PESNIČENJE NA KLACKALIŠTU 2

Najnovije vesti: Klackalište se premešta u London, u Tejt Galeriju a mobiljke odoše svojim putem - u Linc, u grad pun pristalica idilične i krotke prirode. Evo i nekih novih podataka o dešavanjima na premijeri u Veneciji...

(NASTAVAK SCENE на klackalištu)

(Pređašnji, Mobiljke, Nedostaje tekst, Predrag Palavestra i drugi)

(konsultacije horova i u publike)

Dosada božja: Ovo bre neki desničari... ja sam levičar. Marksist.

Šaner 1: ... to sam i rekao...

Dosada božja: Onda nisam tako čuo...

Rušači_stenki: Ti si super za našu novu predstavu!

Konferansije: Polako, zašto smo ovde?

Šaner 1: Zar da pokažete da su oni ispod vas inferiorni a oni iznad vas dovoljno dobri da vas ne zgrome?? Tako nešto ima u tzv. prljavim rukama... ili beše u Đavo i Gospod Bog, ne sećam se najbolje?!? Ne mogu ni ja sve da znam.

Šaner 2: A što se naše fele tiče,
džaba Žan Pol piše i viče,
ali je Bertolt songovima objasnio...
mada je... malo zakasnio...
kako ono beše
kad se Mekhit* i devojčure teše?
(šaneri se klackaju i pevuše zajedno):
Od onih gore i tamo
uzimasmo mi,
ovima dole da dadnemo;
To pre. (TruCK!)
Sad oni gore i tamo i vamo** ištu oteto,
a mesto njih mi da padnemo - 
jevtinije im bre! (TrAck!)
(*Mekhit je jedan od junaka Prosjačke opere B. Brehta, sklon onovremenim porocima kao što su krađa, prostitucija, podmićivanje itd.; **Nije jasno da li se asocira na neki društveni ili neki geografski raspored)

Predrag Palavestra: Čitaću sasvim tiho i nenametljivo jedan važan tekst, ovde bih se dakle prisetio mog uvoda u Posleratnu srpsku poeziju, jer tamo sam ovako pripovedao: „To je neizbežno vodilo sužavanju tematskih okvira, zanemarivanju čitavog niza klasičnih pesničkih motiva i prigušivanju onih inspiracija koje su, makar i vrlo diskretno i bojažljivo, subjektivna raspoloženja i intimne doživljaje pesnika stavljale iznad kolektivnih zanosa i društveno korisne funkcije poezije."

Šaner 1: Ali šta, davali smo i onima ovde a gore.

Gleda To Medeja: Vidim, Isplatili Ste Sve.

Šaner 2: Gde se sme...

Predrag Palavestra: I dodao bih još, ovde negde: „... uticaji upijani neposredno iz naroda ulaze tada i u javni i u društveni život uopšte, i često, naročito u dogmatičnim tumačenjima vulgarno materijalističkih propagandista, postaju primarni kriterijumi novih odnosa i vrednosti..."

(svi ćute zamišljeni nad Predragovim kriterijumima, osim Precioze 1: Divno rečeno - prosto saliveno... i Precioze 2: Misao duboka ali i visoka!)

Šaner 2: Šta ti ustvari hoćeš čiko? (TruCK! Silazi sa klackalice)

Konferansije: Ne... bio je to kratak e-pe-pe... nastavljamo sa ovom galamom, što zovemo je - programom...

Horke[kart> Evo... (setno gledaju u note) A mi,
Ovde smo ... onako...
Hteli smo samo umetnost čistu,
Sliku u ramu, u parku bistu...

Antihorke{kart< Kad li će levica: Ne može tako!
Umetnost neće tek goditi više...
To mora misliti, shvatiti svako!

Gleda To Medeja: Ovako Engaged Tišti Vas Tiše!

