речи када је у питању њихово значење ја ту и не видим. Чешће се ту ради о личном доживљају који неко својим ауторитетом (стручним) наметне као једини исправан. (Зато ти и поменух Влада Ђукановића који читав свој живот бије битку са тим лингвистичким ветрењачама идући уз длаку ауторитетима што јесте потребно за некакве општелингвистичке увиде о Језику уопштено као појави, али и не мора увек да буде и корисно за неки појединачни језик и његове напоре да се конституише као језик једне заједнице.)


(Извини, упропастих шорку и давање динамике блогу.)

Дакле, да разјасним шта си ми ово рекао.


Ти сматраш да израз "приземан" има искључиво негативно значење у смислу прост, примитиван, вулгаран,...

А ја опет, у зависности од употребе, мислим да не мора увек имати само то негативно значење него може да се употреби и у смислу здраворазумски, с обема ногама на земљи... Можда чак и рационалан. У сваком случај, несклон било каквим апстракцијама, или сањарењима, маштањима, нереалним замислима (из којих често проистиче много судара са реалним светом око себе).


И наравно да због тог свог личног доживљаја значења те речи нисам у праву.


Оба Речника (МС/МХ 1966-7 и МС 2007) књижевног/стандардног језика дају теби за право истоветним објашњењем код одреднице "приземан".

прАземан и прЗземан, -мна, -мно који
се налази при земљи: ~ кућа, ~ стан, ~
соба; фиг. низак, рђае, неморалан. — Чудне
неке ситне, призедше и нелијепе страсти
разарају дух свечаних игара. ВУС 1966.


(пардонирај на оним А и З, копи/пејст акцената са ПДФ)

Речник књижевног и народног језика Института САНУ је на 20. тому из 2018. (последња обрађена реч "погдегод" ако се не варам) па ћемо сачекати још мало, по мом рачуну по један том излази сада на сваке три године, дакле до 2021, да видимо шта и они кажу.

Углавном, сви ћитаби кажу да си ти у праву што тако схваташ реч "приземан" како је схваташ.

То каже и Драгана Вељковић Станковић у овом тексту у Политици од пре 5 година. (ЛИНК)

То исто кажу и на хрватском сајту Језикословац (ЛИНК)

(Мада им неки примери у реченицама иду у корист и мог схватања значења те речи: Rekoh mu da pokusavam da ostanem prizeman. и
A tvoj bi pogled bio vrlo prizeman, znanstven.)


Дакле, сви (скоро) искључиво негативно значење као што и ти то видиш.

Али шта ћемо онда са оном непостојаношћу и неизвесношћу у променама значења речи које си поменуо?

Та неизвеснот и нестабилност значења проистиче управо из свакодневне употребе, па чак и оне погрешне.

Шта да радимо нпр. са прилогом "одлазећи" (Махнуо ми је одлазећи из куће.) који је напрасно у последњих 20 година, под утицајем лоших превода вести штанцованих на енглеском великих монополиста на информације у свету данас, постао придев (Одлазећи амерички председник је допутовао у посету... - пази, одлазећи а допутовао )

У реду текући за текући рачун, у реду бивши за бивши муж... Али аналогијом са тим конструкцијама енглеско leaving преводити тако што ћеш га у српској конструкцији употребити као придев, а не као прилог...

Мени то баш звучи рогобатно.

Али и сам кажеш... Моћ медија је ту пресудна. Врло брзо ће то ући (ако већ и није ушло) у сасвим правилну употребу и од прилога одлазећи изградићемо придев одлазећи иако га никада раније нисмо користили као придев.


Nije toga ni u govornom jeziku, nikada ranije bilo. Ne do pre desetak dvadesetak godina, kad je grunulo iz donjeg sveta, sa estrade i iz tabloida.



Много тога што је данас правилно, грунуло је из доњег света како ти кажеш.

Морам те подсетити да су нормативистички језички напори у Србији одувек и били описивачке (дескриптивне) природе за разлику од тога како се то питање гледа у Хрватској где су ти напори вазда били прописивачке природе (слично као и за француски стандардни језик).

Дакле, у Србији су се ти напори углавном сводили на описивање онога што преовладава као појава.

Примера ради, подсетићу те да су и тебе и мене наше учитељице, а после и професорке српског, исправљале када бисмо на часу рекли у вези нечега (у вези + генитив) јер је једино правилно било у вези са нечим (у вези + инструментал).

У међувремену, док смо ти и ја порасли у велике дечкиће, она погрешна употреба из нашег школовања је узела толико маха у свакодневном говору да су наши нормативисти на крају прихватили да су и један и други облик правилни.

