NIJE PROŠLO!

Država odgovorna za incident u Novom Sadu


Čedomir JOVANOVIĆ
Transkript govora u Skupštini Srbije

Gospodine predsedavajući, poštovano Predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici,
Na početku ove diskusije želim da Vam kažem ono što sam rekao i na konsultacijama sa kolegama, šefovima Poslaničkih grupa.

Mislim da bi bilo veoma važno da svaki poslanik učestvuje u ovoj raspravi. Lično mi je žao zbog odluke koja je doneta, ali ćemo tu odluku poštovati, jer smatram da je ona doneta kako bi se očuvao makar deo integriteta ove institucije, koja je ugrožena i odnosom poslanica i poslanika prema njoj samoj, ali i odnosom drugih organa vlasti. Raspravu kojom smo započeli današnji radni dan morali smo pokrenuti ranije. Mislim da će oni koji su učestvovali u ovoj diskusiji imati puno razloga da se stide kada za šest meseci ili godinu dana pročitaju ono što su danas izrekli sa ove govornice. Nije potrebno dokazivati da Srbija nije fašistička zemlja. Danas više ne, ali je takvom nisu učinili poslanici i poslanice Skupštine Republike Srbije. Takvom su je učinili građani Novog Sada, Vojvodine, Srbije, učesnici antifašističkog skupa koji je održan juče u Novom Sadu.
Čuli smo na početku ove diskusije šta Srbija nije, ali nismo čuli šta Srbija jeste. Čuli smo za šta Srbija nije odgovorna, ali nismo dobili odgovor na pitanje šta je Srbija dužna da uradi da bi kao država ispunila onu obavezu koju ima prema svom društvu. Juče je Novi Sad bio grad pod opsadom, hiljade policajaca, stotine policijskih kola, kordona koji su išpartali grad. To nije pristojan život, a jedino što smo dužni da obzebedimo ljudima u ovoj zemlji je zapravo taj pristojan život. Došlo je do incidenata i oni su mnogo manji od onih do kojih bi došlo da policija nije bila tu, jer država nije ispunila deo svoje obaveze prema društvu, ali je država to učinila kasno, previše kasno, i zbog toga je država odgovorna za sve dileme koje opterećuju našu svakodnevicu, mnogo više od stranaka koje su bile u drugom planu, ne zbog toga što nisu spremene da preuzmu odgovornost u borbi protiv antifašizma i neonacizma, nego upravo zbog toga što nismo želeli da stranački kontekst svedemo na tako velike ideje koje ne mogu monopolizovati ni LSV, ni LDP, ni SRS, ni DS, ni DSS, ni G17+, ni NS, ni SVM, nijedna stranka u Srbiji. Pravo na slobodan, miran i srećan život je pravo zbog koga mi postojimo, i svako od nas treba da dâ doprinos ostvarivanju tog prava, ali očigledno da nismo spremni da uradimo tako nešto.
Srbija u 2007. godini tumara stranputicama na kojima se našla zbog nespremnosti naših institucija da izmene pogrešan sistem vrednosti, da određene pojave u društvu nazovu pravim imenom, a ne sa zakašnjenjem krivim. Previše je reči potrošeno da bi se opisalo nešto što je tako jednostavno i prosto, tako ogoljeno, vulgarno, primitivno, o čemu je Srbija ćutala više od mesec dana, njene institucije, i o čemu mi zapravo danas govorimo. O Fireru koji je odlučio da slavi Himlerov rođendan. Koliko god bile velike razlike među nama, ja sam siguran da u ovom parlamentu nema ljudi koji bi bili spremni da se u političkom smislu poistovete sa simbolikom koja prati taj događaj, ali nismo svi jednako odgovorni pred poražavajućom istinom, da su naše institucije predugo ćutale o tome, da nisu poštovale Ustav i zakone ove zemlje, a da su onda nemoćne da deluju onako kako treba da deluju, pokušali da pronađu dežurne krivce. Tako smo opet postali snage haosa i bezumlja.
Jedanaest godina posle 1996. ili petnaest godina posle Vidovdanskog sabora, ili šesnaest godina posle 9. marta, snage haosa i bezumlja, zbog toga što smo građanima poslali poruku da zapravo žive u prividu neorganiziovane zemlje, da je ta zemlja konkretna onda kada im pošalje poziv za vojsku, kada im naplatii porez, onda kada im naplati TV pretplatu, ali ta država nije efikasna onda kada treba da zaštiti njihova građanska prava i slobode.
