Cena političkih poena

Kritični period nepogode traje, otprilike, 4 dana. Vlastodržac, čak i u tom kritičnom periodu, ne može kvalitetno da radi više od, otprilike, 12 sati dnevno.

To je dakle 48 radnih časova u jeku krize, tokom kojih vlastodršci moraju da koordiniraju, analiziraju, planiraju, komuniciraju, organizuju, izveštavaju javnost, računaju, preraspoređuju, i tako dalje, i tome slično.

Od tih 48 sati, otprilike 8 sati je vlastodržac utrošio na to da se ukrca, preveze, nađe mesto za parkiranje, da se namesti pred kamere, pomeri u stranu profesionalce koji mu smetaju, unezvereno cima granu, oklizne se u blatu, sačeka da mu profesionalci pomognu iz blata, briše vodu s naočara jer nema kišobran, vadi ćebe iz helikoptera, zabrinuto gleda u daljinu i dahće, pomeri džak pet metara bez da ufleka kaput, ukrca se, vrati se kući, presvuče u suvu odeću i popije čaj jer je promrzao. I tu proceduru ponovi par puta. (Ne uračunavam uopšte vreme utrošeno na terenu sa strancima dok ih se moli za pomoć.) U toku tih 8 utrošenih sati, svi poslovi iz prethodnog paragrafa ostaju neizvršeni.

I tako rade SVI relevantni vlastodršci (ministri).

Ukupno, dolazimo do procene da je 20% kritičnog vremena Vlada utrošila na skupljanje političkih poena. Isto toliko vremena je izgubljeno za kritično bitne poslove vlastodržaca. Da ne računamo smetnju koju su vlastodršci priredili profesionalcima na terenu.

Što se tiče pozitivnog efekta slikanja na terenu, elementarna logika nalaže da je u pitanju lažan argument: Slikanje može da usledi NAKON kritičnog perioda, uz hvaljenje brojevima sa terena ili uz dostavljanje pomoći i dopraćaj ljudi nazad u domove. Dodatno, ozbiljni zapadni političari nikad ne nose decu u snegu i ne čupaju granje, a siguran sam da im je PR na daleko višem nivou, bez uvrede za vas.

Što se tiče:

Saopštenje i obraćanje državnog organa u kameru jeste: "Napred!" Konkretna aktivnost na terenu je njegovo: "Za mnom!" To je ta mala razlika.

Ovo je opet lažni argument, naime "Za mnom!" treba da viče profesionalac, odlučni stručnjak i vođa akcije na terenu, pošto je on autoritet. Vlastodršcu je dovoljno da trijumfalno pred kamerama kaže "Jel vidite narode kako sam vam doveo tog stručnjaka da vas spase?"

Po mom mišljenju, samo nepromišljenom, neznalici, budali, poltronu ili plaćenom može delovati normalno to istrajno i masovno patetisanje Vlade pred kamerama u zenitu krize. Možda grešim, jer ovaj blog ne govori konkretno o poplavama već uopšteno o pojavi slikanja?

tvoje namere. `zrtvovao` si se,na jedan vrlo simpatican, rekla bih, izvini na slobodi, `semi` mazo-sado tebi svojstven nacin.
e sad, da li zbog licnih politickih poena ili jednostavno zato sto si pokusao da u ovo kolektivno ludilo i spinovanje uneses bar zrnce razuma i smiris erupciju negativnih vibes, nije ni vazno.
tekst je sasvim prigodan i objektivan ako se cita `neostrasceno` i zanemari tvoj ex curriculum vitae/ja licno nemam apsolutno nikakve primedbe na njega/.

Ako zamislimo hipotetičku situaciju u kojoj sve službe znaju šta im je činiti u trenucima krize, pa onda kad, recimo, avion opali u soliter te iste službe hrabro pohrle da rade ono za šta su plaćene ne razmišljajuži o tome da li će ili ne u procesu njihovi pripadnici i sami nastradati, a gradonačelnik tog grada radi svoj posao, t.j. koordinira tm službama i na kraju, kad se sve malo stiša, izađe i lično da vidi kako je na mestu nesreće - da, za tu hipotetičku situaciju tvoj tekst važi.