Џабе ћемо ти и ја и даље говорити како нас је учитељица научила. Клинци које њихове учитељице данас више не исправљају као што су нас двојицу исправљале наше учитељице, сами ће одлучити коју ће конструкцију користити јер их нико не спречава да употребљавају било једну било другу било обе истовремено. (Слично као и са овом речи "приземан" од које смо и почели причу. Па погледај само оне примере у реченицама на сајту Језикословац. Нису сви са негативним значењем те речи, је л' да?)

А и та промена ( у вези + генитив/инструментал ) у језику је кренула "из доњег света" са улице и медија, зар не?

Фали нам, бре, малко музике на овом блогу о језику.

Па кад већ поменух сироти франглоизовани француски језик и медије и њихов утицај на језик ... (Пластик Бертран је мало оматорио као и нас двојица, зар не? Ове ђевојке су лепше... )






bene_geserit bene_geserit 20:47 17.10.2020

Re: Ma dobro,

Slabo sam čuo da neko reč "prizeman" upotrebljava u negativnom kontekstu, osim možda kod starijih generacija (u smislu vulgaran ili prost), ali stvarno jako retko, možda par puta u životu. U književnom jeziku ne znam da li sam je igde video.
Istina, slabo sam čuo da se upotrebljava u bilo kom konteksu za osobu.

Uzvišen - unižen su suprotnosti i tu je značenje figurativno (teško da uzvišen znači da se popeo brdo ili je na 17-tom spratu). Tu se priča o socijalnoj ili intelektualnoj hijerarhiji.

Prizeman je vrlo nelogična reč da se upotrebljava u negativnom smislu. Najlogičnije značenje mi je "down-to-earth" (bez iluzija i pretvaranja, praktičan i realističan).
Za naš mentalitet gde je kad si "down-to-earth" gotovo pogrdno a na ceni je razmetanje, lepo je što se ova reč koristi u pozitivnom smislu.
shmoo shmoo 20:54 17.10.2020

Re: Ma dobro,

mirelarado
Podatak iz ankete (skoro pet puta više onih koji uzvisuju prizemnost, ili dozvoljavaju oba značenja) svedoči o zastrašujućoj moći medija.
Da je to u govornom jeziku ikada postojalo, moralo bi se preliti, ili makar kanuti i u književnost. Makar kao reč u nečijem upravnom govoru.


Porazno je, ali i sasvim logično da u ovakvoj Srbiji gde se rijaliti šou prelio u stvarnost, prizemno poprimi pozitivno značenje. Glavni promoteri prizemnog ophođenja i obraćanja nalaze se na vrhu države.



Ух бре, Мирела!

Па ти одмах удараш у социолингвистику!









(Инсајдерска дојава: Међу просветарима се шири страх попут оног страха од куге у средњем веку да ће нам овај бити наредни министар просвете. Иначе, бивши возач Јоргованке Табаковић.

Па не могу да верујем да ћемо чак и за Шарчевићем кукати како је био бољи. Каже моја лепша половина:"Таман помислим да гори од овога не може да буде. И онда дође неки још гори." И то код нас у просвети иде још од Даче Жмарковића... Сваки следећи је био још гори од свог претходника.

Имамо континуитет. )

mirelarado mirelarado 20:59 17.10.2020

Re: Ma dobro,

shmoo
mirelarado
Podatak iz ankete (skoro pet puta više onih koji uzvisuju prizemnost, ili dozvoljavaju oba značenja) svedoči o zastrašujućoj moći medija.
Da je to u govornom jeziku ikada postojalo, moralo bi se preliti, ili makar kanuti i u književnost. Makar kao reč u nečijem upravnom govoru.


Porazno je, ali i sasvim logično da u ovakvoj Srbiji gde se rijaliti šou prelio u stvarnost, prizemno poprimi pozitivno značenje. Glavni promoteri prizemnog ophođenja i obraćanja nalaze se na vrhu države.



Ух бре, Мирела!

Па ти одмах удараш у социолингвистику!







To ja da te malo odmenim.
shmoo shmoo 21:35 17.10.2020

Re: Ma dobro,

mirelarado
shmoo
mirelarado
Podatak iz ankete (skoro pet puta više onih koji uzvisuju prizemnost, ili dozvoljavaju oba značenja) svedoči o zastrašujućoj moći medija.
Da je to u govornom jeziku ikada postojalo, moralo bi se preliti, ili makar kanuti i u književnost. Makar kao reč u nečijem upravnom govoru.


