Na današnji dan| Život

San

Bojan Budimac RSS / 28.08.2011. u 06:27

prozor.13914.jpgU proleće 1989. sam radio na filmu 'Panonski vrh' (u originalu Pannon csúcs). Fabula radnje filma nije bitna za ovu priču, ono što je bitno je da nam je trebao zatvor kao objekat. Naravno, ne sećam se koliko scena se u istom snimilo (mrzi me sada da kopam po papirima da tražim scenografski elaborat), ali se sećam da su nam, osim ćelije, "igrali" hodnici, kupatilo i dvorište. Osim toga to nije mogao biti makar kakav zatvor s obzirom da je radnja filma počinjala 1948.

Elem, da ne dužim, od suženog izbora marijaterezijanskih zatvora, izbor je pao na Zrenjaninski zatvor. Dobro je izgledao za naše potrebe, a upravnik se pokazao kao ljubazan i predusretljiv. Na sastanku na kome je posao ugovoren postavio je minimalne i razumne zahteve glede ponašanja ekipe -- držati je na neophodnom minimumu, organizovati ulaz/izlaz u većim grupama, ako baš ne može cela ekipa odjednom [naravno da ne može, moja (scena) mora biti prva, a nema smisla da ostali sede i vrte palčeve dok mi radimo] i, najvažnije, nikakav, ali nikakav kontakt sa zatvorenicima.

-- Zatvor nam je pun... znate, onih političkih, -- rekao je značajno nas gledajući. Iako je bilo potpuno jasno na koje misli nisam izdržao da ne pitam, -- Mislite Albanaca? -- Odgovorio je potvrdno.

Pošto su zatvorske ćelije uske (većina je, koliko sam ja ukapirao, bila 3mx6m) upravnik je odlučio da na nedelju dana uskrati kažnjenima zajedničku prostoriju (6mx6m) na drugom (ili je bio treći?) spratu. To je prostorija gde su zatvorenici u "slobodno" vreme mogli da gledaju TV, igraju društvene igre ili čitaju novine. Nisam se preterano dobro osećao zbog toga, ali šta je tu je. Ta prostorija je bila idealna, jer sam pomoću samo jednog rückwanda (srpski -- rikvanda iliti lažnog zida) mogao da je pretvorim u samicu.

U hodnicima i kupatilu nisam imao nikakve intervencije, oni su izgledali "večno", odnosno mogli su da prođu kao 19. vek, 1948. ili 1968., a ako je taj zatvor operativan i danas siguran sam da izgledaju isto. Dvorište, koje zatvor nije posedovao, je bio mali problem. Postojalo je dvorište između dva krila zgrade (krilo suprotno zatvoru je bila kuća nekoj zrenjaninskoj birokratiji), zaraslo u korov i kao takvo neupotrebljivo. Dao sam ga malo očistiti od tog korova i nasuo šljunak, pa je iz gornjeg rakursa i moglo ličiti na zatvorsko (naročito kad 'zatvorenici' šetaju u krug okruženi 'čuvarima').

Snimanje je išlo glatko. Ništa lepše za scenografa od sedmodnevnog ankerisanja ekipe na jednom (jednostavnom) objektu. Zapravo ja sam bio taj koji je najviše kršio pravilo grupnog ulaska/izlaska, jer kad bi snimanje počelo gubio sam se u vidu lastinog repa. Kada smo radili eksterijer (dvorište) Eva (rediteljka) i Zoli (direktor fotografije) su skapirali da bi tu mogli da snimimo jedan ekstra kadar, koji, sada se ne sećam, ili nije bio ni planiran ili do tada nismo imali rešenje za njega (mislim da je ono prvo). Naime, u jednoj sceni (glavni) lik iskače kroz prozor kancelarije istražitelja. Tu scenu (enterijer) smo već snimili (u patrijaršiji u Sr. Karlovcima). Pomenuto, zatvoru naspramno, krilo zgrade je bilo idealno da se snimi eksterijer te scene skakanja kroz prozor, pod uslovom da se snima sa prozora jedne od operativnih ćelija zatvora.