Predrag Palavestra: Dakako gospođo, jer "svedena na jednu od mogućnih funkcija, i to na jednu od estetički najuslovnijih i najnižih, ona je, spuštena do nivoa agitacionog letka, svoju dužnost da služi kao poetski dodatak ispunjavala s punom moralnom svešću da je njen oblik primarna zaloga njenog dejstva i da izbor motiva, tema i raspoloženja direktno zavisi od namene, koja je pesmi određena!!!"

Anti >< anti horke (Palavestri): A vi? Izrazom visokim u visinu?

Dopasti se bogatom oku,

i dić' barem neku gotovinu?

Gleda To Medeja: U Društvu Visokom Naći Se U Skoku...

Hor umetnika nepropalih u zemlju: Naši su kupci srećom,
S kupovnom moći sve većom,
Al' ima ih manje i manje,
A nas je sve više! Sranje!

Žrec: Ali, ali:
Do tog' željenog tržišnoga ropstva,
Kreiraste, ulagaste, lickaste dosta...
Avaj...
Što reče varljivi Hamlet:
"Glupi sjaj..."
Ostade vam puki trend setting...

Gleda To Medeja: Za Ale Prave To Tek Je Peting...

Dosada božja (zapisuje u tefter): Ova je njihov čovek, ova Medeja, ili radi za Savremenog, zna sve stihove...

Prota Dobrota (čilo i optimistički): Stvaraoci naši...
Oni su tu,
da ljudska mis'o ne krene dnu!

Žrec (imitirajući optimistički ton P.D.a): Čovek se rmbanjem ubija, tišti,
Al' art je tu da ne propišti! *
(*Žrec u svom poznatom stilu tvrdi da svakodnevni monotoni posao ugrožava čovečnost samu; ambiciozniji tumači tvrde da Žrec misli na današnje ukupne proizvodne odnose u kojim se većina zaposlenih ustvari zaglupljuje datom podelom rada i neraspolaganjem rezultatima tog rada, tako da umetnost uglavnom teži da elegantno kompenzuje tu opravdanu dnevnu frustraciju i dehumanizaciju; same spletke)

Anti >< Anti horke: Istaknu lepotu svoga uma 

I čekaju da padne napojnica,

Bolje i to nego šuma*

Gleda To Medeja: Gora** Jeste, Al' Prestiž Golica...
(*misli se verovatno na šumove srca; **Medeja često koristi dvosmislene aluzije, tako da nije jasno da li je u pitanju "gora" kao šuma ili "gora", kao pridev, koji bi se ovde odnosio na napojnicu)

Žrec: Ovakvu demagogiju, moj rod, nisam čuo ni video od ... (misli se...)... od ...

Gleda To Medeja: I Uteknu Um. U Šum... Sad Dubi God DoGod...

Žrec: Od, od, od...

Konferansije: Dosta vajkanja, ko me je terao da vas tako nešto uopšte pitam... nastavite takmičenje!

Žrec: (klepnuvši rukama): Batal'mo istoriju i analizu,
Dajder tu art materiju,
Tu uma-šuma franšizu.
Dragoljub Filipović!!!**
(zategne kragnu)
Fatalna mu bila jeste ta deve'sto tries' treća,
ne požive još da vidi kako mu ideja veća...
(**pesnik, 1884 - 1933, u prethodnom blogu, Duh koji čita je pročitao komentar Ivana V. Lalića o Filipovićevoj poeziji, objavljen u antologiji Pesnici III, Matica Srpska / SKZ, Novi Sad / Beograd, 1966)

Anti >< Anti horke: Misliš onu kako bubri 

Svukud po Jevropi*...
Kako stare sanje budi
Baš na svakoj stopi?
(*Misli se na razvoj fašizma tridesetih godina,
čija je kulturna politika i poetika vrlo bliska
Filipovićevim temama, tzv. reakcionarnoj
romantici)

