Will EU Get a Common Foreign Policy

„Popiće se kafa“

Opis jednog stranog diplomate na pitanje „Blica“ koji su dometi naredne runde pregovora Beograda i Prištine u nedelju 14. oktobra u Briselu

Još davnog petog oktobra ove godine u Tanjugovom Press Centru održana je vrlo zanimljiva tribina Kosovo izmedju Njujorka i Brisela. Učestvovali su: DUŠAN PROROKOVIĆ, DRŽAVNI SEKRETAR U MINISTARSTVU ZA KIM, GORAN SVILANOVIĆ, FUNKCIONER PAKTA ZA STABILNOST JUGOISTOČNE EVROPE, OLIVER IVANOVIĆ, LIDER SRPSKE LISTE ZA KIM, MILAN NIKOLIĆ, POLITIČKI ANALITIČAR i ĐORĐE VUKADINOVIĆ, POLITIČKI ANALITIČAR.

 Kako sam par dana bila van individualnog stroja,  spomenuću danas  neke interesantne momente sa tribine jer mi se čine i dalje vrlo aktuelnima, pogotovu one koje nisam videla u izveštajima  bilo kojih medija, i da sa vama podelim moj utisak ( prošle ) nedelje-- formiranje European Council on Foreign Relations. U prilogu su i delovi iz odličnog teksta iz današnjeg Blica EU spašava samu sebe.  Čini mi se da je sve povezano.

Tribina

Potpuno konfuzan  nastup Milana Nikolića. Koktel MadMax futurističkih antiameričkih imperijalističkih scenarija sa preporukom tipa pošto je to izvesnost ( ma kako odvratna) pridružimo im se, uz sada već standardnu mu tezu o tome da Srbija treba da prihvati "kompenzaciju" za nezavisno Kosovo koje ( valjda) nude SAD i EU. Sličnu tezu sam još pre pet-šest godina čula od Džordža Soroša lično na jednom pressu u Beogradu, koji je spomenuo i kandidaturu Srbije  za čalnstvo u EU u zamenu. Ni tada mi se nije svidela iz mnoštva razloga. Jedan od njih je što ona, po meni, apsoluto legitmiše Milošević-Koštunica stav o Kosovu i njihove argumente zašto nam se isto "otima", ma kako mogla "pragmatično" da zvuči sa aspekta verovatnoće da će Kosovo postati nezvisno.

Oliver Ivanović. Od čuvara mosta do odličnog govornika i dobrog poznavaoca kosovskih, regionalnih i globalnih prilika. Oštro kritikovao misiju UNMIK i kao manje loše rešenje vidi mogućnost da na Kosovo dođe sposobnija i operativnija EU misija. Kritikovao, naravno, i odluku Beograda da se bojkotuju kosovski izbori.

Dušan Proroković. Odlično upućen u sam pregovarački proces, mehanizme i stavove aktera. Više puta ponovio da EU misija može da se oformi samo u sklopu reforme postojećeg UNMIK, nikako mimo toga. Priznajem da mi je tokom tribine kroz glavu prošla jeretička misao tipa da li bi se i Ostojić i Kulundžić, čija mi je rasprava iz Poligrafa još u sećanju,  mogli sa Prorokovićem nositi  u tom delu oko pregovora o Kosovu. No, Proroković  je sam sebi dao autogol, na koji se niko od novinara nije osvrnuo. On je naime iskoristio argument intervencionista u međunarodnoj politici da Kosovo ne može biti nezavisno između ostalog i zato što  nije održiva država-slabe mu ili nikakve institucije. Rough states, failing states su, inače, odredbe za države koje zbog anarhije i bezvlašća, to jest nemogućnosti da kontrolišu dešavanja unutar svojih granica predstavljaju pretnju međunarodnom miru i stabilnosti, pa se shodno tome nešto mora i učiniti. Proroković je, btw, replicirao na Nikolićevu priču o 4 milijarde dolara kompenzacije sa zapada kontra pitanjem u stilu a šta ako nam Rusi ponude pet. Čist poen za Prorokovića, ako mene pitate.

So na ranu Prorokoviću, glede NY deklaracije, dodao je i Goran Svilanović, primećujući jedini čini mi se u Srbiji, da se u NY deklaraciji ravnopravno spominju predsednioci i premijeri Srbije i Kosova, kao da su već u pitanju dve države, što je Proroković mudro prećutao. No mu se omaklo nešto pre toga "takozvana deklaracija" što govori šta o validnosti iste misli. Dal zbog naknadne pameti, kad su shvatili šta u istoj piše, ne znam. GS je ponovio svoj više puta izneti stav o značaju koji forma Trojke ima ne samo kada su pregovori oko Kosova  u pitanju, već pre svega kao budući model saradnje u rešavanju drugih problema, za koji je Rusija, očogledno je, zainteresovana. U tom kontekstu se i ruska pozicija oko statusa Kosova mora tražiti i može očekivati, ne samo kao principijelna odbrana jedne stvari ili kao ničim izazvana podrška Srbiji. Ponovio je i svoj stav da bi EU celom Zapadnom Balkanu trebala  da da olakšavajući mehanizma za dobijanje statusa zemalja kandidata, pa onda same pregovore možda izdeliti u više podfaza, jer će samo određivanje statusa Koosva zasigurno izazvati ne samo potrese u Srbiji već i u celom regionu. Svilanović je istako da će u narednoj fazi značajnu ulogu verovatno odigrati Nemačka, no da je suština u tome da se pregovori ionako vode unutar Trojke a ne između srpskih  i kosovskih pregovarača,  da se na pitanju Kosova EU odlučuje između svog jedinstva i stabilnosti u regionu, te da taj proces može itekako da potraje.