Porazgovarali smo sa upravnikom, uspešno mu objasnili da nam je to jaaako potrebno i dobismo dozvolu, ali zaista minimum minimuma ekipe može da uđe u ćeliju. Taj minimum je trojica -- direktor fotografije, asistent mu i neko ko će da unese i postavi praktikabl za kameru (zatvorski prozori su visoki). Dobivši dozvolu, poslasmo Ticu (organizatora) da organizuje (tek sada vidim, rahmetli) Zvonceta (kaskadera, treći s leva, druga dvojica na fotki su Bata Kameni i Pigi) i (ni manje ni više) vatrogasce sa sve vazdušnim jastukom.

Na dan kada je goreponuto izorganizovano nisam šmugnuo sa snimanja, jer, radoznao kakav jesam, sam odlučio da ja unesem taj praktikabl, čisto da vidim kako ćelija kada je u punoj funkciji, i.e. puna zatvorenika, izgleda. Kao što rekoh (oko) 3mx6m, a u njoj 4 (četiri) kreveta na sprat, dakle 8 (osam ljudi). Nekim čudom čuvar koji nas je uveo u ćeliju je izašao (i zaključao nas), što je bilo dovoljno da Bora, asistent snimatelja, kad je trezan odličan šarfer, a inače čovek vrlo koloritne biografije kome 'apsane i bajbokane nisu bile strani ambijenti, prekrši pravilo br. 2 i započne čaprac divan sa zatvorenicima.

Prvi kome se obratio je izgledao najurbanije, pitao ga je, a šta drugo nego zašto leži u zatvoru. Mladić je izdeklamovao, sve po paragrafima o rušenju ustavnog poretka i te tada uobičajene (iz novina prepoznatljive) definicije.

-- I koliko si dobio?

-- Osamnaest godina.

-- Koliko ti je sada?

-- Dvadeseti četiri.

Dok sam ja kompjutovao Bora je već prešao na sledećeg i njihov razgovor mi je već biopozadinski šum.

-- Ali čekaj, -- rekoh, -- kad izađeš imaćeš četrdesetdve.

Meni je bilo tačno 30 i, moram priznati, 40. su mi izgledale daleeeeko, -- Pa da li misliš da je vredno?

Bez ikakve patetike momak me je pogledao pravo u oči i rekao, -- Ali ja imam san.



**************************************

Beleška na margini

MLK.13915.jpgNa današnji dan, pre 48 godina Martin Luter King je održao svoj I have a dream govor. Danas se otvara memorijalni centar koji nosi njegovo ime i koji je dekorisan meni ružnim i gloopavim spomenikom (o glooposti naslova linkovanog NYT teksta ne vredi). No, kajgod, uvek kad se pomene taj I have a dream govor ja se setim te epizode iz zrenjaninskog zatvora i studenta ekonomije iz Prištine, koji je takođe imao san (ma koliko taj san bio različit od MLK-ovog). Obično me to baci u razmišljanje o tim kolektivnim snovima -- kurdskim, kašmirskim, cionističkim, palestinskim, tamilskim, baskijskim, lista bi mogla da ide skoro u nedogled.





Atačmenti



Komentari (35)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

gordanac gordanac 07:07 28.08.2011

a-hoj, gari!...

...i drugi sanjari...
Mogu samo da ti "priložim" svoj stari tekst o Martinu Luteru Kingu i da se složim da je "memorijalni" u najmanju ruku - neobičan, Moguće je da je umetnik (ili ko već to radi) vođen idejom asocijacije na Rašmor, ali - onda su ga trebali tamo uklesati, valjda...

Virtuelna šetnja ""BuildTheDream"

Bilo kako bilo, evo mog piskaranja o Kingu, a o godišnjici smrti 2008:

King*, sanjar



--------------------

Šezdesete mnogi danas zovu vremenom nade, vremenom dobrih ideja i vremenom istinskih lidera promena na bolje u svetu, šezdesete koje su stigle posle razarajućeg svetskog rata, strahota nacizma, fašizma i holokausta u Evropi imale su dah "plišanih, sanjarskih revolucija" u kojima su rado učestvovali mnogi koji su razumeli zašto King svoj čuveni govor počinje sa "I have a dream". Nema ništa ljudskije, jednostavnije i istinitije od toga da se, znajući koliko je realnost daleko od sna, ipak sa punom uverenošću izgovori - da se ima san. Da bi se realnost promenila, ona se mora prvo odsanjati.

