Projekat Antologija srpske književnosti zamišljen je kao online biblioteka u kojoj bi bila predstavljena kapitalna dela srpske književnosti. Na taj bi način (ponavljam: kapitalna) dela srpske književnosti bila dostupna domaćim čitaocima, ali istovremeno i onima u inostranstvu. Pored ovoga, na prezentaciji ovog projekta stoji i da postavljanje ovih (još

Opet ja o nacinu na koji razgovaramo, zato sto mislim da je vazan i mnogo problematican. Prosli put je bilo na temu profesionalne komunikacije izmedju lekara i pacijenta http://blog.b92.net/text/7951/Kultura%20komunikacije%3A%20pacijenti%20protiv%20doktora%200%3A0/ a ovog puta ce biti opstije.

Ako mi dozvolite generalizaciju, moje misljenje je da su u kulturi komunikacije Englezi nenadmasni. Neki bi to nazvali licemerjem, prikrivanjem sustine lepim recima i sl., ali to je ono sto omogucava kvalitetnu razmenu ideja i misljenja sa neistomisljenicima, tzv. debatu.

Na engleskim

Rastislav Škulec: Remix, Refresh, Restart
Skulpture, instalacije i drugo 1988-2013.

Kustoskinja izložbe: mr Suzana Vuksanović

Otvaranje: Novi Sad, petak, 29. novembar 2013. u 19h, Velika sala MSUV

Naišao sam sad na ovaj intervju koji sam prošle godine dao jednom novinaru NINa (a od kog je objavljen samo komadić... )

1. Nacizam i fašizam ne prestaju da intrigiraju umetnike, aktiviste... Prema Vašem mišljenju, kako umetnost/umetnici/ može da spreči nasilje, da li dovoljno opominje?

Bilo bi dobro da uvek prvo razjasnimo o kom nasilju govorimo, subjektivnom, objektivnom ili simboličkom. Fašizam se generiše usled objektivnog nasilja kapitalističkog društveno- ekonomskog sistema, razvija se u ideološku i misaonu mrežu koje prožima celo buržoasko društvo,

Prisvajanje tuđeg, pa i onog što na prvi pogled izgleda kao ničije ili svačije, oduvek je označavano kao lopovluk. Sa nekim modalitetima, doduše. Za prisvajanje cigareta iz trafike ili jabuka sa pijačne tezge se, na primer, obično koristi izraz krađa, dok su se za lopovluk na veliko uvrežile neke maglovitije kvlalifikacije tipa: utaje, malverzacije, mahinacije...

Razlika između

Najnovije vesti: Klackalište se premešta u London, u Tejt Galeriju a mobiljke odoše svojim putem - u Linc, u grad pun pristalica idilične i krotke prirode. Evo i nekih novih podataka o dešavanjima na premijeri u Veneciji...

(NASTAVAK SCENE на klackalištu)

(Pređašnji, Mobiljke, Nedostaje tekst, Predrag Palavestra i drugi)

(konsultacije horova i u publike)

Dosada božja: Ovo bre neki desničari... ja sam levičar. Marksist.

Šaner 1: ... to sam i rekao...

Dosada božja: Onda nisam

Književnik Miomir Petrović gostovao u Budimpešti

Jedan od vodećih pisaca izdavačke kuće Laguna predstavio u Srpskom kulturnom centru u mađarskoj prestonici svoje romane objavljene u poslednjih pet godina

Među srpskim izdavačima i piscima ima i onih, retkih, koji svoju poslovnu strategiju, odnosno karijeru grade logikom

 

          U poslednje vreme moje raspoloženje se kreće po nekoj vrtoglavoj sinusoidi, a zajedno sa tim turbulentnim promenama, moj odnos prema komunikaciji, kako ovoj virtualnoj, tako i onoj realnoj, varira od gađenja do neodoljive fiziološke potrebe. Kako polako ponovo uranjam u „plus fazu", počinjem veoma obazrivo da čitam e-mailove i da odgovaram na neke od njih,

Pre nekog vremena predsednik jedne beogradske opštine, podnoseći izveštaj o stanju i razgranatosti divlje gradnje na teritoriji za koju je zadužen izreče tvrdnju da je množini objekata izgrađenih u maniru divljine doprineo nedostatak urbanističkih planova te ljudi, šta će, zidaju gde nađu mesto ne bi li smestili svoje porodice i zaklonili ih od nepogoda. Glupavi iskaz smišljen na brzaka brani dužnosnika od sopstvene odgovornosti jer je očito da ga zadatak prevazilazi . To čini većina onih koji su zaduženi da grad prave i o njemu se staraju, njihovo nedelanje se prebacuje uglavnom na masu narodnu jer onda sebe operu a nikog konkretno ne opterete pa nastaje začarani krug iz koga izlaza nema, tipićno za sistem koji glumi svoje postojanje ali ipak ima jedan cilj, da još malo potraje, makar u divlje izgrađenom komšiluku.

Aleksander Ekman je danas jedan od najtraženijih koreografa u svetu.  Rođen je 1984. godine u Stokholmu. Učio je školu i dobio svoj prvi angažman u Baletu Opere u Stokholmu, a zatim otišao u Holandski plesni teatar, pa u švedski Kulberg balet...

Odličan igrač, bio je u fokusu najboljih koreografa, poput Jiržija Kilijana, Matsa Eka, Hansa Van Manena... A onda, sa samo 23 godine, u punoj igračkoj formi, odlučio je da prekine da igra!