скупност ионако има смисла једино као збир разлика (г. Бора Ћосић)
кад размишљам о равници онда није она у првом реду географски, него симболички, духовни простор. срећем почесто ридикулозне типове морам признати, који се у све разумеју а многе недореке у окружењу у пар минута би стабилизовали те душевном аблуцијом многих нас слуђених тренутком транзиције (Coronu и да не помињем) кликом прстију усмерили ка изнедрујућем бољем .благо им је.брда људе чине другојачијим.тамо се слични проблеми решавају радикалније.
знано је да Навахо индијанци никада не довршавају пешчане слике јер знају да би могле постати стварне (г. В.Тасић), док ja са аподиктичном сигурношћу далеко од обузетошћу херостратском необузданости, потакнут имагинацијом, речима пропуштеним кроз сито моје замршене таштине, а затечен старачком мизогинијом, покушавам да учиним себе чистим и слободним од свих лоших мисли.ал' оћеш.иако деценијама независтан од тв понуде почињем да попуштам под принудом блиског окружења док слушам...- не можеш бити острво ...-мораш бити у току друштвених превирања... -мани се поезије, блоговања ...-окани се више теренског посла ....- матор си , ето то Унука .....- сконцентриши се на покушај поимања транзиције око тебе...- претстојећих избора .... те с'тога,а поводљив, затичем се до у рану зору како почињем да кометаришем дијалоге свадљивих тв саговорника задојених неподношљивом лакоћом мржње, а потакнуте провоцирајућим упитима водитеља, како се са исказима на екрану препирем (засад још у себи) што не води добром у псисими,мис'им, свестан сазнања да психологија гомиле велича политику на интересу и неразуму што спада у домен знане политике асоцијалних јединки - опозиције тјст оних који су бунтовног духа те одбијају устаљене обрасце понашања пружајући отпор и понашајући се на себи својствен начин.те-ве програми се убише за то јер гледаоце заводе слике говорника који им се са екрана обраћају углавном фразама које изазивају планиране представе - подгревају илузије.та идеја није нова, јер је још Toma Akvinski (13 век) тврдио да човек ништа не схвата без слика. код Le Bon-а пак прочитах да онај који познаје вештину импресионирања масе познаје и умеће како се њоме влада.у поводу, присетих се анегдоте где Стаљин пита Папу како успева да има толико следбеника, а што њему не полазу за руком, на чега је уследио одговор - Ја обећавам рај на оном свету, а Ви на овом.
елем, крајњи исчек свих предизборних промоција је да се масе на таквим наступима политичара навуку на обећану колективну срећу, из које наравно следи и појединачна као легитимно стање људске јединке (или је то само злобна шала у суморном отаљавању ка смрти, што се чини мени лаику ,онако са стране посматрајући).но како од најранијег периода живота у процесу социјалног сазревања сви ми који одрастамо у одређеном политичком систему и култури под утицајем непосредне околине постепено конструишемо своју социјалну реалност креирану према субјективним критеријумима појединачних разликовања од малена стичући свест да је друштво подељено на категорије које припадају некима од нас, а искључене од других, што у крајњем чини да таквом социјалном категоризацијом субјективно себе укључујемо у јединствен систем оријентација који помаже да се установи сопствено место у друштву као и однос према истом. онда се појаве политичари и ........слуде нас, у основи поводљиве, у политичком лутању начисто.
обзиром на чињеницу да тренутно сви преживљавамо и живимо у непознатом годишњем добу које обезвређује знани календар што је још 1 од разлога за пуцање многих од нас по шавовима изнутрашњим о чему свакодневно читамо у дневној штампи ипак ћу алалити пиљку у тевеја јер ми превагну у глави информација да у фармацеутској индустрији примарни интерес није здравље, него профит па повлачим (грешан) паралелу са политичким партијама на Сцени те спонтано - осетих потребу да ћутим, јер оно што би и умео да кажем, више ме не занима (што изрече г М. Бећковић ...има томе) . утом ,к'о потврде, гле и басне (с'брадом) присетом .....седи врана на дрвету у кљуну јој сир.испод лисица и пита je - хоћеш на изборе - НЕ (испаде јој сир).сад врана размишља. да је рекла ДА би ли се нешто променило ?