Regionalni ratovi, oružani konflikti, nasilne promene vlasti (Koreja, Vijetnam, Kambodža, Čile, Izrael, Irak, Iran, Egipat, Avganistan, nestabilne države Afrike, Foklandi, Pakistan, Indija, SFRJ, 9/11,...) i duga lista nepravdi, nasilja i kršenja ljudskih prava tokom ovih 40 godina otkad KInga nema (ili od II svetskog rata) nisu dokaz da je sistem ljudskih i građanskih prava neuspešan - oni su samo dokaz koliko je teško ostvariti san i pretvoriti ga u realnost. Sanjari to znaju, sigurna sam da je i King to znao i da bi se danas smejao grlenim smehom Louisa Armstronga kada bi video fragmente svog sna kako su postali običnost i svakodnevica za mnoge.

Kako se ostvaruju i Kingovi i naši snovi? Gandhi bi rekao "budi promena koju želiš da vidiš u svetu". I imao bi pravo. Način taman toliko jednostavan koliko i pretežak mnogima koji se ne usuđuju da sanjaju. Snovi su uvek "sancta simplicitas", zato se mahom, i zovu - snovima.

Ne znam ko će sve šta sanjati u godinama koje su pred nama, ali jedno znam - Kingov san će imati sve više fragmenata u realnosti. Nemoguća realnost ima samo jedno sredstvo za pretvaranje u moguću realnost - naše snove. I čarobnjake koji umeju da nam ih prepričaju.

------------------------------


I - fragment:

"I have a dream that one day on the red hills of Georgia, the sons of former slaves and the sons of former slave owners will be able to sit down together at the table of brotherhood.

I have a dream that one day even the state of Mississippi, a state sweltering with the heat of injustice, sweltering with the heat of oppression, will be transformed into an oasis of freedom and justice.

I have a dream that my four little children will one day live in a nation where they will not be judged by the colour of their skin but by the content of their character.

I have a dream today!"
srdjazlopogledja srdjazlopogledja 09:25 28.08.2011

Re: a-hoj, gari!...

Bojan Budimac


Rušenje Ustavnog poretka, od strane nekog građana, nenasilno, verbalno ili tekstom, naprosto je smešno. Kao što reče predsednissa, kršenje slobode i prava, i to se, na početku uspostavljanja države sloboda i prava, rešava lustracijom.
Bojan Budimac Bojan Budimac 10:45 28.08.2011

Re: a-hoj, gari!...

Sanjari to znaju, sigurna sam da je i King to znao i da bi se danas smejao grlenim smehom Louisa Armstronga kada bi video fragmente svog sna kako su postali običnost i svakodnevica za mnoge.

Ja nisam siguran. Mnoge te fragmente je sam MLK nazivao jeftinim:

The practical cost of change for the nation up to this point has been cheap. The limited reforms have been obtained at bargain rates. There are no expenses and no taxes are required for Negroes to share lunch counters, libraries, parks, hotels and other facilities with whites ... The real cost lies ahead. The stiffening of white resistance is a recognition of that fact. The discount education given Negroes will in the future have to be purchased at full price if quality education is to be realized. Jobs are harder and costlier to create than voting rolls. The eradication of slums housing millions is complex far beyond integrating buses and lunch counters. [1968 "Where Do We Go From Here Chaos or Community?"]

Neki su pak sigurni da bi Martin Luter King podržao rat u Iraku.

Što se tiče spomenika i ja sam se eufemistički izrazio. Meni pre svega smetaju skrštene ruke iliti govor tela te statue. A što neko negde reče/napisa u diskusiji o tom NYT pisaniju: "Pa nije mu valjda bio san da se pretvori u belu statuu?"

P.S. Nisam mislio da ovo bude mračenje i/ili neka kontra tvom beskrajnom optimizmu. Naravno, da svet napreduje
myredneckself myredneckself 11:03 28.08.2011

Re: a-hoj, gari!...

gordanac
Moguće je da je umetnik (ili ko već to radi) vođen idejom asocijacije na Rašmor, ali - onda su ga trebali tamo uklesati, valjda...

Hmmm..Rašmor je rezervisan samo za predsednike i izabrane ljude, mislim!?