Međutim, u situaciji u kojoj se desi tragedija, a histeriji skloni ne znaju "ni ko pije ni ko plaća", jedni traže evakuaciju, drugi naređuju da se ne izlazi iz kuća i stanova, jedni hoće da pune džakove ali nisu na vreme javili onim drugima koji bi, je li, trebalo da obezbede džakove, lopate, pesak i kamione da to odvezu. Pa bi treći da... Ma nije bitno šta bi, poenta je da niko to ne KOORDINIRA kako treba.

U prevodu - organizatorske sposobnosi nula!

Da se poslužim tvojim oruđem - analogijam, to bi bilo kao da u sred operacije jedan doktor krene da seče, a drugi pokušava istovremeno da šije dok sestra uporno hoće da vodi pacijenta u sobu a sve to rade pre nego što je anesteziolog uopšte uspeo da uvede pacijenta u anesteziju.

I onda, zamisli glavnog hirurga kako, umesto da sinhronizuje kolege, nađe baš tada da se slika i da pomaže sestri da izgura kolica sa pacijentom...

E, to ti je bilo sa našim političarima.

Ne bi bio nikakav problem da su odradili posao kako treba. Sinhronizovali nadležne službe, evakuisali ljude (pre toga ih NA VREME upozorivši o opasnosti), podelili pomoć....

Posle toga bi mogli da se slikaju koliko im duša ište.

Ali, ovako???

Ne valja, ali, nikako ne valja.

Evo ga opet.....
verovatno si cuo izraz tihovanje.posle sve tvoje nekompetentnosti u sveri politickog marketinga gde si najvise tvojom zaslugom zeznuo stvar a i onog sirotog Borisa koji ti je idolski beskrajno naivno verovao,doveo si nas da nam Toma bude predsednik, Vucic premijer, a Dacic minsitar ino koji ne zna da bekne ino. strani jezici su mu stvarno strani. E to je debakl Krsticu gde bi se svaki iole odgovoran savestan covek povukao vecno iz javnosti i molio narod za oprostaj. ipak je gordost odlucila.

Trenuci tragedije u sebi sadrže veliku količini brige, svima su nam čula preosetljiva, pa reagujemo snažnim emocijama na svaku pojavu nekorektnog ponašanja i zloupotrebe položaja. To je razumljivo. U danima tragedije koja nas je zadesila, pronašli smo iznenada, kao kolektiv, sopstvenu dušu. Otkrili smo da i dalje posedujemo ljudske osobine za koje smo bili uvereni da su zakržljale. Otkrili smo da u komšijskim zemljama takođe žive ljudi. Da ljudi žive i u mnogim drugim zemljama sveta. Otkrili smo da je laž da nas svi mrze. Otkrili smo snagu pozitivnog razmišljanja i delovanja, zajedništva i solidarnosti. Otkrili smo da je naša omladina bolja nego što smo bili mi u najboljim danima. Posle svih tih pozitivnih otkrića, eto nas najednom u tmurnoj realnosti u kojoj su izjednačeni trgovački i politički profiteri na bazi teze koja se bazira na neznanju, a koja ima snagu opšteg mesta, znači veliku.

I sada ima 5 blogova o cenzuri, OK, ali nekima je izgleda značajnija ona šminkerka profesionalna nego gest Đokovića i svih onih ljudi koji su nesebično nevezano od vlasti radili.

"Ne zna se šta je gore - zarađivati na nesreći ili na nesreći skupljati političke poene."

isti qrac:
Politički poeni su lako razmenjivi za šuške.
I to za šuške o kakvim trgovački ološ može samo da sanja.

...onda se zaposlio
,mislim,
mi o vučiću ili ne?

Pošto je tako, pošto su političari na demokratskom tržištu prinuđeni da se bore za podršku, nije li malo nefer tražiti od njih da to rade tiho i nevidljivo, u svoja četiri zida? To je kao kad bi od atletičara zahtevali da trči trku vezanih nogu i očekivali da pritom pobeđuje.
Kako bi se Draža Petrović, na primer, osećao kada bi napisao neki dobar i važan tekst, a kad bi mu neko rekao da je njegovo objavljivanje samoreklamerstvo, te da bi bilo bolje da tekst ostane u njegovom kompjuteru?

Krstiću, godinama te učenici i pratioci ovih blogovanja pitaju jedno pitanje:
U čemu se sastojao tvoj posao savetnika bivšeg BT-a?
I ti si odgovor formulisao na razne načine, a da ga ne odgovoriš.

