(све више, како старим ,склон сам поверовати, да људски живот, та једнопојавна случајност, може и да се учеста. или је то пак само лажна нада подсвестими.)
ништа ново ние да и наше Село, к'о и многа друга, има своје недорек приповетке којима се потпаљује машта житеља, а монотонији руралног живота нуди, у одвајкад присутној сулудости времена ,трагове чари.
пронађох ту скоро у дневникуми давнашњу прибелешку (коју дорадих) о догађају између два св рата а коју ми је Kума, попадија Дафина, сведок га, диванила једно запарно летње вече средином 60-их година века кљокнутог под дудом мургом наклупи пред њеном кућом ,док се свеже поливени прашњави друм испарав'о слаткастим воњом марвених излучевина дајући амбијенту мамљиву драж.
......"Вукосава, када јој је hercenšlus покосио мужа оста сама са Платоном у зарушеној сеоској кући од рођака уступљеној.прво је тела да с'убије ал' онда ће јој син остати сироче ,се присетила.Покојник ,за живота чувар сеоске марве, вечери је проводио убирцузу код Крџе па је тамо и начуо име Платон које су неки тадањи школарци помињали к'о неког одкадгод важног па кад му се тад некако син родио одлучи да га тако назове , јер је сумњ'о да је он отац обзиром да су на Вукуму многи иСела наскакали, па да не скрнави имена предака својих часних људи који су у нашем селу век свој проживели. једино се он од бројне фамилије одао пићу, проћердао наследство, те спао да живи спорoдицом у напуштеној родбинској кући и буде сеоски чобан зарад неке цркавице таман довољне да може да се свакодневно налива ,ко кандило, у кафани. ал' како је дете расло, а било умиљато и ћутљиво,баш га је завол'о и вазда вуко по утринама око Села сасобом ди је марву изводио напашу. ал' утом га некако и срце рокну...и оде .....што је посебно тешко пало Платону јер сад није има са ким да лута него се,повучен по природи почео све више затварати у себе.у школи је био духом отсутан ,са сеоском децом се није дружио,умео је сатима да седи на дуду предкућом уживајући у својим јаловим фантазијама зарад чега су га исписници задиркивали и сњиме се спрдали. Ти поступци су га још више отуђили и онда је један дан рек'о матери да опет оће да умре јер му је док је био мртав најлепше било.њу, припросту жену, то дотуче ,разболе се , непотраја дуго и ено иње крајмужа на сеоском дрекалову.оста Платон десетогодишњак сам. школу напустио и виђали су га, како у дрезги и шевару дунавском са неким замишљеним дивани сатима, ал' нанеком друкчијем језику који они ниш' нису разумели.комшилук му је дотур'о храну коју су затицали често непоједену а он је деци, кад је 'тео, причо како никад и ние гладан јер кад је пре живео на свету имао је свега па се ваљда заситијо.сеоска деца га онда спопадала да им отом времену прича ,но он се нећко правдајући се да му неће веровати.
и ондак кад се већ по целом Селу о њему само диванили доведе мој Муж учене из СрКарловачке Богословије да са Платоном попричају. присећам се да и је тај десетогодишњак потпуно слудио знањем латинског, грчког ,немачког, те познавањем старе светске историје док су помно бележили све детаље из његових претходних живота . Онда су се договарили да ће га водити код г Владике на још озбиљније испитивање. и баш тада се десило да је Платон испунио обећање дато покојној Матери, умревши. сахрањен је био нуз родитеље. родбина гробове им није одржавала, гробљанска флора убрзо учини своје, те им се и траг временом изгуби. а потом, када ничег опипљивог више није било, настаје прича у Селу, јер знало се мало веродостојно па се измишљало колко се умело.тако се прочуло да је ноћ предсарану кад су доконе сеоске нарикаче седиле око сандука Платоновог уз титрај свеће молећи се неповезано задушуму, одједаред поче салаука, дунуло из ајнфорта куће крособу са покојником ,угаси свећу повр главему и сви се нађоше учуду откуд јер дан био миран јесењи. И док је једна одбауљала по мраку до шпорета укујни да припали на тињајућој ватри дрвце и активира угашену свећу, њи пар око сандука су касније тврдиле да су к'о начуле глас дечји пискав ал' продоран како поручује.....вратићусе. отом се после годинама по Селу причало те зазирало но прошле су ето деценије а Платон се не поврати...бар не у наше окружење...а и што би овде јер валда мож' да бира диће да оживи наново"...
закључи присет моја Кума - него, ајмо укућу имам кранцли однекидан,знам да волеш слатко"
glosa
пензионерски докон, волим да завирим у разноразну штампу па тако у New York Times-у под насловом Are babies dreaming? запазих како Čarls P. Polak, директор Центра за медицину спавања у Њујорку објашњава: - Већина снова се јавља током врсте сна која се зове РЕМ спавање, што се јавља у свим фазама живота, укључујући док се беба развија, па чак и пре тога, док је још у утроби. чланак наравно не утврђује чињеницу да су снови фетуса из претходних живота, али индицира на то да нерођена беба сања. ако није живела пре, о чему би уопште могла да сања? пита се mr Polak, очигледно склон заврзлами.