Bilo kako, spomenik je tu gde je. MLK je bio hrabar čovek i lider, što ne vidim u ideji autora, hoću da kažem, nije mi pogođena duša MLK.
Bojan Budimac
koji nosi njegovo ime i koji je dekorisan meni ružnim i gloopavim spomenikom (o glooposti naslova linkovanog NYT teksta ne vredi).

I nepotrebno, beskrajno zajedljiv naslov
gordanac gordanac 11:09 28.08.2011

: a-hoj, gari!...

Bojan Budimac
Sanjari to znaju, sigurna sam da je i King to znao i da bi se danas smejao grlenim smehom Louisa Armstronga kada bi video fragmente svog sna kako su postali običnost i svakodnevica za mnoge.

Ja nisam siguran. Mnoge te fragmente je sam MLK nazivao jeftinim:

The practical cost of change for the nation up to this point has been cheap. The limited reforms have been obtained at bargain rates. There are no expenses and no taxes are required for Negroes to share lunch counters, libraries, parks, hotels and other facilities with whites ... The real cost lies ahead. The stiffening of white resistance is a recognition of that fact. The discount education given Negroes will in the future have to be purchased at full price if quality education is to be realized. Jobs are harder and costlier to create than voting rolls. The eradication of slums housing millions is complex far beyond integrating buses and lunch counters. [1968 "Where Do We Go From Here Chaos or Community?"]

Neki su pak sigurni da bi Martin Luter King podržao rat u Iraku.

Što se tiče spomenika i ja sam se eufemistički izrazio. Meni pre svega smetaju skrštene ruke iliti govor tela te statue. A što neko negde reče/napisa u diskusiji o tom NYT pisaniju: "Pa nije mu valjda bio san da se pretvori u belu statuu?"

P.S. Nisam mislio da ovo bude mračenje i/ili neka kontra tvom beskrajnom optimizmu. Naravno, da svet napreduje


Ha, takve su procene (mislim) neminovne (kao što je to u pesničkom obliku pitanje "a, da li je vredelo?" ) i postoji čitava jedna oblast koja se time bavi, zove se "upravljanje očekivanjima" (Obama upravo prolazi neke od najtežih testova iz te oblasti, na žalost ili na sreću "neseznavajošgadava" i tek ćemo videti kako ih polaže) i zato ja govorimo "fragmentima" i (još češće) o - vremenskim skalama koje upotrebljavaš da bi se (što tačnije) "izmerilo" koliko i kojih fragmenata kog sna je - postalo realnost, opipljiva, drukčija...
Nije puno različito ni kad su naši mali, privatni snovi u pitanju, šta više - tu je znanje o "upravljanju očekivanjima" katkada mnogo potrebnije.

Daću ti primer "prevarnog merenja ostvarenih fragmenata nekog sna", a radi se o čuvene "Tri Osmice - rad+spavanje+slobodno vreme", i naizgled u najvećem broju slučajeva taj fragment "liči" da je ostvaren, a ustvari imaš ogroman broj ljudi koji rade dva ili tri posla, imaš "kulturu part-time jobs" i imaš skoro pa nepostojanje "kulture slobodnog vremena", ljudi SU ono što RADE, ako nije i gore.
Da li to znači da ideja "Tri Osmice" nije bila dobar san ljudi koji su radili bez ikakvog radnog vremena, bez propisa, bez prava?
Ne, naravno.
Sve što se kasnije dešavalo s tim snom i njegovim ostvarenim fragmentom "ušlo je" u upravljanje očekivanjima i - "prevarnu" slobodu izbora, ušlo je u popularizaciju "imati" i masovnu proizvodnju svega što treba KUPITI, a da bi se kupovalo - treba raditi duže od osam sati.
Da li bi BEZ tog sna o "Tri Osmice" danas bilo bolje ili gore? Ne znam. Niti iko može znati.
Tako i sa Kingovim snom.
Ostvareni fragmenti su - takvi kakvi su, a niko ne može reći kako bi sve to danas izgledalo da njegovog sna nije bilo.

Njegov temeljni san o "građanskim pravima" je izmenio život mnogih potonjih, a mnogi još uvek itekako trpe diskriminaciju i nepravde, i - da, ponekad se baš to naziva "progresom & napretkom"... zato su različite "vremenske skale" dobre za zamisliti ih ako hoćeš da praviš nekakve procene o "snovima & realnosti".
srdjazlopogledja srdjazlopogledja 11:19 28.08.2011

Re: : a-hoj, gari!...

gordanac
upravljanje očekivanjem

Ljudi obično očekuju ono što im je izborom, glasanjem predočeno!
Bojan Budimac Bojan Budimac 11:29 28.08.2011

Re: : a-hoj, gari!...