Da li si to radio, zato što ne želiš javno da pričaš o tome ili na to ni samome sebi ne možeš intimno (ali, nedvosmisleno) da odgovoriš - nije mi poznato.
Ali, ovim blogom si se počešao po pravom mestu, gde si svrab i osetio...

Nažalost, kao što znaš, češanje nikada nije pomoglo onome koji je svrab trpeo, ali su oni koji su bili svedoci češanja, ako su to hteli i znali, mogli da prepoznaju vanrednu situaciju u sistemu odbrane kod ...

"Ljudi su spremni da poveruju u svaku intrigu, pogotovo kad je vešto uperite u čoveka koji vam se sve dotle činio bez ikakve moralne mrlje. Pokvarenjaci ne veruju da postoje ljudi različiti od njih, nego samo oni koji su uspeli da se prikriju. "Dok dokažete lažnost klevete, proteći će, dušenjka moja, mnogo vode Senom."
...

"I tu postoji samo dva načina na koji čovek može da se brani, oba neefikasna. (Treći još niko nije izmislio).Ili ćutite verujući da ljudi neće uzeti ozbiljno laži koje se ovama šire - i to, ne zaboravite, štamapanim putem . ili, indignirani, odgovarate na klevete. U prvom slučaju reći će: ćuti jer nema šta da kaže u svoju odbranu. U durgom: brani se jer se oseća krivim.Ako se ne oseća krivim, kog vraga ima da se pravda?"

Danilo Kiš, "Enciklopedija mrtvih"

Taca @TatjanaNovak1 · 51m

Opstinski odbor SNS Krupanj - veliki kartonski vodja mase sa terase https://fbcdn-sphotos-g-a.akamaihd.net/hphotos-ak-frc3/t1.0-9/10300684_800570049962762_2355515256223377031_n.jpg …

I u najtežim trenucima!

Ideju za ovaj tekst dao mi je Draža Petrović koji je u utorak u "Danasu" objavio svoj dnevni aforizam: "Ne zna se šta je gore - zarađivati na nesreći ili na nesreći skupljati političke poene."

Novom sefu se treba pokazati. Svakga ko se drzne da na bilo koji nacin pecne po sefu a pogotovo inteligentno ( jer su inteligenti pristupi zivotu nesto sto im posebno manjka, pa ih takve stvari najvise i bole) treba odmah spustiti i obracunati se sa njim ( po mogucstvu isto tako inteligento).

Pametan covek sve moze da opravda i objasni, i sa pametnim ljudima vrlo cesto nije lako ni diskutovati, uvek ce naci nacin da odbrane svoja misljenja i pozicije bez obzira da li su u pravu. Ja verujem da je Krstic izrazito inteligentna osoba pa je kao takav izrazito pogodan da u odredjenim krugovima javnosti brani lik i delo velikog sefa. Svojom inteligencijom lako ce da odbrani svaku tezu koju pozeli samo da slika velikog sefa ostane neukaljana.

Zato je važno reći zašto Draža Petrović u ovom slučaju nije u pravu i zašto je njegova gore citirana misao posledica mešanje baba i žaba i plod predrasuda.

kako rece Krstic u odgovoru jednom kolegi blogeru, autoprjoekcija?

Ipak, iako pametan covek moze da odbrani svoj stav i da dokaze kako je on zaista u prave, jer eto sve cinjenice su u tekstu (crv nije ni postojao) to ne znaci da je ta osoboa i u pravu. Ono sto odredjuje da li je neko u pravu u sustini stvari su samo i jedino iskreni motivi do kojih se jako tesko dolazi. To je ono sto nas pokrece u dubni duse da nesto radimo, da nesto zastupamo branimo, itd. Pa kad se stvari tako pogledaju da li je bloger Krstic u pravu kad zastupa i brani stavove u svom tekstu. To je na svakom od nas da oceni, da oceni sta je Krstica zaista povuklo da ovakav tekst napise. To mi jako tesko mozemo da saznamo, ono sto mozemo da vidimo su reakcije na svakakvu vrstu kritike prema blogeru Krsticu i nacin na koji se odnosi prema ostalim blogerima. Taj njegov stav moze dosta da nam razjansni ispravnost motiva iza svega toga, opet to je na svima nama da ocenimo. Te reakcije mogu samo da pokazu jedno nezadovoljstvo koje tinja u samom Krsticu koji je duboko nezadovoljan svojim izborima gospodara kojima mora da sluzi i onda ventile trazi na pogresnim mestima. Umesto pogleda u sebe i pokusa da razume gde je glavni izvor konflikta koji oseca, on uporno trazi razloge u blogerima i njihovom magarecem njakanju i volovskom ponasanju.