Đorđe Vukadinović je bio  prilično nepripremljen. Ponavljao je svoja  opšta mesta tipa finskog naciste Ahtisarija i njegovog mrtvog plana i karijere, sa očitom rupom u znanju kako sam mehanizam pregovora teče. No je sa pravom primetio da se niko od učesnika nije ohrabrio da spomene opciju podele. Koja više nije ni tako no no tema u MZ a ni toliko nemoguća, ako mene pitate.

Pa shodno tome, evo delova iz spomenutog teksta iz Blica, koji vam toplo preporučujem. Mislim da može koristiti  i onima koji smatraju da će se status Kosova  rešiti koliko ovih dana, i da Koštunica ne postiže ama baš ništa. Možda ne bi bilo loše, kada se već očito kupuje vreme na sve strane, nešto jasnije i češće plasirati ideju 2K, o konsenzualnosti i konsitutivnosti srpskog naroda na Kosovu.

U periodu između poslednje septembarske runde u Njujorku i ove predstojeće u Briselu, predlog Martija Ahtisarija mada nezvanično, iznova je postao aktuelan, a diplomatska aktivnost, posebno glavnog aktera - EU, nije bila prvenstveno usmerena ni ka Beogradu ni Prištini, već na - spasavanju same sebe.
Šta se zapravo događa? Iako međunarodni akteri nisu digli ruke od pokušaja da na bilo koji način izguraju dogovor Beograda i Prištine, ipak su duboko svesni da dogovor nije moguć. To, međutim, ne znači da i posle 10. decembra, označenog kao kraj pregovora, neće biti novih razgovora Beograda i Prištine. Kako će i na koji način biti nastavljeni, trenutno nije predmet rasprave. Nastavak pregovora je, najblaže rečeno, kupovanje vremena u korist međunarodne zajednice, posebno EU, kako bi pokušala da zauzme jedinstven stav o budućem uređenju Kosova i načinu na koji bi se došlo do rešenja. I u dokumentu koji je pripremljen za zasedanje šefova diplomatija EU, u ponedeljak u Luksemburgu, navodi se da Evropska unija traži da se „ulože svi napori da se obezbedi rešenje statusa Kosova putem pregovora“ i u punoj meri podržava proces pod okriljem trojke Kontakt grupe.
I pored nastojanja predstavnika EU u posredničkoj trojci Kontakt grupe Volfganga Išingera da iznađe model rešenja kojim bi se „premostili“ ukopani stavovi Beograda i Prištine, Ahtisarijev paket samo zvanično nije pominjan, ali realno ni jednog trenutka nije skrajnut. Tako će, sudeći po svemu što se u međunarodnim krugovima nezvanično navodi, za status Kosova biti izbegnuta definicija nezavisnosti, ali će suština Ahtisarijevog plana ostati nepromenjena i - biće primenjena. Koliko je to izgledno, naravno ukoliko se ne postigne ništa drugo, svedoči i činjenica da mnoštvo poziva međunarodnih aktera na razne sastanke i skupove na KiM, a u koje je „Blic“ imao uvid, kao jednu od tema ima - mogućnost primene predloga Martija Ahtisarija.

I za kraj, evo pisma Mark Leonarda, Executive Directora novoosnovanog  European Council on Foreign Relations, povodom formiranja istog. Marti Ahtisari je jedan od osnivača, tu malera za neke analitičare.  Nisam sigurna da sam u našim medijima videla išta o tome, osim jedne kratke vesti u Pravdi. Ni na blogu kod nas.  A čovek kaže i sledeće: "News websites and bloggers across Europe have covered the story, including at the Economist, EU Observer, Libération's Coulisses d'Europe and even the blog of David Miliband, the UK foreign secretary."

Možda i to nešto govori o svima nama.

You may have already heard, but this week saw the launch of the European Council on Foreign Relations with a statement by 50 prominent Europeans who are calling for a more coherent and vigorous European foreign policy in support of Europe's common interests and shared values.

Among the founding members are former prime ministers, presidents, European commissioners, current and former parliamentarians and ministers, public intellectuals, and cultural figures from EU member states and candidate countries - including Martti Ahtisaari, Giuliano Amato, Emma Bonino, Jean-Luc Dehaene, Joschka Fischer, Timothy Garton Ash, Bronislaw Geremek, Mart Laar, Chris Patten, Dominique Strauss-Kahn, as well as music producer Brian Eno, architect Rem Koolhaas, and author Elif Shafak.

In Tuesday's Financial Times, I wrote an article - together with the three ECFR co-chairs Martti Ahtisaari, Joschka Fischer, and Mabel van Orange - setting out our mission. We have also written op-eds for a number of other European newspapers (including Die Welt, El País and European Voice). The launch has already generated dozens of news articles across the continent including in El País (Spain), The Guardian (UK), Gazeta Wyborcza (Poland) and the Süddeutsche Zeitung (Germany).

News websites and bloggers across Europe have covered the story, including at the Economist, EU Observer, Libération's Coulisses d'Europe and even the blog of David Miliband, the UK foreign secretary. Throughout the week the many messages of support from across Europe have convinced me that there is a real desire among citizens in all countries in Europe for the EU to punch its weight in world affairs.

Please visit ECFR's website (www.ecfr.eu) to learn more about this initiative, add your signature to the ECFR's Statement of Principles; and join a pan-European community of debate and activism in support of a globally-engaged European Union. Articles on the website by ECFR experts include new analysis of the grave situation in Burma, the Ukrainian elections, and the question of EU's borders, plus new ideas for a European civilian reserve and the regulation of private security companies in conflict zones. Forthcoming reports by ECFR will look at EU-Russia relations, Afghanistan and EU power at the UN.

Mark Leonard

Executive Director European Council on Foreign Relations