Ljudi obično očekuju ono što im je izborom, glasanjem predočeno!

misliš obećano?

Konkretno u slučaju Obame, jedino obećanje u koje sam poverovao je eskalacija rata u AfPaku (Avganistanu i Pakistanu) i to je (delimično) ispunio. Sva ostala (spoljnopolitička) nije.
srdjazlopogledja srdjazlopogledja 11:48 28.08.2011

Re: : a-hoj, gari!...



Bojim se da je nivo demokratije u izboru predsednika SAD, i za Skupštinu Srbije, isti. To jest, potpuno je opravdano očekivati prevaru.
E sad, nivo drskosti nije isti, jer u SAD glasači mogu na sledećim izborima izabrati nekog drugog, smeniti ga, a u Skupštini Srbije sastav ponajmanje zavisi od glasača, a više, na primer, od mišljenja predsednisse!
jasnaz jasnaz 14:52 28.08.2011

: : :

gordanac

"budi promena koju želiš da vidiš u svetu" ...
Nije puno različito ni kad su naši mali, privatni snovi u pitanju.


san koji prati radost davanja, osuđen je na uspeh!



gordanac gordanac 15:23 28.08.2011

: : : :

:::::
sećanje na Atticus Finch je bila neizbežna asocijacija :)

jasnaz
gordanac

"budi promena koju želiš da vidiš u svetu" ...
Nije puno različito ni kad su naši mali, privatni snovi u pitanju.


san koji prati radost davanja, osuđen je na uspeh!




O ovoj tvojoj rečenici bi se knjige mogle pisati (kad bi se umelo).
antioksidant antioksidant 17:18 28.08.2011

Re: a-hoj, gari!...

Pa nije mu valjda bio san da se pretvori u belu statuu?

surovo
i tera te da se zapitas da li su snovi dr kinga iole blize ostvarenju nego sto su bili tada?

Kazezoze Kazezoze 20:51 28.08.2011

Re: : : : :

gordanac
:::::
sećanje na Atticus Finch je bila neizbežna asocijacija :)

jasnaz
gordanac

"budi promena koju želiš da vidiš u svetu" ...
Nije puno različito ni kad su naši mali, privatni snovi u pitanju.


san koji prati radost davanja, osuđen je na uspeh!




O ovoj tvojoj rečenici bi se knjige mogle pisati (kad bi se umelo).

mogle bi, ali za ispunjenje tog sna potrebna je samo jedna reč: ljubav.
samo u ljubavi prisutna je radost davanja.
coviax coviax 07:21 28.08.2011

San

I šta je poenta priče?
Ne liči mi na postmodernu u kojoj je dovoljan fenomen našeg iznenadnog čitanja tog napisanog...
Da li je to egzibicija umetnosti ili umetnikovanje egzibicije?
Ili...O neeee...U senci posete Kosorove Kosovu,a nakon dešavanja na granici,pardon,na administrativnoj liniji(koje boje?) sa Kosovom-jednostavni prikaz
snage i sinergične energije ljudi-boraca za oslobođenje...Ako je to taj san,a biće da ipak jeste-osećam se pozvan da prodrmam snevače OBAVEŠTENJEM da postoji priča
Lao Cea koja kaže da je mudrac usnio da je leptir koji sanja da je čovek te kad se probudio-nije bio siguran šta je-čovek ili leptir...
Znam...znam...(ustvari ništa i ne znam)-od Srbije su svi pobegli i nikad neće u EU.jer pre nje ide Hrvatska koja će se pitati...
I onda mu to dođe lament radi lamentiranja,a u cilju umetničke egzibicije?
Virtuelni Vasilije Virtuelni Vasilije 07:27 28.08.2011

...

Bojan

Obično me to baci u razmišljanje o tim kolektivnim snovima -- kurdskim, kašmirskim, cionističkim, palestinskim, tamilskim, baskijskim, lista bi mogla da ide skoro u nedogled.