Kad bi dopustio sebi da kaze ono sto zaista misli negde duboko u sebi morao bi da prizna da dugo vec laze sebe i nije iskren prema sebi, a to boli. To vrlo boli.

Eto zašto je slikanje dobra stvar.

I na kraju slikanje nije ni dobra ni losa stvar, dobra ili losa stvar je motiv zbog koga do slikanja dolazi. Da li je taj motiv sustiniski ispravan ili ne.

“Pošto živimo u svetu populizma”

To nije ništa novo, tako se živelo od kad je sveta i veka

Recimo od stare Grčke, Rima, tamo je tek bilo interesantno i u Rimu je bilo najzanimljivije u vreme Gaj Marija.( pa bih uzeo za primer)
Tada su postojali takozvani populari (braća Grah recimo su gurali tu priču), što je interesantno za ovo što pišeš.
A taj Gaj Marije je sam bio pripadnik plebsa, ili što bi narodski rekli seljačina, pa kao takav nije bio mirišljav za aristokratiju ili tadašnju elitu, koja se ženila zbog vlasti međusobno, da vlast ostane u familiji
( ovo je metafora jbg ).

E baš taj Gaj Marije inače veliki mufljuz, koji je bio odličan vojnik, a kasnije jedan od najboljih rimskih vojskovođa, reformator vojske koji je i napravio rimsku vojsku najefikasniju kakve smo ih gledali i u filmovima.
On je hteo u politiku, gde nije mogao da primiriše, ali nije hteo da bude samo vojnik. I sad šta?

Imao je
1. poštovanje kao dobar vojni zapovednik,
2. kintu,
a to je jako značajno, jer ako imaš kintu, možeš u politiku, nemaš kintu nema politike. I gotovo.
Da bi se neko bavio politikom i bio izabran morao je da plati u državnu kasu
i da ima dokaz o posedovanju bogatstva, kuće imanje, robove ( u nekoj vrednosti u sestercijima,).
Naravno to je mogla tada da priušti samo elita , patriciji ili aristokratija.

Dakle imao je kintu, ali uz to uslov je bio da ima i
3.lozu, ako već nema plave krvi, ono bar ... a baš u to neko vreme tajkun CezarII patricij ( nije onaj, nego njegov deda) je bankrotirao, jbg zaduživao se kod Agrorimske banke i onih za razvoj, pa nije vraćao dug, a nije plaćao ni porez, a živeo i dalje na visokoj nozi ( i ćerke mu bile bahate obe Julije) ali država je država, nema veze što je bio patricij, sve mu uzeli.

Država je država nema zezanja, pa možeš da budeš i sam Cezar, ima da platiš. Ako nemaš, uzmu sve . Postaneš sirotinja i dalje si patricij imaš prava da kupiš roba (ako nađeš lovu) sve što taj status donosi, ali si sirotinja. Jednostavno.

E sad taj CezarII, da bi se izvadio iz bule, uda ćerku za Gaj Marija ( proda mu ) na neviđeno, da mu ovaj otplati dugove
( a Juliji su inače imali i mitsko značenje za Rimljane, kao i žene Julije posebno, pa samim tim i značaj i poštovanje).
Dakle korisno za jednog i drugog. To je bio 3. korak, a 4. i važan, je populizam, o kome i ti pišeš.

Tu se Marije prilično iskazao, bio opasan populista, kako prema senatorima obećavajući im rešenje problema u ratovima (samim tim i jačanje istabilnost države) ako dođe na vlast, tako i prema vojnicima veteranima i budućim (plebsu) koje imao na svojoj strani, obećavajući reforme ( koje je i sproveo kasnije da budem precizan).