Žrec: Ma što ste tako negativni? Idemo... Imam jednu pitalicu za
sabrata ovog moga...
(TRaCk!)
Za vas (okreće se prisutnima i žustro poklanja) - Moj naklon gospodo! - prostu mozgalicu,
Iz pesničkog drevnog loga:
(recituje teatralno, lagano, upitnim tonom, kao na kvizu, prekidan lupom klackalice)
Drhti gora k'o od grmljavine,,(?)
(Truck...)
Od stra gavran u nebo poleće... (??)
(Track...)
Ve-ve-ri-ca (ovde pakosno stiska oči i naglašava svako slovo) - m-r-t-v-a pada s grana!! (???)
(Track...)
Maglen pokrov spušta se sa strana...

Dosada božja: Nešto ekološki? Za Hajnrih Bel*?
(*Dosada misli na fondaciju Hajnrih Bel, koju vode nemački Zeleni)
...

Žrec (prvo pogleda prodorno Dosadu na trenutak, neprimetno uperi prst sa otrovno zelenim prstenom ka njemu, promrmlja nešto, pa dreknu): Čini crne slamaju drveće!!!!
(trgne se i naglo zaviče upozorenje drvoseča:)
Č uv aaaaaaaaaajjjj....!!!!
(Svi se komešaju i unezvereno okreću - nigde nema drveta koje pada)

Žrec: (otežući) Š-t-a-a j-e-e t-o ! A? (prstima povije unapred jedno uvo i okrene ga publici)

Pasvandžija (gleda da utekne od sve veće gungule, pa okrenuvši se iz daljine, promrmlja za sebe): Đavolja posla, šta bi drugo bilo...

(Publika, kojoj se Žrec obratio, ćuti srećna što makar drvo nije palo na njih... Dosada božja se osvrće oko sebe i pipa se po telu, nešto ga pecka i probada i izlaze mu zelene masnice, tako da čak ni on više ne nagađa naglas odgovor...)

Na rever ministra Bradića polegnu jedan trun. Nebojša izvadi minijaturni uklonjivač trunja sa tekstilnih površina i britko ukloni uljeza. Sa setom je pomislio kako bi tek efikasno uklonio nečistoću da je pri sebi imao srednje veliki uklonjivač trunja sa tekstilnih površina.

Dusicka: Ostao vam je trag od uklonjivača.

Ministar se odmah udalji. Šaneri krenuše za njim.

Žrec (počekavši nekoliko trenutaka u smešnom položaju prisluškivača): I-haaa, zar ne znate!?!?
(Veselo) Obožavam pitalicu,
obožavam klackalicu! (Odgurne se u vis)
Iha - haa...

(U publici i dalje tišina koju remeti samo šaputanje: Precioza 1: Obožavam pretpremijere. Precioza 2: Sve je maštovito!)

Dosada božja (češe se i proziva Protu Dobrotu): Odgovori mu, šta sad? Pa ovo je... znači... hegemonija...

Predstavnik dobra (odgovara konačno na podli izazov Žreca, opominjući ga, sa odmerenom srdžbom):
Pakosniče,
Prozirem te!
Našao si da se,
U žalosne čase,
nejakima sprdaš!
Priznaj da je tužno,
i ružno,
i nemoj da vrdaš!
(pruža ruke kao da se koristi nekom dobrodušnom magijom, i, zapevajući dostojanstveno u odgovor bersprizornom, nastavi):
Nađem li je mrtvu u zaranke,
Žaliću je tužbalicom gora,
Ožaliću ugasnule zene,
I nejake grudi razbijene,
Što se više ne dovat'še bora!* 
(Čučne, podigne vevericu i sklopi ruke držeći je u naručju, na šta ona živne i odmah i gricne ovog svetog čoveka). (*P.D. se ovde, kao protivotrovom, poslužio prepevom jednog stiha iz Filipovićeve pesme Smrt Smiljanić Ilije)

Profesor Baltazar: A-u!

Šaner 2: Jedan nula za ovog dobricu.