I mene. Samo sto se ja zadrzim na "lokalnim" primerima - kao sto je ovaj albanski koji si pomenuo ... ili pak onaj tisuculjetnji san. I (skoro) uvek mislim kako se ti kolektivno snovi uglavnom (po pravilu?) pretvore u manipulaciju masama, sredstvo za ostvarivanje materijalnih i drugih interesa odredjenih uzih grupa. I kako pomenuti kolektivi budu zasplepljeni do te mere da zatvarju oci pred zlom i zlocinima... I kako se prenose s kolena na koleno.

Pa u slucaju onog prvog sna i decica u predskolskom uzrastu ce kamenovati automobile/autobuse sa "neprijateljskom" registracijom. A u slucaju ovog drugog, evo deceniju i po posto je ostvaren vidimo da i dalje postoji kolektivna zaslepljenost na svim nivioma - od obicnih ljudi pa do politickog vrha. Pa i jedni i drugi i dalje nisu spremni da priznaju da su prilikom "ostvarenja sna" cinjeni veliki zlocini i da je desetak posto stanovnistva sopstvene drzave proterano ... I ne samo da se to ne vidi nego se ti zlocini slave a zlocinci koji se nalaze u zatvoru jos pozdravljaju od strane najvisih drzavnih funkcionera...

A kad su u pitanju globalni snovi onda mi najcesce na pamet padne kako i koliko se zlouptrebljava (u zadnjim decenijama posebno) onaj san o pravdi, slobodi, demokratatiji ...
ninasimone ninasimone 16:02 29.08.2011

Re: ...

Virtuelni Vasilije
Bojan

Obično me to baci u razmišljanje o tim kolektivnim snovima -- kurdskim, kašmirskim, cionističkim, palestinskim, tamilskim, baskijskim, lista bi mogla da ide skoro u nedogled.


I mene. Samo sto se ja zadrzim na "lokalnim" primerima - kao sto je ovaj albanski koji si pomenuo ... ili pak onaj tisuculjetnji san. I (skoro) uvek mislim kako se ti kolektivno snovi uglavnom (po pravilu?) pretvore u manipulaciju masama, sredstvo za ostvarivanje materijalnih i drugih interesa odredjenih uzih grupa.

Velicina Kingovog sna je sto se zasnivao na jednakosti pojedinca i na nenasilju. Nije trazio posebna prava za crnce, nego jednaka, nije mu san bio da se zasnuje neka posebna crnacka drzava/autonomija gde bi bili "svoj na svome". Ona Bojanova lista gore, i nasa lokalna, su primeri snova koji iskljucuju/eliminisu/izdvajaju jedne od drugih na osnovu rasnih, religioznih, etnickih, i inih razlika, sa koje god strane gledali. I obicno se zavrse tako da svako bude svoj na sopstvenom zgaristu. A to sto ovi iz Pentagona danas filozofiraju da bi MLK podrzao rat u Iraku (onaj linkovani clanak) je podmetanje tipa what would Jesus do? kojim se opravdava sve i svasta.
jinks jinks 07:53 28.08.2011

...

Negde sam pročitao da
Bez ikakve patetike momak me je pogledao pravo u oči i rekao, -- Ali ja imam san.

je Jung rekao da je svim borcima za snove, koji su spremni da daju decenije života ili čitav život, zajednička ista stvar, čak i kada se nalaze na različitim stranama: pokreću ih isti arhetipovi unutar kolektivnog nesvesnog.

Kako kaže, kada se konstelacija nekog političkog događaja ili istorijskog trenutka poklopi sa konstelacijom nekog arhetipa, deo realnosti počinju da proživljavaju upravo kao san, spremni da zbog tog i takvog sna mnogo čega učine.

Ili što reče Šo (da prepišem):

"Razumni ljudi se prilagođavaju svetu.
Nerazumni ljudi prilagođavaju svet prema sebi.
Upravo zato ceo napredak zavisi od nerazumnih ljudi"

... jedino što izgleda da ne mogu istrovremeno da se ostvare snovi svih sanjara, već samo nekih nekad.
Bojan Budimac Bojan Budimac 11:07 28.08.2011

Re: ...

... jedino što izgleda da ne mogu istrovremeno da se ostvare snovi svih sanjara, već samo nekih nekad.

Da, često, da ne kažem najčešće, su direktno suprotstavljeni nekim drugim kolektivnim snovima.
aleksandarkarisik aleksandarkarisik 00:01 29.08.2011

Re: ...

