EBOLA

Gost autor: a_jovicic

Ne, nije u pitanju neki novi, egzotični, računarski virus (o čemu bi bilo očekivano da domaćin ovog bloga piše). Tema teksta je onaj pravi, biološki ... ali i sociološki uticaj koji "zaraza pred vratima" ima na naše društvo, ljudske slobode, odnos medija prema temi ... sve u cilju povećanja informisanosti prosečnog konzumenta dnevnih vesti kako bi se osećaj panike i agresije zamenio empatijom prema obolelima ili tolerancijom prema putnicima koji dolaze iz rizičnog regiona.

Virus Ebole pod elektronskim mikroskopom

Vest od pre dan-dva da je jedna od medicinskih sestara u Španiji obolela od ove bolesti, izazvala je eksploziju priloga, članaka i komentara u domaćim medijima, često sa katastrofičnim predvidjanjima i odsustvom elementarnog poznavanja same bolesti i načina na koji se ona prenosi.

Za početak da vidim šta Ebola nije?

Ebola nije nova, misteriozna bolest koja se iznenada pojavila - Prva epidemija je izbila još davne 1976-te godine i od tada se povremeno javlja uglavnom u istim oblastima ekvatorijalne Afrike. Trenutna epidemija se po masovnosti i lokaciji razlikuje od prethodnih ali tome pre može da bude zaslužna revolucija u saobraćaju nego neka stravična mutacija. Ni hemoragične groznice nisu neka novost. Razni virusi koji ih izazivaju su od davnina prisutni medju ljudskom populacijom a neke od hemoragičnih groznica su čak i endemske bolesti u pojedinim krajevima naše domovine.

Ebola se ne prenosi vazduhom - Virus (odnosno virusi) koji izazivaju bolest kod ljudi se prenose isključivo kontaktom sa ljudskim izlučevinama. Samim tim što virus nije "airborne", njegov potencijal za infekciju novih jedinki je drastično manji u poredjenju sa npr. malim ili velikim boginjama (takozvani R0 broj mu je 1-4 dok je kod velikih boginja 5-7 a kod malih čak 12-18). Istina je da se Reston Ebola, jedan od sojeva koji najčešće spominju "teoretičari zavere", prenosi bez direktnog kontakta ali ovaj virus ne izaziva oboljevanje kod ljudi. Epidemije su se dešavale medju laboratorijskim životinjama a čak i ne potiče iz Afrike nego sa Filipina.

Ebola nije neizlečiva - Još tokom prvih epidemija, naučnici su eksperimentisali sa pravljenjem seruma od krvi ljudi koji su preživeli. U vreme '90-tih je to bila kontraverzna metoda pošto u lokalnim uslovima nije bilo moguće obezbediti brze testove kojim bi proverili da krv davaoca nije zaražena HIV-om (a tada je i HIV bio fatalan virus) ali postoje dokumentovani slučajevi osoba izlečenih na ovaj način. Na žalost, za proizvodnju dovoljne količine seruma su potrebni i ozbiljni proizvodni kapaciteti a Afričke države imaju velike probleme da obezbede i elementarne medicinske uslove pa se tretman obolelih najčešće svodi na nadoknadu izgubljenih tečnosti uz nadu da će sam imuni sistem obolelog stvoriti dovoljno antitela i izboriti se sa bolešću.

Ebola nije visoko mutabilni virus - Mutacije se naravno svakodnevno dešavaju u svim virusima ali se struktura Ebola virusa nije drastično promenila od kako je otkriven. Mnogi virusi na koje ne obraćamo pažnju su znatno promenljiviji (npr. virus gripa se toliko često menja da je zato i nemoguće napraviti univerzalnu vakcinu koja se može primenjivati više uzastopnih sezona, već se svake godine radi izolacija trenutnog soja i pravi vakcina samo za ograničeni period).

Osoba zaražena Ebolom nije odmah opasna po okolinu - Obolela osoba počinje da prenosi zarazu tek kada ispolji prve simptome. To može da bude izmedju 2 i 21 dan (mada je najčešće 8 - 10) od izloženosti. Sam virus u organizam ulazi najčešće kroz sluzokožu nosa, usta ili očiju, tako da elementarna higijena (tj. pranje ruku) smanjuje i mogućnost zaraze. Obzirom da države u Africi imaju problem da obezbede i tekuću vodu (a o sapunu i da ne pričamo) nije ni čudo što se epidemija toliko proširila. Često se dešava da se vrlo brzo od ispoljavanja simptoma, stanje obolelog toliko pogorša da nije više u stanju da putuje, što je od izuzetnog značaja za sprečavanje posrednog širenja putem kontakta sa predmetima u prevoznim sredstvima ili usputnim stanicama.

