Често чујем колегe и пријатељe у Србији да причaju о пензијама и давањима из система социјалне заштите, попут накнада за време породиљског одсуства и боловања - то су углавном приче које говоре о систему који је прекривен велом тајне. У њима се као ликови појављују анонимни јавни службеници који издају (или пак не, како им се

Oktobra 2012. godine Ministarstvo finansija donelo je odluku da se dozvoli otpis kamata preduzećima i preduzetnicima koji su imali dug po osnovu neisplaćenih poreza i doprinosa, ukoliko u narednom periodu od godinu dana (preduzeća) ili dve godine (preduzetnici) budu isplaćivali poreze i doprinose na vreme. Od oko 300.000 preduzeća koji su ušli u ovaj reprogram iz istog je ispalo njih oko 100.000. Dobar deo njih iz reprograma je ispao jer su dobili pogrešne informacije iz Poreske uprave (ili su se pogrešno razumeli sa poreznicima, nebitno). Nikakve žalbe i molbe se ne priznaju, kamate su im vraćene, a na iste se obračunavaju nove.

- veličina broja 11 -

Možda danas sebi dopustim da malo budem paranoičan. Samo danas i to, evo, pošteno najavljujem. U svemu ću da vidim simboliku i tvrdiću da je ona tu baš zbog mene. Pre nego živ čovek može da izbroji do deset, ja ću da se obrušim na broj 11.

Ove godine čuveni muzički festival EXIT održaće se po 11. put. Na starom mestu Petrovaradinske tvrđave biće đuske i klike uz posetioce iz celog sveta. Po jedanaesti put.

Još opijeni od pobede velikog Novaka Đokovića nad Rafaelom Nadalom u

Zaista čovek ne zna šta je jadnije kod kolege Krstića - da li njegova agitacija za kolegu Vučića, da li njegov odvratno nadobudan stav prema kući i porodici kod koje je u gostima a gde je većini pride zabranio da sede u sobi u kojoj je On, o najlepši i najlucidniji i najelitniji Nebojša, te da li ova sada sofistizacija sa izjednačavanjem atributa vlade u kojoj se zaposlio u odnosu na one pređašnje - dakle, mislim da je vreme da mu neko kaže otvoreno - Krstiću, fašista si postao, jadno.

Ovih dana sam sticajem okolnosti bila u drustvu ljudi koji imaju svoje originalne ideje i koje su sa ovih prostora uspeli da ih proguraju daleko u belom svetu. Svi su ostavili izuzetan utisak na mene i inspirisali me da vam ispricam jednu pricu koja datira iz vremena nekadasnje Jugoslavije.

Proslo je nekoliko godina od Titove smrti, osamdesete se zahuktavaju, na radiu je cesto Majkl Dzekson i      " Bili Dzin ", nose se podvrnute farmerke i starke svih boja.
U to vreme, poneko dolazi u posed cuda tehnike nazvano Spektrum. Pojavljuju se igrice, vreme je Pakmena, drugara

Evo nekih fotografija koje sam odavno spremao da okačim. Ne verujem da će svima biti zanimljive, sigurno ne kao meni, nešto kao kad pokazuješ svoj porodični album gostu. Ali svejedno, tu su "for the record", što se kaže. Znači, ako me neko pita, šta si ti, sine, radio u USA svih ovih godina, evo, to vam je to :-).



Tipična priča. Bil je osnovao firmu, i

Nismo odavno komentarisali Olju - bilo je čak dana kada se ona uključivala na ove stranice i kroz komentare određivala koncept predstojeće emisije (eh, bilo nekada a sada se pripoveda); al' meni je ta žena prosto štrumpfastična, i uspela je da u karijeri preživi profesionalno i direktno obrušavanje države na nju te da se vrati kao još bolja i štrumpfastičnija analitičarka društva. Olja, prosto, ima kao ličnost nekako sve što bi čovek mogao poželeti od Srbije: intelektualnu britkost, pronicljivost, elokventnost, unutrašnju lepotu, savremenost, nema mržnju prema tradiciji (sa velikim T, prema Предању), kritički otklon od laskanja, duboki i iskreni odnos prema svojoj zemlji i prema sunarodnicima, odnos poštovanja i ozbiljnosti prema susedima... Što se, razume se, ne bi moglo reći za njene prošlonedeljne goste, Olenika, advokata u politici (dakle, kurvara svoje profesije i zanata) i Samardžića (gde u tamu post-srpske a[/nti]nacionalne inteligencije neću ni zalaziti; reći ću samo da je Samardžić interesantan, eventualno, kada srpska vlada u državi bude pro-СРПСКА; a ne pro-evropska, kineska, američka, ruska ili whatsoever kolonizatorska kučkica; pa da šalje porukice u boci, kao pismonoša, Kralju Čarlsu ili spuksima iz MI6; možda u društvu Bebe Popoviča, namazanog katranom i nabacanog perjem).

Apple je ogledni primer veličanstvenog preduzetništva. Ta priča je, tako romantično, počela u garaži. Godinama je siroti mali David kaskao i posrtao za Microsoft Golijatom. A onda je odlučio da promeni strukturu i samu kičmu svog posla. Iz fokusa je izbacio kompjutere i ubacio mobilne uređaje. Sledile su genijalne inovacije i uspeh epskih razmera.

Ovoj priči nedostaje jedan detalj. Apple-ov uspeh ne bi bio moguć bez uloge države. I to kakve uloge! Država je razvila i u svojim rukama godinama držala „smart“ tehnologiju koja je posle ubačena u Apple smartphone. Tu tehnologiju

Poštovani blogeri,

Želimo odmah da napomenemo da je ovaj blog nastao kao rezultat vrlo ozbiljne poslovne saradnje između dva potpisana autora, i to isključivo u cilju pribavljanja imovinske koristi za oboje.

Korist može biti i vaša, ako budete dovoljno mudri i donesete pravu odluku.