"Razumni ljudi se prilagođavaju svetu.
Nerazumni ljudi prilagođavaju svet prema sebi.
Upravo zato ceo napredak zavisi od nerazumnih ljudi"

...ili nazadak. nekada mi je strepnja dublja od nade, što reče onaj nesrećni čika kobrica :)
jinks jinks 07:59 29.08.2011

Re: ...

Pre bih rekao "i" nego "ili". Jer da li nečiji san može istovremeno da predstavlja i napredak i nazadak, ili san jednog predstavlja napredak a san nekog drugog nazadak.

Ako je ovo drugo tačno, onda je verovatno jedna od većih veština prepoznati ko je onaj ko nosi napredni san.
srdjazlopogledja srdjazlopogledja 10:12 28.08.2011

1948

A o čemu se radi u filmu?
Nije valjda o progonjenom staljinisti?
Bojan Budimac Bojan Budimac 10:57 28.08.2011

Re: 1948

srdjazlopogledja
A o čemu se radi u filmu?
Nije valjda o progonjenom staljinisti?

Evo šta (rekao bih uz ne malo preterivanja, mislim ono 'kultni film') kaže Symposion-online:

Panonski vrh, nezaobilazni kultni film s kraja 80-tih godina, u kojem mozete videti i delic pank kulture tog vremena.
Belorus rođen u Jugoslaviji veliki je zaljubljenik, poput umrlog oca ruskog emigranta, u planinske vrhove i operu. Iako veoma ceni svoga oca, u potpunosti se oseća Jugoslovenom. Ali, u trenutku važnih istorijskih promena, konkretno, za vreme informbiroa, njegovo poreklo će ipak odigrati važnu ulogu. I tako ovaj mali ali vredan, u sopstvenim očima prvenstveno duhovni čovek, biva sputan apsurdnim optužbama. Srećom, a po nekima čak i nesrećom, ovaj "pentrač nizine" nije bio osuđen na najtežu kaznu.
Kako se od operskog pevača stvara pank pevač?




srdjazlopogledja srdjazlopogledja 11:06 28.08.2011

Re: 1948


U niškoj "ludari" postoji spomenik čoveku, koji je, kao emigrant (pretrč'o granicu), bio osumnjičen za špijunažu, te smešten u tu "ustanovu" (protiv svoje volje, naravno).
Nakon par decenija, tu je i preminuo.
expolicajac expolicajac 10:43 28.08.2011

Sve je u snu

Spominju u postovima Junga. Evo jednog interesantnog citata koji je Jung napisao objašnjavajuči svoj teoretski razlaz sa Frojdom.
"Za mene snovi prestavljaju deo prirode, koja nema nikakvu nameru da obmanjuje, već nastoji da nešto izrazi na najbolji mogući način, baš kao što biljka raste ili životinja traga za svojim plenom kako najbolje ume. Ovi oblici života nemaju, takođe, ni najmanju želju da obmanjuju naš vid, već mi sami sebe možemo da obmanjujemo pošto smo kratkovidi. Isto kao što nešto pogrešno čujemo kada smo gluvi-a ne zato što naše uši žele da nas prevare".
jinks jinks 11:37 28.08.2011

Frojdijansko-jungovski trol

Da li se psihologija u suštini svodi na dva komplementarna pristupa Frojd vs. Jung, ili postoji još neka alternativna teorija njima jednaka ili značajnija od obe pomenute?
Filip2412 Filip2412 15:19 28.08.2011

Re: Frojdijansko Jungovski trol

jinks
Da li se psihologija u suštini svodi na dva komjavascript:;plementarna pristupa Frojd vs. Jung, ili postoji još neka alternativna teorija njima jednaka ili značajnija od obe pomenute?
Jung mi se vise dojmi, mada ako mene pitas sve je to naivno u poredjenju sa opservacijama koje dolaze iz hindu-budisticke tradicije. Izvinjavam se ako trolujem al evo...
nesto, meni jako upecatljivo:

One very famous Jewish thinker, Joshua Liebman has written a book. The title is PEACE OF MIND. It is a well-known book but from the very beginning it is absurd. Peace of mind is almost equivalent to saying “healthy disease”. Either you are healthy or you are not healthy, but one cannot be healthily sick. It is impossible. link

to jest... there's no peace in mind, Mind is all what Peace is not
jinks jinks 15:46 28.08.2011

Re: Frojdijansko Jungovski trol

to jest... there's no peace in mind, Mind is all what Peace is not

Da se nadovežem jednim trolom/asocijacijom.

U serijalu Universe izneta je teorija (koja se oslanja na aksiom o svesnom Univerzumu) o tome da univerzum ne da nije u miru, ili večnom miru, već upravo suprotno, u nemiru neslućenih granica ... nečemu što liči na najhazarderskiju igru koju je uopšte i moguće zamisliti.

Osnov i uzrok tog nemira jeste saznanje o neminovnom kraju i gašenju kome univerzum teži. Gde on, možda i kroz razvijene oblike svesti ka kojima evoluira i koje razvija pokušava da izračuna i shvati (tako bar kažu u toj epizodi serijala) koje kritične promene u svojoj strukturi (počev od subatomske pa naviše) treba da izvrši kako bi izbegao kraj, destruktuiranje i hlađenje, kome konvergira njegovo trenutno, bar nama vidljivo i razumljivo stanje ... a to je smrt univerzuma.

Ponudili su više teorija šta bi to univerzum mogao da učini kako bi se ponovo rodio, ili možda preporodio ... ali sada da ne širim.

Možda se nešto slično dešava i u našoj svesti, postojanje misli i promena (nemira) koje teže da prevaziđu smrt i nestanak te iste svesti (glede nemira koji si pomenuo u komentaru).
jednatanja jednatanja 11:09 28.08.2011

Snovi su besplatni

pozdrav i preporuka!

(mada preferiram verziju od Kings Singers-a)
mariopan mariopan 12:58 28.08.2011

Re: Snovi su besplatni

Šta misliš, kada bi danas sreo tog mladog Albanca, da li bi on bio zadovoljan kako je njegov san ostvaren? Na koji način, na to kako je sada drugim ljudima u "njegovom snu" koji je materijalizovan?
Šta misliš, šta bi on sada rekao?

Da li ga je tako sanjao?

On je bar mogao sam da odluči šta će da sanja, i na oltar tog sna da prinese sopstveni život, ne tuđ, a mnogima je nejgov san došao glave, šta ćemo sa tim? Oni nisu imali izbora? Rodili su se i živeli usred njegovog sna verujući da imaju pravo da žive i sanjaju svoje snove?

Šta ćemo sa tim da je njegov "san sa oružjem u zagrljaju" rastavio od života tako mnogo ljudi koji su takođe imali snove? Da li bi on danas i time bio zadovoljan?
Ovaj teskt izaziva sažaljenje prema njemu, kao žrtvi, samo sam u nedoumici da li samo njega da žalimo? Koliko žrtava je njegov san odneo pa i njega?
Da li je vredelo, to bih ga pitala da mogu?
angie01 angie01 13:29 28.08.2011

San!

A Dream



In visions of the dark night
I have dreamed of joy departed-
But a waking dream of life and light
Hath left me broken-hearted.

Ah! what is not a dream by day
To him whose eyes are cast
On things around him with a ray
Turned back upon the past?

That holy dream- that holy dream,
While all the world were chiding,
Hath cheered me as a lovely beam
A lonely spirit guiding.

What though that light, thro' storm and night,
So trembled from afar-
What could there be more purely bright
In Truth's day-star?


Edgar Allan Poe
myredneckself myredneckself 17:39 28.08.2011

Re: San!



"But you think of yourself as a colored man. I think of myself as a man."
ivana23 ivana23 17:23 28.08.2011

***

Irene

cane.srbljanovic cane.srbljanovic 22:19 28.08.2011

MLK u Zrenjaninu!?

Elvis u Zaklopachi?

Konfuzija (not to be confused with Confucius) u glavi?
b92fmember b92fmember 22:36 28.08.2011

šarena laža

Obrni okreni, snovi su ono što se uvek najskuplje plaćalo.
fantomatsicna fantomatsicna 01:15 29.08.2011

Videh

Zatvor u Turskoj i odma se setih Midnight Express-a:)
mikimedic mikimedic 08:03 02.09.2011

sa zakasnjenjem

velika preporuka bojane.

Arhiva