"Teorije zavere"

Ebola još uvek nije "zakucala na naša vrata" ali zato naše društvo uveliko boluje od epidemije "teorija zavere". Nije mali broj komentatora koji "tvrde" da je "to", kao i HIV/SIDA/AIDS, napravljeno u laboratorijama "svetske Vlade" u cilju smanjivanja populacije na Planeti, pri čemu zanemaruju da u vreme izbijanja prve epidemije, nivo razvoja genetskog inženjeringa nije bio ni približan današnjem. Čak su i istraživanja iz oblasti biološkog ratovanja davala mnogo efikasnije rezultate pri radu sa bakterijama nego sa virusima (npr. bubonska kuga ili antraks su bakterijska a ne virusna oboljenja). Naravno da su postojali pokušaji da se Ebola "veponizira" (tj. da se "proizvede" u obliku koji bi bio prenosiviji) ali ispostavilo se da je to previše komplikovano za primenu van laboratorija. Posebno je interesantno da "teoretičari" ne mogu da odgovore na pitanje "Zašto bi eliti bilo bitno da smanji populaciju kada od povećanja broja ljudi uglavnom imaju samo ekonomske koristi a ne štete?"

Ebola i ljudske slobode

Onog trenutka kada je prvi pacijent zaražen Ebolom transportovan van afričkog kontinenta, počelo se sa komentarima da je to ludost i da treba hitno obustaviti sav saobraćaj koji dolazi iz Afrike. Ovih dana se pojavljuju i natpisi o našim ljudima koji su doputovali iz regiona (ne nužno i država u kojima besni epidemija) i opet se "zabrinuti pojedinci" zalažu da se ove osobe hitno stave u "izolaciju". Svetska Zdravstvena Organizacija je dala jasne preporuke na temu postupaka u ovim slučajevima i pošto je procenjeno da ne postoji opasnost od pandemije (pogotovo zbog mnogo višeg nivoa zdravstvene zaštite koja postoji u razvijenom svetu u odnosu na Afriku), nije ni preporučen ovako drastičan postupak sa putnicima. Inače i naše zakonodavstvo propisuje razne nivoe praćenja zaraznih bolesti i jasno se navodi kada se lice "stavlja pod zdravstveni nadzor" (član 23), kada u "karantin" (član 22) a kada u "izolaciju" (član 19). Poseban je problem što ograničavanje svih oblika transporta ka i od žarišta epidemije, pa samim tim i uvoz hrane ... ili izvoz proizvoda koje pogodjene države proizvode, može da dovede do socijalnih nemira i time pospeši širenje na susedne države.

"Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti"

Mediji i medjunarodna pomoć

Epidemija Ebole u zapadnoj Africi je otpočela još decembra prošle godine. Svetski mediji su u početku sporadično pisali tretirajući je kao i ostale epidemije Ebole koje su se ranije dešavale u DR Kongo i okolnim državama. Medjutim kako je broj obolelih rastao, tako se i pažnja medija pojačavala. Zapadni mediji su počeli da prate situaciju svakodnevno od trenutka kada je oboleo američki lekar. Domaći mediji su sporadično objavljivali članke sve do ove nedelje kada broj priloga počinje da raste eksponencijalnom progresijom. Kao i obično pokazalo se da je javno mnjenje indiferentno prema katastrofi koja pogadja Afriku sve dok se ista nije približila njihovim granicama. Tek onda je došlo do porasta humanitarnih davanja i pomoći u materijalu i ljudstvu koji su ugroženim zemljama bili neophodni još na samom početku izbijanja epidemije. Nemam pouzdanih podataka da li (i koliko) se naših medicinskih radnika pridružilo "Lekarima bez granica" ali postoje neki komentari koji tvrde da su i naši ljudi tamo prisutni. Ovo je pogotovo bitno zato što se na taj način stiču dragocena iskustva za eventualnu borbu protiv epidemije u našoj zemlji.