Inače ni u vojsku nije mogao da ide ko je hteo, nego ko je imao lovu. I to je promenio Marije.
Uglavnom to je značilo svojevrsnu prekretnicu u vladajućoj strukturi Rima, jer je Marije obećao građanska prava - rimska, onima koji to nisu do tada imali ni pod razno.
Dakle ( sirotinja uglavnom). Dakle on je bio žestoki populista, i slikao se okolo (kako si ti napisao u ovom kratkom uputstvu za ponašanje političara i napisao da se državnik uzdržava od čačkanja nosa u javnosti, pljuvanja po podu, zevanja, i tako dalje Ti si to sasvim lepo formulisao i napisao uputstva.
Ali i razloge koji su , opravdani sa te strane.
Potrebe prisustva državnika radi smirivanja stanja među ljudima i situacije u takvim trenucima, neophodno i sasvim ispravno.
Samo neki imaju loš nastup, jbg populistički ( a koji su to i gde drugačiji?! nigde naravno ali ovi bodu oči) Tu je problem.

Oni koji su išli na lice mesta, sasvim ispravno
pljuvani su:
"šta će tamo?"
a oni koji nisu išli,
pljuvani su:
"što nisu tamo?".
Malo je bljutavo.

Naravno, to je s razlogom tako, očekivano.
Naravno , ne pričam o kvalitetu njihovog rada, osetli smo, ali ko god negirao činjenicu da su izrabrani apsolutnom većinom, neka bira način na koji će to da menja.

Sad se ti možda pitaš kakve veze ima Rim (ova paralela) sa ovim što si pisao?

U to vreme se odvijala borba ( politička) između onih koji su se zvali optimati i populari. Ovi prvi su bili za održanje postojećeg stanja, dakle za očuvanje statusa privilegovanih i beneficija koje su imali ( udružena elita), a ovi drugi su bili nezadovoljni i hteli su promene. Među njima je bilo i plebsa(predstavnika i patricija - one sirotinje plemićke koju sam opisao ), mnogih koji nisu bili zadovoljni svojim statusom.

Međutim, patriciji ( elita nije bila zadovoljna reformama, najviše zbog toga što elita, ne da sve više gubi status i privilegije, nego su te privilegije počele da se proširuju, na onu klasu koju su i tako smatrali manje vrednom i nedostojnom učešća u političkom životu i dodnošenja odluka koja na neki način umanjuju privilegije elite.
( usvajanjem i izglasavanjem nekih lex specijalisa.

I tu dolazi do ionako zategnute situacije, spletki kuršlusa, ubistava, svega i svačega, republika kao takva dolazi do granica pucanja.
Tada se elita okreće nekome ko će sprečiti dalji razvoj situacije na njihovu štetu I tu dolazi, na scenu Lucije Kornelije.

On je inače bio patricij, ali bitanga, skorojević, iz dela sirotih patricija jer mu je otac inače proćerdao nasledstvo kojim je mogao da kupi mesto na političkoj sceni i napreduje, što je smatrao prirodnim sledom stvari.

Tako je i tekla njegova cela karijera i prelazio je preko mrtvih i iskoristio sve da bi u tome uspeo. Naravno neki od pripadnika elite su ga podržavali, a kako su većina bili veliki mufljuzi, kad bi se pojavio Marije, oni bi bili za njega.

I onda je Lucije Kornelije, ujahao u Rim sa svojim legionarima, što se desilo prvi put u istoriji, jer vojska nije smela da ulazi u Rim, ) doveo ih sve malo u red ( neke malo više) povešao pola senata i pristalica Marijevih, istrebio populare, uveo diktaturu, suspendovao republiku. Na taj način je otvorio put onom Cezaru, a posle Oktavijanu ( ali to je sad manje važno).

Kada su se svi smirili, posle nekih godinu dana ( možda dve po nekim zapisima,) jednostavno je otišao u senat ukinuo diktaturu, vratio im republiku, i dao im da se ponovo igraju vlasti,, a on otišao u penziju. Ovi se malo igrali i propali.
Hoću da kažem da se i ovde odvija velka borba između optimata i populara,

I tu smo na nekoj sredini gde elita oseća da im se drma status i položaj (za koji prirodno misle da imaju pravo).

I ponovno postavljanje pitanja tvog integriteta ide u tom smislu.

A tek si uspeo ponovo da ga povratiš, na mišiće (a kao svedok i pomalo ispisničar jednog perioda)

Mislim moglo bi dosta toga poučnog da se pročita iz tog rimskog vremena.Mislim da sam u kratkim crtama mogao da ti približim da razumeš šta mislim o tome, ako te zanima, naravno).
Da i ovaj naslov komentara se odnosi na one priče o vodenoj zmiji, nikada viđenim poplavama biblijskih razmera, zbog kojih je sve to bilo neočekivanoi nikada viđeno. U prilogu ide video.