2018-02-23 13:36:08

Dva grada

Aleksandar Stosic RSS / 23.02.2018. u 14:36

Gradovi su poput ljudi. Funkcionišu, manje-više, na isti način, svi imaju sličan sadržaj, ljude, zgrade, puteve, parkove, reke, ali ipak svaki grad je poseban za sebe i potpuno različit od ostalih.

Beograd sam, čini mi se, najviše voleo kada bih se u njega vraćao. Nije bitno odakle, bilo da se radi o povratku s godišnjeg odmora, iz posete rođacima u unutrašnjosti ili iz inostranstva. Uvek sam otvorenih usta posmatrao valovit i nepregledan grad koji blešti u svojoj svetlosti. Posebno pamtim prizor sa svojih povrataka od rođaka, kada sam još bio dečak. Išli bismo Obrenovačkim

 
2018-02-18 13:01:23

SPOT i KONTRASPOT!

Filip Mladenović RSS / 18.02.2018. u 14:01

Sjaši Kurta da...
Sjaši Kurta da...
Pejzaž sa Balkana
Pejzaž sa Balkana
Dve lokalne političke bande, obe ogrezle u korupciji, samovolji i demagogiji, trenutno vode

 
2018-02-09 12:38:29

delfinu

Srđan Fuchs RSS / 09.02.2018. u 13:38

glogovac2.jpg

Duša je uvek gladna dobre literature. Uvek postoji glad za dobro sročenim problemom i eventualno ponuđenim rešenjem. Naravno, rešenje ne mora uvek na sceni da se desi. Već dobro predstavljanje problema delom je put ka njegovom rešenju. Zbog toga pozorište opstaje toliko koliko opstaje. Ono to uvek nudi. Naravno, postoji i bulevarsko pozorište koje služi za zabavu i za zaboravljanje problema. Sada pričamo o nečemu duhovnijem i plemenitijem.

 
2018-02-08 21:19:30

Naši pržuni su naši univerziteti

tasadebeli RSS / 08.02.2018. u 22:19
4a37cc288c2f4d2eec53084b8a0c3227--retro-girls-sofia-loren.jpg
 
 
 
 
 
 
2018-02-05 14:09:16

Putešestvije na Krf (biciklom) 1. deo

Snezana Radojicic RSS / 05.02.2018. u 15:09

Gost autor: Aca52ns

 

Све што су урадили, урадили су срцем за своју отаџбину и своје потомке. То су сматрали дужношћу, а не обавезом. Нису били професионални војници, већ сељаци, извучени из шљивика, од волова, са плодних ораница и винограда. Загинули су као Cпартанци и нису

 
2018-01-30 22:30:33

Priča o Denisu

tasadebeli RSS / 30.01.2018. u 23:30

 
 
 
 
  

 
" - Žešći je pritisak. Danas svi moramo da budemo politički korektni. Politička korektnost je ubila sve. Nedavno, kad me je “car Popović” napao, izjavio je da ne bi voleo da njegova deca budu takva kao ona koja dolaze u MKC, ja sam odgovorio da sam ja zabrinut da će njegova deca postati slična ocu - elegantni, prosečni i brutalni. Urednik je to izbacio iz priloga. A gradonačelnik je prvi pominjao decu. Bojati se za svoju decu je politički korektno, a bojati se da deca ne postanu slični roditeljima nije. E, jebiga, eto gde smo sad! - ogorčeno primećuje Brecelj."
 
 
 
2018-01-27 18:18:16

ZA UMERENI BEOGRAD ...

Đorđe Bobić RSS / 27.01.2018. u 19:18

Preturam po arhivi i nađem papire iz 1982 godine o pokušaju promene mišljenja o gradu ... tada smo to pregnuće zvali „Za umereni Beograd“ ... pa evo nekih od zatečenih papira, tek podsećanja radi ...

 

Radionica za popravku grada pod geslom „Za Beograd, ovde i odmah“ je bila akcija čiji je inicijator Skupština grada Beograda, idejni tvorac Gradonačelnik Bogdan Bogdanović, izvedena je u organizaciji preduzeća „Beograd projekt – Centar za planiranje urbanog razvoja“ sa ciljem da se obnove zapušteni i zanemareni delovi prestonice uz učešće građana samogradnjom i ličnim angažovanjem. Akcija je usporena a kasnije ugušena jer je bila na putu da umanji uticaj institucija i unese novu energiju pravljenja grada van institucija i do tada nepoznatu  slobodu građana u odnose sa dužnosnicima.

Učesnici akcije: Goran Božović, Đorđe Bobić, Miša David, Romana Ćirić, Miodrag Ferenčak, Slobodan Lazić, Vladimir Macura, Nenad Novakov i Mihajilo Novitović   

 

 RADIONICA ZA POPRAVKU GRADA

BILTEN : BROJ 1... OKTOBAR 1982. ... GODINA IZDANJA I

Hoćemo da u Radionici radimo na menjanju načina razmišljanja o Beogradu, jer su se vremena i uslovi promenili te je potrebno istaći princip: Za Beograd, ovde i odmah

 ZA UMERENI BEOGRAD 

Očigledno je da Beograd doživljava krizu koja potresa veliki broj gradova, a koja je izmeđju ostalog uzrokovana nedovoljnom efikasnošću urbanističke prakse i nedostatku novih svežih ideja i koncepta. Moglo bi da se ukaže na neke probleme.

Moderno planiranje se sve oštrije suočava u zadnjoj deceniji sa jednim novim, predhodnom vremenu nepoznatom gradu – gradom energetske krize, gradom koji stagnira, gradom koji siromaši, gradom koji ne obezbeđuje svojim stanovnicima dovoljan kvalitet života.

 
2018-01-27 07:28:07

Свети Сава

tasadebeli RSS / 27.01.2018. u 08:28

O30ktkpTURBXy80OWMzYjI2ZTBmYTI1OGE2ZjJhNGVjYzJkMTI4ZDk3Zi5qcGeSlQLNAxQAwsOVAs0B1gDCww 
 
 
2018-01-26 21:06:45

Da. Možda. Ne.

FINAL ROUND ART RSS / 26.01.2018. u 22:06

Prašina.

Podeblji sloj prašine.

Jutros sam zatekao sebe kako, poluzevajući, na površini police sa televizorom, ispisujem svoje ime i godinu pored, četiri, dakle, slova i broj 2018, četiri cifre godine koja je tek počela da se odmotava, u vidu nevidljivog klupka koji za sebe ima čvrsto prilepljene okolnosti i događaje koji će se desiti, i taj klupko je uvek isti, jedina razlika je u tome što se, iz godine u godinu, odmotava u različitim pravcima, ali uvek sa istim ciljem – prikazati isto! Uvek isto!

Spazio sam bubu, sićušnu bubu kako gamiže ispod

 
2018-01-25 20:43:20

Bulatovic o ratu, slavi i pornografiji

amika RSS / 25.01.2018. u 21:43

БУЛАТОВИЋ О РАТУ, СЛАВИ И ПОРНОГРАФИЈИ

Старе дискете... Шта је на њима? Проверио сам прву гомилу док оне, стари комп и порт за дискете још раде и нашао текст који, вероватно, није објављен, осим у сабраним делима Миодрага Булатовића (ако су објављена). Текст је из 1998 – 1999. године, па је непознати деда или прадеда неким каснијим текстовима у којима је рат еротска бурлеска а Булатовићев јунак антихеројски Марко Краљевић, Швејк, Раблеовски лик па и нека врста модерног Дон Кихота.

 

"Kako su nastale Bulatoviceve 'Beleske o HEROJU NA MAGARCU'"

(Из електронског часописа “Kritika.etc“ – снимљено на Интернету 1998-1999. godine)

 

Rukopis romana Heroj na magarcu Bulatovic je zavrsio u prolece 1964. godine. U pismu

svom engleskom prevodiocu E. D. Goyu, pisanom 14. maja 1964, Bulatovic pise i o svojim

raspolozenjima posle zavrsetka romana: "Tako zelim s vama da govorim. Sad imamo vremena,

roman je gotov, tuzan sam sto sam se rastao sa tako velikim brojem licnosti koje sam voleo

tokom tri godine. Mnogo sam patio, mnogo bio boestan, ali je jedan ogromni posao bacen pod

noge. Sad hocu samo da spavam, da zivim, i da zaboravim da sam ikad u zivotu drzao olovku u

ruci." (Bulatoviceva pisma Goyu objavljena su u Letopisu Matice srpske, knj. 451, sv. 2,

februar 1998, str. 317-359.)

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana