Verujem da će biti onih koji će na ovaj moj tekst reagovati žučno, možda ne i komentarno, čvrsto uvereni u ispravnost svog reagovanja: Pa zar se to i tako piše u trenutku kad stotine ljudi, žena, miškaraca i dece gine u izraelskom genocidnom pohodu, kada nam je u zemlji, državi, stanje sve gore, kada je sve više ljudi na ivici gladi, siromašni su/smo odavno, kada živimo od danas pre podne do danas posle podne, ako preživimo, kada nas ucenjuju i Zapad i Istok... Kako god, ja sam ja a oni su oni, ja njima ne sugerišem šta i o čemu će pisati. Za razliku od mnogih blogera koji su odabrali oblast o kojoj će pisati, ja, a na to imam pravo iste težine kao što je njihovo, da pišem o svemu što mi padne na pamet, što mogu posvedočiti čitaoci mojih tekstova. Šarolikost mojih misli pretočenih u tekstove, nalik su na bezbroj boja i njihovih nijansi na mojim slikama. Po prirodi radoznao do ludila, za mene ne postoji važna i manje važna stvar pod kapom nebeskom! Ne postoji objekat, subjekat, sadržaj, događaj, rečenica, pogled, Sava predveče, susret s poznatim i nepoznatima, šišanje trojkom i kosa i brada, kupovanje malog kukuruznog hleba, druženje uz cigaretu s Mišom lekarom rokerom, bluzerom i džezerom, dok na pokrivenoj terasi jebemo sve po spisku i AnaMariji i svim mogućim pljuskovima domaće proizvodnje, koji znaju da potraju i po tri sata. Ergo, nema toga o čemu, kad dobijem želju, ne napišem tekst. Ima ih dobrih, ima i loših, nedorađenih, ima tekstova koji se ne mogu komentarisati, ampak to sam ja. I da, nisam usamljen u tome. Pored mene na sličan način pišu i reaguju Jelica Greganović, Ivana Knežević, Snežana Radojičić, Margos, Jaril, Vesna Knežević Ćosić, Vlasta, Mirela, Nsarski, Marco_de Manccini... S vremena na vreme, ni mi ne odolimo dnevno političkom sranju, ljudski, zar ne? Ali nam to nije osnovna niti jedina inspiracija. Život je bućkuriš sa bezbroj sastojaka i svaki od njih zaslužuje određenu pažnju.
Ubeđen sam da je svako od vas bar jednom u životu čuo naslovnu izreku! A da li ste se zapitali o čemu se zapravo tu radi? Ajd' da kažemo za Maru, devojka, snaša, udovica, raspuštenica.... prijebalo joj se, prirodnotjelesna potreba al' šta će tu Bumbar? Ima ljudi koje bližnji zbog debljine od milošte zovu Bumbar, setite se samo Baneta Bumbara iz serije Grlom u jagode. No, ali, ipak, međutim, mislim da se ne varam, ovde je u pitanju pravi pravcati insekat Bumbar! E pa kako je dotična Mara pojebala kukca? Ima i ono: Taj bi i muvu u letu. Pored toliko napaljenog muškinja, Mara se seksa sa Bumbarom a onaj neidentifikovano neimenovani s narajcanim spolovilom, tuca muvu i to još u letu!
Ne budem lenj, prošetam mrežom i nađem: Bumbari (Bombinae) su insekti opnokrilci Hymenoptera iz natporodice pčela-Apoidea. Najkarakterističniji predstavnik je Bumbar-Bombus Terrestris. Postoji oko 200 vrsta Bumbara. Matice i radilice imaju žaoku i mogu da ubodu i dva puta a trutovi nemaju žaoku.
