Imena američkog arhitekte Adrijana Smita i kanadskog filmskog reditelja Džejmsa Kameruna smeštena su u istoriju 21. veka. Predviđanja sociologa da će ovo biti vek obrazovanja i religije dovedena su u sumnju i to baš pred obeležavanje veoma važnog verskog jubileja. Dvehiljadetrinaeste godine hrišćani će proslaviti 1700

Džoni Fejvorit je jeo kafetine. A Pelin … on ih je voleo. Voleo je kad ima para za njih i voleo je razloge zbog kojih ih koristi. Počevši od zlatnog pakovanja do efikasnosti. Jedino što nisam želeo je da ovako počnem o njemu.

Ovde već možete videti kraj priče o Pelinu.

Sa druge strane, ako samo malo bolje razmislim, mislim ću staviti reč početak iako za tako nešto ne osećam pravu potrebu. Ako poželim da kažem bilo šta o tom čoveku uradiću to pred sam kraj teksta. Ovoga puta pred pravi kraj.

I sada pokatkad, jedan davnašnji san kao tamna kiša siđe na polja senki.

Slušam taj romor, zev prošlosti na rubu dugih noći. Pomera vazduh koji se ruši i pretvara u svetlucave čestice, suve od lišća topole i plamena voštanice.

Daleke obale bivaju još dalje, ali vidljivije. One bliske – poslednja čistilišta pred svanuće.

Svet ovaj uzmi

ПОБУЊЕНИ ЖИРИ ИЛИ СЛИЧНО СЕ СЛИЧНОМ РАДУЈЕ

 Романи "Прекасно" Бранке Криловић, "Одустајање" Јелене Ленголд, "Ухвати зеца" Лане Басташић, "Десети живот" Саше Савановић, "Заблуда Светог Себастијана" Владимира Табашевића и "Београдски трио" Горана Марковића такмиче се за 65. награду недељника НИН за књижевност, саопштио

ЛИМУН СА ВОТКОМ

или

Песма која се најлакше памти, а најтеже рецитује;

не може да се чита, па чак ни запише

Можда може да се, некако, преприча?

У спомен Петру Пајићу и Брани Петровићу

Поезија Африке

 

Племе Хотентоти 

Mislim, ne pratim čovekov rad, ali ono nekako što se provlači kroz čaršiju je da je baš on viđen za lik Premijera kada se okonča Vučićeva era. I drugo nešto, kada bih izvukao iz smeća kojim slučajem, recimo kada bih čekao red kod automehaničara pa ne bih imao pametniju ideju i ne bih znao kako da ubijem vreme, znači čak i kada bih u tom imaginarnom slučaju uzeo smetlarnu partijsku gazetu od Informera u ruke, i čak kada bih i kojim slučajem naišao na ove uzvišene u svem tom smeću misli državnih "intelektualaca" - mislio bih da se taj Borko izgleda stvarno jeste profilisao u nekakvog budućeg аутстендинг lidera. Međutim, da li su stvari baš tako jednostavne?

 

Već godinama se, izgleda uzalud, pitam ZAŠTO U OVOJ I OVAKVOJ SRBIJI ŽENE IMAJU MUDA, A MUŠKARCI NE!? Moj dragi kolega Vukan Simonović mi odgovara: "Dokurčilo im, eto zašto..." A Marija Jovanović dodaje: "Na žalost, izgleda da su se odavno pomešali lončići. Zato nam je tako kako nam je. Sva sreća, te su se mnoge prihvatile čuvanja tog "organa", bez koga će, ako se ovako nastavi, ubrzo sve biti urušeno. Ako već nije..."
Poslednji javni istupi glumica Mirjane Karanović i Vladice Milosavljević novi su dokazi da su ovdašnji muškarci obične šonje i da smo zbog toga daleko iza i ispod pobunjenih Grka, Turaka, Brazilaca...