Mi poslanici LDP smo ponosni zbog toga što živimo u ovoj zemlji, ali nas ponosnim nisu učinile njene institucije, ponosom su nas učinili divni ljudi, koji su, kao i toliko puta do sada, zapravo jedini izvor pozitivne energije, nade i optimizma u ovoj zemlji. Parlament Srbije je paradigma same Srbije. Mi možemo za sebe reći sve, samo ne možemo reći da smo efikasna institucija, ne možemo reći da smo pristojna institucija, ne možemo za sebe na kraju reći, da s obzirom na te okolnosti u kojima radimo, mi uopšte smemo da budemo bilo kakav uzor društvu u čije ime donosimo odluke. Kakve su posledice rasprave koja je pokrenuta, ako se tako razgovara ovde u parlamentu? Šta mislite, kako će se razgovarati na nekim drugim mestima u Srbiji, kako će se razgovarati u parlamentu Vojvodine, u Skupštini grada Novog Sada, u nekom lokalnom parlamentu opštine u Srbiji, kako će se razgovarati u okviru porodice? Mi ne pristajemo da se u političkom smislu prave razlike u odnosu prema toj pogubnoj ideji nacizma, odnosno fašizma.
Smatramo da je obaveza svake parlamentarne stranke da se u granicama svojih mogućnosti bori protiv toga. Ne možemo 65 godina ili 70 godina posle početka Drugog svetskog rata raspravljati o reviziji istorije, a pogotovo nije prihvatljivo da nas, koji smo juče otišli u Novi Sad da bi, između ostalog, i branili ugled ove institucije, optužujete da smo mi ti koji deluju po nalogu neke druge zemlje i koji rade protiv interesa svoje zemlje. To su samo blede replike, prazna ponavljanja optužbi koje smo već jednom slušali. Toliko puta smo do sada rekli da mislimo da je naša državna politika odabrala pogrešan kurs kada je krenula ka traganju rešenja kosovske krize. Mi smo rekli šta mislimo, i poverili smo svoju pomoć i iskazali spremnost da u svakom trenutku u kojem ta državna politika poželi da se promeni damo svoj puni doprinos tim promenama, ali nikada nismo optužili predsednika i premijera da su izdajnici ove zemlje, da rade protiv interesa ove zemlje, da rade u skladu sa potrebama neke druge zemlje. Mislimo da bi to bili sramno, jer konačno u to ne verujemo. Ovde smo čuli od osobe koja je bila predsednik parlamenta žal za nekim drugačijim oblikom državnog uređenja, ali čak ni tada nismo pomislili da je to posledica iskrene namere da Srbija postane bilo čija provincija. To smo smatrali političkim lapsusom.
Liberalno demokratska partija će insistirati na dva oblika političkog delovanja. Jedan je prevazilaženje pogubnih razlika koje je svojom nesposobnom politikom država i sa svojim nesposobnim i neefikasnim institucijama ponovo proizvela u Srbiji. Drugi je beskompromisno insistiranje na onom putu kojim Srbija mora da se kreće ukoliko želi dobro građanima i građankama koji u njoj žive. Juče je policija reagovala u Novom Sadu. Uhapšeni su pripadnici profašističkih neonacističkih organizacija. Do incidenta je došlo zato što to policija nije uradila kada je to morala da uradi, i taj period oklevanja i taktiziranja, strančarenja i politikantstva, ne može da prođe bez postavljanja pitanja odgovornosti. Da li je ministar policije tražio pomoć od nas? Da li je on zatražio podršku za svoje delovanje? Nije. Umesto toga je uhapsio, onda kada su izvršili nasilje, pripadnike organizacije koje ne bi smele da postoje, ukoliko taj ministar vodi računa o svojim obavezama prema zemlji u čije ime obavlja svoju dužnost.
Ono što u ovom trenutku naše društvo treba da dobije kao poruku iz parlamenta ću ponoviti- Nema kompromisa sa suštinom i nema nijedne ideje, bez obzira koliko ona nama intimno bila velika i vredna, koja je značajnija od demokratije, od poštovanja prava na normalan život i slobodan život i stalne borbe protiv one politike koja je od naše zemlje napravila tako nesrećno društvo. Mi ćemo kao LDP nastaviti da sprovodimo svoj Program, a onima koji su pre nego što su pomislili da treba da nas zabrane kao stranku Srbiji poručili da joj zapravo nisu potrebni izbori onda kada to nalaže Ustavni zakon i drugi zakoni, već onda kada njima to odgovora želimo da pošaljemo jednostavnu poruku, onu koju smo poslali njihovim uzorima 5. oktobra 2000. godine.
Tada smo vrlo jasno branili ideje koje branimo i danas, i tada su nam zalepljene etikete koje nam danas lepite Vi ponovo, i te etikete su za nas privilegija, a ne teret koji ne možemo da nosimo. Nastavljamo borbu za demokratsku, modernu, evropsku Srbiju, protiv ideja onih koji su juče pokušali da u Novom Sadu i Vojvodini i Srbiji organizuju neonacistički skup, na takav način kompromitujući sve ono pristojno što postoji među nama.

NO COMMENT!