Dusicka: Od veverice može da se dobije infekcija...

Predrag Palavestra: Dusicka, dozvolite...
Što se dotičnih stihova tiče (pogleda nesigurno u Žreca, pa u Šanera 2) Može li malo tiše ta muzika?

Konferansije: Koja muzika? Pa nema muzike...

Predrag Palavestra: Mislim na onu iz prvog bloga
a i na tamošnje teze Duha koji čita,
kolege moga...

Konferansije: Dobro... utulite Balone...

Predrag Palavestra: (Duhu koji čita) Elem,
kolega Lalić je negde u pravu,
Ipak,
Malo je kratkovid u svom stavu...
Filipović, Masuka, ...
Nisu tek bruka...
U pitanju su izvorišta sa kojih su pili naši posleratni pesnici
malih stvari
Veliki Vesnici*!

*(Palavestra najverovatnije referira na grupu posleratnih pesnika za koju (u pomenutom tekstu) tvrdi: Tražeći sebe, tragajući za utehom i tišinom, koja bi vratila razorenu mladost i zalečila ratne rane, pesnici su umorno spuštali glavu i vraćali se malim razlozima sreće i postojanja. Kao karakterističnog predstavnika ove grupe pesnika Palavestra ističe Ristu Tošovića, koji je i napisao pesmu Vratimo se malim stvarima a među koje, male stvari, pesnik ubraja npr.: protezanje u krevetu i brčkanje u toploj kadi, razgledanje izloga sa rukama u praznim džepovima, lajanje mahalskih pasa i besciljno kreketanje žaba, skrivenu klupu na kojoj su zvezde zaboravile sinoćnu tugu... a koje na kraju pesme sve zajedno kodira kao "naš početak", kome se treba dostojno vratiti: Ali tiho, bez velikih reči, bez slavoluka. / Posle tramvaja i aviona ruke nam traže tišinu. / Vratimo se dostojno svome početku.)

Horke[kart> Čitasmo taj sumrak revolucije
Ne beše izlaza ni solucije.

Antihorke{kart< Nije da ne beše,
Al' skriven nam osta'

Gleda to Medeja: Tražiš li Tako, Tragaćeš Dosta!

Šaner 2: Male stvari? A šta im fali?
Što manje i vrednije - to lakše i čednije!

Šaner 1: Hoće da kaže da su se primili na robu.
Imaš li vespu, moraš imati i garderobu.

Anti >< Anti horke: Za krpice dve, prokockaše sve!

Gleda to Medeja: Može i Ovako: S' Krpice Dve Skockani Ste!

Konferansije: Ajde ti makar malo tiše, ne mogu obuzdati horove više!

Dusicka: Molim vas prekinite sa larmom (odlučno gasi još jednom muziku koja je već ugašena),
Nastavimo sa konzervatizmom i šarmom!
Proto, dobra predstavniče,
Ne daj da Žole likuje i kliče!

Nedostaje tekst: Ako se bilo ko seća, u snu ili na javi,
Šta se sve ovde dešavalo - nek javi!
I neka se Savremeni i sa mnom malo bavi...

Konferansije: Možda su svi ćutali jedno vreme?

Dosada božja: (ne mogavši da podnese tišinu) Ne, vratimo se na temu... i zašto ćutati, to ti je mazohizam... (razgovara mobilnim) ... jesi čuo da Trša u CZKDu spava na svojim programima. Ha-ha-ha! Trgnuo se samo jednom kad je Borka kinula u mikrofon! Ipak je ona šef tamo! Pa horor...

Događanje u off-u: 

Ministar Nebojša (objašnjava racionalnim tonom šaneru): Ja sam to samo pomislio, nisam rekao da hoću...

Šaner 1 (Šaneru 2): Kaže nije firmirano...