Porazno je, ali i sasvim logično da u ovakvoj Srbiji gde se rijaliti šou prelio u stvarnost, prizemno poprimi pozitivno značenje. Glavni promoteri prizemnog ophođenja i obraćanja nalaze se na vrhu države.



Ух бре, Мирела!

Па ти одмах удараш у социолингвистику!







To ja da te malo odmenim.






И ред је.

А је л' да сам у праву што кажем да и ми сада мирне душе можемо да се бавимо социолингвистиком у српском језику, а не само да читамо радове из иностранства као у она времена нашег студирања када су сви, и сељаци и радници и поштена интелигенција, исто говорили, није било разлике ни у речнику, ни у синтакси ни у поштовању норме. И сви били начитани до бола. Због вечерњих курсева на радничким универзитетима и у сеоским домовима културе, те због партијских састанака на којима се шаком и капом просипало сушто знање и мудрост из партијских брошура.

Погледај само овог бившег Јоргованкиног шофера. А тај има више пара него сви ми на Блогу заједно и још приде одлучује о нашим судбинама.

Душу дало да и ми почнемо да истражујемо нешто овакво * :









А ово ти је, драга моја, стара гарда још из оних једнопартијских дана. Одмах им по говору видиш да су начитани као и свака права виша класа, небитно да ли је систем једнопартијски или вишепартијски.

Важно је да је систем демократски.






____________________________________________________________

* - Какве би тек резултате показало то наше социолингвистичко итраживање за српски језик!

Скроз супротне од Бернстајнових.

Убедљиво најнеписменији и са најлошијом културом говора код нас су управо они са највише пара и највећим утицајем у друштву.

Бернстајнова истраживања за енглески језик су показала сасвим супротне резултате.




bene_geserit bene_geserit 22:37 17.10.2020

Re: Ma dobro,

Убедљиво најнеписменији и са најлошијом културом говора код нас су управо они са највише пара и највећим утицајем у друштву.

Бернстајнова истраживања за енглески језик су показала сасвим супротне резултате.

Dokle videće se.
Obzirom da su počeli čak i Dikensu da ruše spomenike, da je postalo "rasistički" kad ti neko promrmlja nešto na nekom nazovi engleskom da ga pitaš da ponovi i sl.
zaharaga zaharaga 17:08 18.10.2020

Re: Ma dobro,

shmoo





Шта да радимо нпр. са прилогом "одлазећи" (Махнуо ми је одлазећи из куће.) који је напрасно у последњих 20 година, под утицајем лоших превода вести штанцованих на енглеском великих монополиста на информације у свету данас, постао придев (Одлазећи амерички председник је допутовао у посету... - пази, одлазећи а допутовао )

У реду текући за текући рачун, у реду бивши за бивши муж... Али аналогијом са тим конструкцијама енглеско leaving преводити тако што ћеш га у српској конструкцији употребити као придев, а не као прилог...

Мени то баш звучи рогобатно.

Али и сам кажеш... Моћ медија је ту пресудна. Врло брзо ће то ући (ако већ и није ушло) у сасвим правилну употребу и од прилога одлазећи изградићемо придев одлазећи иако га никада раније нисмо користили као придев.







A mene raduje! To je znak dobrodosle decobanizacije srpskog jezika, koju je uveo jezuita Karadzic, i koja je upropastila u velikoj meri srpski jezik.

Taj glagolski pridev se zove pricastije, i bio je deo ucenog (slavjano) srpskog jezika, pre no sto je copavac uveo divljastvo da samo i jedino cobani pravilno govore. Sad ce neko reci da slavjano serbski nije srpski jer tako ne govori narod.

Pa u svim kulturnim demokratskim europskim jezicima govorni narodni jezik razlikuje se od ucenog knjiskog jezika, pa niko ne zabranjuje niti pogrdjuje taj visoki jezik. U kafani pricas na jedan nacin, u sudnici na drugi, nema tu suprotnosti.

A pricastije em stedi reci, em utacnjuje govor.

Gost koji donosi poklone je drag.
Poklone donoseci gost je drag.

Covek koji se okliznuo slomio je nogu.
Okliznuvsi covek je slomio nogu.


Jos, pricastije, i proslo i sadasnje, uspelo je da prezivi karadzicarenje srpskog jezika u nekim izrazima. Npr. bivsa zena, koja je bila zena. Ili tekuci racun, racun koji tece tj. prima, stice pare. Stajaca vojska, vojska koja stoji u pripravnosti, iduca godina, godina koja ide, tako da moze i odlazeca godina, itd.