Otkriće Ebole

Kao što sam već napisao Ebola nije nepoznat niti nov virus. Otkriven je 1976-te godine kada je, tada mladi belgijski naučnik, Peter Piot, dobio običan termos u kome su se nalazile epruvete sa uzorcima krvi misionarke obolele od neke nepoznate bolesti. Nikakvi "filmski" uslovi transporta. Pilot sa komercijalnog leta je jednostavno doneo termos u institut u kome je Peter radio. Ubrzo im je postalo jasno da imaju posla sa nečim sasvim novim ... i izgleda prilično opasnim. Naime, elektronskim mikroskopom su "uslikali" nepoznati virus koji je neodoljivo podsećao na već poznati Marburg virus. Belgijska vlada je hitno obezbedila transport i Peter se našao u tadašnjem Zairu (sadašnja DR Kongo) gde se uhvatio u koštac sa totalno nepoznatim i opasnim virusom. Ostatak priče pogledajte na ...

"The virus detective who discovered Ebola in 1976"

Posle prve epidemije virus se primirio. Naučnici nisu imali dovoljno informacija o prirodnom rezervoaru (tj. u kojoj životinji virus obitava pre nego što "skoči" na čoveka) i nestrpljivo su čekali sledeću epidemiju. Neke od sporadičnih epidemija su prolazile nezapaženo (simptomi Ebole su npr. vrlo slični simptomima malarije). I onda 19 godina nakon prve epidemije izbija nova, opet u Zairu. CDC (američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti) hitno šalje multidisciplinarnu ekipu u žarište epidemije. Za vodju tima postavljaju dr. Ali S. Khan-a, američkog lekara pakistanskog porekla koji je ujedno bio i oficir Epidemiološke Obaveštajne Službe (kasnije je "dogurao" do čina kontra-admirala). Evo kako je izgledala ta njihova potera 1995-te u Kikwit-u (Napomena: Radi se o dokumentarnom filmu prepunom materijala snimljenih na licu mesta tako da pojedine scene mogu da budu prilično uznemirujuće za one sa "slabim stomakom" )

Virusne hemoragične groznice na našim prostorima

Pomenuti Marburg virus je otkriven još 1967-me kada je došlo do oboljevanja laboratorijskih radnika koji su radili sa eksperimentalnim životinjama. Zaraženi majmuni su stigli iz Ugande i epidemija je prvo izbila u gradu Marburgu u Nemačkoj (po kojem je virus i dobio ime) ali i u Beogradu (na "Torlaku", gde su radili na razvoju Polio-vakcine) ...

"Srpski lekari preživeli zarazu opasniju od ebole"

Inače hemoragične groznice nisu ni ranije bile nepoznate na ovim prostorima. Takozvana "mišja groznica" tj. hemoragična groznica sa bubrežnim sindromom koju izaziva Hanta virus, je endemska bolest u nekim krajevima naše zemlje. Čak je i jedan soj dobio naziv "Dobrava-Beograd". Na sreću, ne prenosi se sa čoveka na čoveka ali predstavlja rizik za zemljoradnike i osobe koje se kreću u staništima sa velikom populacijom glodara ...

"Dobrava-Belgrade Virus"

Još jedna od endemskih bolesti u našim krajevima je i Krimska-Kongo hemoragična groznica (sa žarištem na Kosovu). I ona spada u zoonoze ali se može preneti i sa čoveka na čoveka ...

"Crimean-Congo haemorrhagic fever"

------

Nadam se da je ova moja poduža "romansirana biografija jednog virusa" bar malo smanjila "nivo panike" kod čitalaca ovog teksta a to što autor nije doktor medicine ne znači da se samo lekari bore protiv epidemija. Osim lečenja pacijenata izuzetno je važno i praćenje puteva zaraze, otkrivanje prvog ljudskog nosioca (tzv. "indeksni" slučaj) kao i prirodnog "rezervoara" ... ali i procene broja budućih slučajeva, tako da tu ima prostora za razne "matematičko-tehničke" struke ... od statističara, GIS analitičara pa do ICT inženjera koji mogu na primer da obezbede telekomunikacionu i računarsku podršku za ekipe na terenu. Potraga za osobama koje su bile u kontaktu sa zaraženima je od presudnog značaja za obuzdavanje epidemije. I za kraj jedan članak koji se bavi brojkama ...

"Analyzing Ebola - Is it spreading at exponential rate?"

"Ebola Death rate, West Africa, Oct 1 2014"