Ministar Bradić (zamišljeno, sve izmičući Dusicki koja pokušava da spasi šta se spasti može od sakoa): Ne tako...
Ali hoću i ja nešto da kažem...
u stihu, što odavno mu sežem
Košulja, sako...
ček' da još malo važem,
i stilski vežem... (jedva se brani od Dusicke sa bocom Arfa*)
ovako... :
Zbog ubogog truna...
Što zadade pravednog mi bola...
Tamo kod onog žbuna,
Rastužili me do gola...
Kažu, odelo ti je passé,
Nabaviti novo treba da ssé...
Ali nisam hteo da kupim novo,
Jer za otvaranje spremih baš ovo...
Prota je obuk'o neki džak,
Žole se uvek skrije u mrak,
hor navuče uniformu
neelegantnu onu**...
A ja htedoh
Upravo elegancijom
Osvetlati obraz
našem paviljonu...
Kad ono... trun, pa fleka...
S pravom ova dreka...
Kako li ću sada obilaziti manastire?
Kako ću otvarati izložbe srpskog nasleđa Kelta?
Skinuće sve moje fotke sa sajta ministarstva
A onda i sa duplerice Men's Health-a...***
(*ovo jeste oblik reklame i Prof D.M. Šašić bi sigurno primetila da je ovde u pitanju saradnja privatnog i javnog sektora; ** misli se na radničke uniforme koju radi ideološke kamuflaže koriste neki članovi Škart horova; *** ministar Bradić, kao zdrav i prav ubermench, slikao se za jedan od brojeva časopisa za fizičku kulturu Men's Health)

Dusicka (ministru): Počistićemo to običnim sirćetom (kreće ponovo ka njemu, sa flašom i žičanom četkom). Neispeglana Vam je košulja...

Antihorke{kart< Pa i nije mu neka poetska niska...

Horke[kart> Ali važna jeste urednost,
Odmerenost,
Blagost,
Ujednačenost stilska.

Pasvandžija (ministru): Radi brate kao ja, noću,
mogu da nosim šta hoću!
I uvek crno...
Ne vidi se ni reka
a kamoli neka fleka!

Ministar Nebojša u očajanju zabija glavu u šake.

(Nazad u glavnu radnju:) 

Žrec: Molim vas!
Gde se žalost i jad meću
Izostati nikad neću!
Pazite sad
kakav sam gad.
(Budući u gornjoj poziciji na klackalici, stavlja šaku iznad očiju, gleda nešto u daljini):
Gle, Hrvatima potonuo brod. 

Kakav plezir, nizbrdo mu hod*! 

(*odnosi se na incident koji se desio sa betonskim brodom koji je trebao da bude hrvatski paviljon na Bijenalu arhitekture a koji je potonuo prilikom plovidbe ka Veneciji - jer je beton teži od vode)

A šta je tek ono? 

(Recituje i podrugljivo rida)

Tam' krv kaplje k'o suza sirote;
Cveta duša pod srcem pa cvili.
‘Gaslo oko gleda u daljine;
Sunce na zapadu gine : )
Pčela usnom, k'o po saću mili.
(Vadi maramicu kao da će da obriše suze)
Šmrc, šmrc, šmrc, šmrc, šmrc!
Forenzička misterija!
(A onda najglasnije u nju istrese nos)
Aj' sad malo histerija!

Dusicka (Žrecu, uopšte ne obraćajući pažnju na stihove): Ostani gore da počistim ispod... (uzima usisivač i čisti ispod klackalice)

Žrec: Dakle? (trepće i briše oči slinavom maramicom, ali to zaista ne radi namerno) Šta je to?
(nastaje žagor i nagađanje u publici:)

Šaner 2: Košulja od svile, ali sa flekom! A ova! Čista! Nova!

Žrec: Nisam rekao "na svili" nego "pa cvili", tako mi nešto došlo*... (*u originalu pesme stih glasi "Cveta duša pod srcem na svili"; Žrec je i drugim detaljima izmenio originalne stihove, oduzimajući im od slikovitosti i dostojanstvenosti, da bi u datoj situaciji bili što provokativniji)

Muftija raško-prizrenski: To je ono kad smo koknuli nejakog Nenada!*
(*kao vrlo obrazovan čovek, muftija zna da je u pitanju Filipovićeva pesma Nejaki Nenade)

Ministar Nebojša brizne u plač.

Muftija raško-prizrenski: Ne tuguj. Ne može sve da bude dobro.

Mletački dužd: E pa da, Kosovska bitka. Tad smo uobraženim Vizantincima promenili cenu pšenice a da nisu ni primetili! Tovar koje je već bio poslat po staroj ceni, odmah nakon bitke im je isporučen, po novoj! To bih ja nazvao pokretnim (o)biljem.

Predstavnik dobra (ne obazirući se na žamor publike, replicira Žrecu pretećim glasom):
Pakosniče... tek - tako... "Pčela usnom ko po saću mili..."

Horke[kart> (rezignirano) To su jadi našijeh junaka,
što ih znade dečja glava svaka!

Anti >< Anti horke (ironično ali i pomalo inadžijski): Vidaju se pokretnijem biljem

Što ga slasmo Latinluka diljem ...

(Ulaze mobiljke)

Žrec: Pa... kuku meni!
Flora na nazovi paklenim mukama!
Čist škart! Ni ja,
makar pakleni,
Ne bi' im'o srca,
ni u mr'ca,
Da ovo sočinim svojijem rukama!
(širi ruke, kao i svak', čudeći se pokretnim saksijama što su se, uz sve muke, razmilele u mrak)

Pasvandžija (nikako da ode... sa čuđenjem gleda u mileće saksije): Prohodalo bilje...
Za umetnost, proglasiše - milje!
Kuč'ji izmet skulptura je važna
Poruka baš misaona, snažna!*

(*misli se na neke poznate radove umetničke grupe Škart: Tvoje g.... tvoja o......... i tzv. Kuvarice, koje pasvandžijin kolega, magacioner teorije Šiško, drži za "fondacijski realizam" ili "fondacijski minimalizam", tako nešto. Pasvandžija i Šiško približavaju estetske sudove u poslednje vreme a sarađuju i u zajedničkom biznisu za duždeve kao i sve vanvremene uglednike od ukusa i stila. I Deša Jenegri isto - ionako samo nosi crno - možemo lako da ga zamislimo kako prima komande od dužda: Profesore Je Negri! Ti ćeš mi pisati hagiju*, 

Slaviti ukus i zbirku!
Moju ćeš biznis magiju,
Sročit u učenu svirku!
(*Prof Je Negri stručno volontira za nekog Sudca, ljubitelja umetnosti koji se izgleda obogatio trgovinom... hmmm... koječime, što bi rekao Sir Oliver... i to baš tokom onog rata, za koji je, koliko nam je poznato - zadužen Haški sud, otud možda: hagija?? A možda je to tek zgodna analogija sud - sudac? A "hagija" može da se odnosi i na životopis - u stvari je to ovde sasvim svejedno. Evo kako Sudac opisuje članove avangardne umetničke grupe koju je zahvaljujući svom poslovnom duhu nedavno otkrio: "Članovi grupe bili su obrazovani mladi ljudi, svjesni promjena, koje su se događale u razdoblju nakon Prvog svjetskog rata, a svi su potjecali iz imućnijih zagrebačkih obitelji, koje su imale vile po sjevernim obroncima". Apropo ovih sličnosti i aluzija, lako je dosetiti se i činjenice da pasvandžija zna mnoge detalje o životu, delima i navikama noćobdija, posebno umetnika i da svoja znanja ume kad-tad i da unovči...)

Horke[kart> Kakva eto stigoše vremena,
Sad je novost ta veština stara...

Antihorke{kart < (ironično) 'Alal nek im mudrost popijena,
Nije ni za noćnoga čuvara!