Atomski mrav Atomski mrav 09:45 20.10.2020

Re: Ma dobro,

Obzirom da su počeli čak i Dikensu da ruše spomenike


A Maunt Rašmor još uvek nisu srušili? Javašluk!






zaharaga zaharaga 17:14 18.10.2020

arsin


Izvinjavam se za cepidlacenje, ali arsin je mera za duzinu, a ne za povrsinu.
Dragan Jakovljević. Dragan Jakovljević. 08:56 20.10.2020

Re: arsin

"Aršin je stara mera za dužinu", kaže se u prvoj rečenici, u objašnjenju tog pojma. Tačno je da se kasnije spominje i površina, ali u kontekstu merenja dužine bilo koje površine (pod površinom se ovde misli na gornju stranu bilo čega)- platna, stola, kreveta...
zaharaga zaharaga 09:00 20.10.2020

Re: arsin

Dragan Jakovljević.
"Aršin je stara mera za dužinu", kaže se u prvoj rečenici, u objašnjenju tog pojma. Tačno je da se kasnije spominje i površina, ali u kontekstu merenja dužine bilo koje površine (pod površinom se ovde misli na gornju stranu bilo čega)- platna, stola, kreveta...


Pa ja se jesam izvinio za cepidlacenje.


A video i ceo projekat zdusno pohvaljujem.
Dragan Jakovljević. Dragan Jakovljević. 19:58 20.10.2020

Re: arsin

Hvala!
zaharaga zaharaga 17:16 18.10.2020

duduk

Duduk je instrumenat s piskom na perce, i time slicniji klarinetu ili oboi, nego fruli.

Doduse, moguce je da se kod nas naziv duduk pogresno koristi za frule i vec druge instrumente na usek. U Leskovac ga kazuju: duva u duduce, kad neko svira u bilo koji duvacki instrumenat.
49 41 49 41 13:49 19.10.2020

Konacno naucih nesto uzput od imenjaka

Seleci se iz LJ to SA, mnogo zagonetki...kao i dan danas UP&DOWN.


Markale, kog jezika, ciji izraz; turski ne moze biti; ahhhhaaaa konacno shvatih Austro-Ugarski jezik od MARKT HALLEN, Ozidana, nadkrivena pijaca...

Dunum?!? Mera, al' cija koliko. D. znas tolike sistema stare, nove; pretvarao jedne u druge da sve bude kako treba, inace corak na ispitu.

i konacno:

Dunam Dulnum ?...
From Wikipedia, the free encyclopedia
Jump to navigationJump to search

This article needs additional citations for verification. Please help improve this article by adding citations to reliable sources. Unsourced material may be challenged and removed.
Find sources: "Dunam" – news · newspapers · books · scholar · JSTOR (February 2018) (Learn how and when to remove this template message)
A dunam (Ottoman Turkish: دونم‎; Turkish: dönüm), also known as a donum or dunum and as the old, Turkish, or Ottoman stremma, was the Ottoman unit of area equivalent to the Greek stremma or English acre, representing the amount of land that could be ploughed by a team of oxen in a day. The legal definition was "forty standard paces in length and breadth",[1] but its actual area varied considerably from place to place, from a little more than 900 m2 in Ottoman Palestine to around 2500 m2 in Iraq.[2][3]

The unit is still in use in many areas previously ruled by the Ottomans, although the new or metric dunam has been redefined as exactly one decare (1000 m2), which is 1/10 hectare (1/10 * 10,000 m2), like the modern Greek royal stremma.[3]
49 41 49 41 15:36 19.10.2020

Lakat, Korak, Laktashi

1/2 Arsina, kako kome; tek da se zna.

Ili ono: Lakat

Lakat
Krivina u kojoj je izginuo Novak Djokovic.
Lakat
Ono što gurneš kroz prozor kad voziš kola.

Korak-!m, tako izmerih od postanskog sanduceta do prvog asfata kod kuce. Bio ubedjen da je to 50m;dok ne izmerih svojim koracima= 30m

Laktashi:
Mesto u BiH (bolje da ne bih), clanovi parlamenta Skupstine po raznim vilajetima od Triglava do Djevdjelije, zavisi kolko su glasni jer su ih izglasali.
49 41 49 41 20:44 19.10.2020

Official language in AIR TRANSPOTATION

English!

PAN-AM, from New York; during Winter Olimpic Game; said to AKL-controller.
Kill me rabbit on runway, please!
Controller, seriously searching with binocular; any object on runway.
After, couple of Miles/minute, again... same.

Fuck you, turn me off runway lights; I have reflection on wet runway.

No, please, excuse...frustration in the air; time, time,

180 KNOTS speed by landing.








Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana