Кад су неког човека питали зашто је решио да се упусти у приватни посао објаснио је да је то последица онога што му је шеф рекао. А шта је шеф рекао? Па, просто: „Отпуштен си"!

Е, у Србији то тако не функционише. И 30 година након што је земља кренула ка тржишној привреди лагодан државни посао још увек је „кец у рукаву" у односу

Ključ unapređenja poslovne klime je u pravosuđu. Zato je nepristrasno i principijelno pravosuđe prava reforma koja će Srbiju zaista učiniti privlačnom za investiranje. To posebno važi za poslovne sporove, koji se doživljavaju kao Ahilova  peta sudskog sistema.

Ovako je otprilike glasio jedan od komentara na moj prethodni blog i samo mogu reći da konstatacija ne može biti tačnija. A naročito je to važno jer postaje prepreka bržem privrednom rastu i otvaranju novih radnih mesta.

Da vam dam primer jednog slučaja koji je u toku. Strana i srpska firma

Kineski Hestil kupio je Železaru Smederevo za 46 miliona evra.

Hestil je najveći proizvođač čelika u Aziji. Prošle godine je proizveo 48 miliona tona i zabeležio prihod od 44 milijarde dolara. Na globalnom nivou zapošljava više od 120.000 radnika.

Kinezi su obećali da će u srpsku železaru uložiti najmanje 300 miliona evra i da će zadržati svih pet hiljada radnika.

Srpska vlada je, sa druge strane, otpisala 44 miliona dolara prethodnog duga.

Izgleda da smo uvalili, realno nikakvu mladu, novom mladoženji. Možda je bolje da se ne raspitujemo za

S vremena na vreme pogledamo šta je sa projektima koje smo nekad finansirali. Činimo to kako bi podržali one koji su ih inicirali, ali i zato da iz njih izvučemo pouke za ubuduće. Kao što znate, razvoj preduzetništva u Srbiji smatramo s obzirom na potrebu otvaranja novih radnih mesta. Postoji projekat, prirastao za srce mnogim kolegama, koji je primer toga: projekat podrške malim preduzetnicima i održanja prirode i različitih vrsta na Staroj Planini, koji smo podržavali između 2006. i 2012. godine.  

Njegova važnost je mnogostruka: ovo je deo zemlje u kome

Некако је чудно ово лето у Србији.  Шпекулације око датума формирања владе подсетило нас је на чувену драму „Чекајући Годоа". Наравно, разлика је у томе да смо ми дочекали владу док Годо никада не дође.

Али време чекања је идеално за размишљања о разним темама и погодно да се ради нешто несвакидашње. Ја сам га искористио

Пуно је истраживања која нам показују да је образовање један од главних начина изласка из зачараног круга сиромаштва. Па како онда можемо да помогнемо да сва деца имају користи од доброг образовања? Има пуно одговора на то питање али један од веома битних је да деци треба обезбедити предшколско образовање.  

Зашто?

Trenutno niko ne može da predvidi kako će BREXIT uticati na ekonomska kretanja u Evropi/svetu. Turbulencije koje su se desile na finansijskim tržištima, kao posledica neizvesnosti i nervoze (čitaj rizika), će se smiriti i paniku će zameniti racionalna analiza zasnovana na brojkama. Još je suviše rano za predviđanje trendova i finansijskih izveštaja. Nažalost, to ne znači da neće doći do pogoršanja inače teške situacije u kojoj su se našli klijenti banaka koji imaju dugoročne stambene kredite izražene u švajcarskim francima. Da su nove muke i problemi izvesni, ukazuje

Tokom 20. veka prosečno radno vreme opalo je skoro duplo, pre svega zbog dramatičnog rasta produktivnosti, ali i usled pritiska sindikata, kao i progresivnog zakonodavstva. Radna nedelja, u većem delu industrijalizovanog sveta, kontinuirano je padala, na oko četrdeset sati posle Drugog svetskog rata. Već 1926. Henri Ford je počeo da zatvara svoje fabrike automobila subotom i nedeljom. Tri godine kasnije sindikat radnika u proizvodnji odeće u SAD izborio se za petodnevnu radnu nedelju. Federalna vlada SAD ozakonila je 1946. četrdeset-časovnu radnu sedmicu za državne funkcionere, ali