Predrag Palavestra: I još da dodam ovo: "Po duhu patetično romantičarska, po karakteru naturalistička i pragmatička, ta poezija se obraćala širokim slojevima čitalaca, nastojeći da prodre u kulturno zaostale krugove literarno neobrazovanih i, u krajnjoj liniji, za poeziju nezainteresovanih masa..."

Šaner 1: Hvala čiko, lepo si to zab'o, ali šta se ovi ljute? Mobiljke u šetnji, pa šta? Ne igraše se možda kao male...

Šaner 2: Došle su na svoje, prohodale...

Stari gondolijer (svom psu, koji ne može da stigne biljku da bi je zapiškio): Ni ja se nisam igrao kao mali... a viđao sam i luđe stvari.

Žrec (pasvandžiji): Tiii, prostačino i budalo...
Baš nemaš osećaj za novo!
Popričekaj malo,
Poučiću te ja, noćni čovo!

Pasvandžija: Ja utiske svoje rado i delim,
Može pouka... (namiguje Jenegriju i Šišku):
Što no kaže struka...
Treba teoriju pretočit u praksu -
Do dobrog platiše do'akati želim...

Žrec: Nego... (obraćajući se svima izuzetno zlobnim tonom) taj Nejaki Nenad...
Da to nisu porazi i muke,
Što se jate uz gusala zvuke?

Anti >< Anti horke: Da to nisu podsećanja grozna, 

istorija što ih još ne pozna??

Gleda To Medeja: Snovima Mrtve Ćeš Žnjeti, Zaborav Neka Te Seti!
(Svi se snužde na ove Medejine paganske bajalice. Tajnim pokretom ruke Žrec baca čini na Horke[kart i Antihorke{kart, koji počinju sasvim drugu pesmu)

Horke[kart> Jedan boj smo predobili skoro,
Prepevali uzroke i bruke!

Antihorke{kart (Žrecu) Ni ti s' ne bi' tu baktati mor'o...
Sve smešaše te guslarske ruke...

Žrec (oduševljeno se odgurne uvis): iii hahahaaaaha... (ali P.D. ga vešto vrati u donji položaj: TRacK!)
(svi su deprimirani ovim Žrecovim trijumfom osim Gleda to Medeje, ona nastaljva da baja: Snovima Žrtvu Ćeš Dati, Onda Halači Pa Pati)

Duh koji čita: Pardon, nije to baš tako sa Filipovićem... Konstantinović je na primer konstantovao da je D. Filipović od Filipa V. (Višnjića) oduzeo baš taj magični realizam, on se, nadalje, odriče i same epike tj. vremenske dimenzije koja nosi ep i koju ep nosi, svodeći dakle epsku tematiku na sliku i priliku - za agoniju! Kako svoju, tako i agoniju samog deseterca! 

(Svi ćute zaprepašćeni ovom opaskom Duha koji čita. Veverica shvata da ipak nije preživela svoj stunt.)

Dusicka (Žrecu, zadržavajući ga u donjem položaju na klackalici): Ostani dole da počistim iznad*! (*Nije uopšte jasno gde i šta ima "iznad" da se počisti, možda je u pitanju neki arhaičan izraz)

Profesor Baltazar: (osluškuje vevericu pa i sam vazduh stetoskopom) Znake života tek daje... gotova je... možda je čir...
Molim za mir...
I ove klackalice škripe, i mnogo je hladno, klackači dopašće nam gripe, bilo bi to gadno... Dajte malo hodajućih trava i dva mrava, taj će ih napitak učiniti zdrava...

Konferansije: (Sklapa „Short Manual For Eastern European Enterpreneurs" koji je sve krišom čitao, često i ne gledajući predstavu) Dobar dan. Zanimljivo. Čega se tu igrate?

Mobiljke (u glas!):
Vuku nas!

(Pauza, svi gledaju razmilele saksije...)

KRAJ DRUGOG LEAKa...