Манипулација, ситних и крупнијих, увек је било и биће их. Навикли смо на њих толико, да их често прихватамо прећутно, као део менталног колорита којим смо окружени. Многи од оних који их практикују, чине то само изузетно, онда када се мора. Рекло би се да невиних у том погледу нема: ни детета пред родитељем или васпитачицом, ни средњошколца пред разредним старешином, ни студента пред професором, ни супружника пред супружником.
Али, много је и оних којима се манипулисање другима толико допада, да су га прихватили као доминантну карактеристику свог животног стила. Уградили су манипулацију у свој карактер, најчешће несвесно, па она и поред све мимикрије, извирује кад год јој се за то укаже прилика, као веома уочљива црта истог.
Дуго сам у свом комшилуку посматрао како угледна грађевинска фирма мами потенцијалне купце својих новоизграђених станова у нашем кварту. Међутим, ако су мерило успешности продаје завесе на прозорима, бизнис им, изгледа, није ишао најбоље. Светла у већини станова била су угашена, а прозори без завеса. Није много помогло ни рекламирање подног грејања, ни објашњавање како је топла вода лековита јер долази из подземног термалног језера, ни то како улази у зграде имају даноноћног портира, како сваком будућем купцу припада и бесплатно место за паркинг аутомобила.
А онда се газда досетио: изградиће фонтану насред трга, на који гледа већина прозора станова које нуди. Убрзо су у се у бетону на тргу појавили отвори са разнобојним сијалицама, па је вода која је из њих прштала, давала у вечерњим сатима тргу бајковит изглед. Већ сутрадан се на интернету и билбордима појавила реклама: "Станови са погледом на фонтану!".
Посао је био завршен у врло кратком року. На свим прозорима станова који су били на продају убрзо су се појавиле завесе, светла у собама се упалила, а трг постао велико шеталиште деце, младих и одраслих. Многи су седели на клупама и са уживањем посматрали игру светлости и водених млазева који су долазили из фонтане и поигравали се пред нашим очима.
Али, том нашем задовољству убрзо је дошао крај. Очекивања житеља насеља да се с првим пролећним данима на нашем тргу поново појави иста идилична слика, бивши власник кварта је изневерио. Када је продао и последњи стан, отворе на тргу из којих је избијала вода, радници су муњевито попунили бетоном и нестали у непознатом правцу. Билборди са натписом "Станови с погледом на фонтану" премештени су у суседни кварт, на ново градилиште.
На телефонски позив и питање зашто су купци изманипулисани, неко из грађевинске фирме је одговорио контрапитањем: "Чему жалбе, зар нисте имали поглед на фонтану? Оно што је обећано, било је испуњено. То би вам сваки судија потврдио".
Али, ма колико да су нас ова превара и осећај немоћи пред њом поразили, постоји и нешто због чега би требало да будемо задовољни и захвални нашем г. манипуланту. Наше комшије и даље седе на истим оним клупама на тргу, али у одсуству светлеће фонтане коју су раније сатима немо посматрали, многи се упусте у нешто што се у ово наше, време отуђености, све више сматра прворазредном авантуром, а код многих и некултуром. Почињу да разговарају.