Ako pretpostavimo da izreka sobom nosi naravoučenije, nužno se nameće da je Mara ne jebala, nego najebala od Bumbara, pardon od neke radilice! Da je jebala truta Bumbara, izvesno je da ne bi bilo izreke. Matica takođe ne dolazi u obzir jer je skoro nepokretna a i ko bi se zavlačio po kojekakvim trulim stablima i panjevima, njihovim obitavalištima. Izgleda da postoji neka tajna veza ove, sa izrekom: Najeb’o je k’o žuti! Koji žuti, da li Japanci ili Kinezi i kad su to najebali? Ustvari, žuti, Kinezi i Japanci su najebavali tokom Istorije ihahaj puta ali mi se čini da ova izreka nema konkretne veze s dotičnim narodima. Neko je, plav, žut, riđ… nekad davno najebao, zbog čega, nikad nećemo saznati ali ostade izreka. E pa sad, ako apstrahujemo iz mnogo razloga onog koji bi i muvu u letu, o njemu se mora napisati poseban tekst, najebala Mara od Bumbara i najeb’o k’o žuti, obrni, okreni, vrlo lako se mogu preneti u život koji živimo. Bumbari domaćeg podrijetla, izabrani voljom naroda da vrše vlast u ovom jadu od nazovi države, jebu nas da sve pršti, kraj se ne nazire! I nisu izbirljivi, jebu i žute i smeđe i plave i crne i ćelave i mlade i stare i žene i muškarce… sam’ nek’ su u oboru zvanom Srbija.
Zaključak:
Nema zaključka!
Blogovi autora
- Čojstvo i krvna osveta (26)
- Tri musketara (22)
- Pozivam (30)
- E (56)
- Od mene toliko (12)
- Spaljivanje knjiga (650)
- Sve same sitnice (30)
- Vrt sa stazama što se ne račvaju (9)
- Empatija (48)
- Kako do sreće? (28)
- Pod utiskom (36)
- Ponavljam (41)
- Prepiska (11)
- Pustinja (13)
- Ne (31)
- Osećaj (25)
- Stranac (6)
- Starac i more (17)
- Duša (34)
- Priča smeha i nezaborava (27)
Najnovije VIP blogeri
- амалгамацијом списатељства
Черевићан - Amalipe
angie01 - Izgrebani Oklop
Spiridon - Razonoda
njanja_de.manccini - Javna rasprava o Beogradskom sajmu i Generalštabu
Đorđe Bobić - Gde je krenuo Saban
natasa_tasic_10 - Davimo Beograd iliti DB
Ivan Blagojevic - Oda Drustvenim Naukama
Spiridon - OTVORENO PISMO MINISTARSTVU ZDRAVLJA
razmisljam - Dovidjenja, gospodine Bobicu!
angie01
Najnovije blogeri
- Дежуловић за сиромашне
omega68 - DUB PUB: Everyday Is A War...for Tomorrow
docsumann - KRUNSKI DOKAZ ZA NEIZLAŽENJE NA "IZBORE"
Filip Mladenović - DUB PUB: Stepping Out From The System
docsumann - Majstor za ljuljaške, klackalice, tobogane i ... II DEO
Filip Mladenović - ŽUTA OSA (8/24)
horheakimov - DUB PUB: Milion kvadrata
docsumann - Dokon um đavolje igralište
zilikaka - НАЦРТ РЕЗОЛУЦИЈЕ О ГЕНОЦИДУ У СРЕБРЕНИЦИ
Filip Mladenović - DUB PUB: A Bright New Day Is Coming
docsumann
Arhiva
Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana
- Sport (3)
- Gradjanske inicijative (2)
- Društvo (2)
- Muzika (2)
- Zabava (2)
- Životni stil (2)
- In memoriam (1)
- Hobi (1)
- Putovanja (1)
- Eksperimenti u blogovanju (1)
Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana
SRPSKI / ENGLISH
INFO TV RADIO VIDEO B92.FM SPORT PUTOVANJA BIZ POSLOVI MAPE ŽIVOT KULTURA BLOG FORUM TEHNOPOLIS AUTOMOBILI SHOP MUSIC vrh strane© 1995 - 2009, B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
B92 je organizacija koja brine o zaštiti životne sredine.
Mi ublažavamo štetu nastalu zagađenjem u avio-saobraćaju i ulažemo napore da se smanji emisija izduvnih gasova.
climatecare.org