Postoje priče koje moraju biti ispričane. Jedana od  takvih je i ova ... životna, kakvu samo život može da napiše.  Nevidljivi otac je moj drug, koga znam više od 20 godina. Rastao je kao dete bez roditeljskog staranja, po hraniteljskim porodicima. U prvu porodicu smešten je sa nepunih jedanaest meseci života. Kao beba bio je bolešljiv, čuvan u bedi i nemaštini  i zanemaren od strane roditelja, te je na jednom od lekarskih preglada pedijatar pozvao radnike Centra za socijalni rad i po hitnom postupku je hospitalizovan, a nešto kasnije izmešten iz primarne porodice.

Dojadiše , vala, više i Bogu i narodu.

Po ceo dan. Kako uđem u sobu oni pred televizorom. Nema načina da im ga ukinem. Zabrane za njih ne važe. Oni su svoja prava stekli u demokratiji i nema zbora da budu ukinuta. Lažem, ima načina ali to bi bilo osuđeno od strane dušebrižnika kojima su moja deca važnija nego meni.

Danas je jedan lep datum - lak za pamćenje, 8.8.

E, sad, ne znam u čemu je štos, ali znam još najmanje tri bračna para koja sa nama dele ovaj datum kao godišnjicu izgovaranja onog zvaničnog „Da".

Pošto su neki od njih i odavde, sa bloga, koristim ovu priliku da svima čestitam godišnjicu.

Rada je imala  tremu i Bane je to osetio.  Dok su se spuštali Čuburskom ulicom čvrsto mu je stezala ruku, kao da hoda po ledu;  kad su skrenuli u Kraljevića Tomislava, stisak je postao grčevit. Pokušao je da je malo raskravi : “ Ne brini, ne ideš kod kraljice, idemo kod mene. I majka i tetka su sasvim jednostavne žene i sigurno Te neće pojesti, naročito zato što su stalno na dijeti“.

Dijeta je, već na prvi pogled, bila neuspešna. Gospodja Olga, Banetova majka, bila je nešto niža od Rade, prijatnog okruglastog lica sa plavičastim očima, pravilnog stasa po kome je pravilno rasporedjeno dvadesetak kilograma viška. Tetka-Ruža, kojoj se Bane obraćao sa Tante-Roz, bila je iste visine kao i sestra, tamno plave kose i izrazito plavih očiju, strogo napućenih usta i viška kilaže nepravilno rasporedjenog oko kukova.  Odbor za doček  upotpunjavao  je Pera, mladji od Banetove mladje braće, preterano krupan jedanaestogodišnjak vodnjikavo plavih očiju i bujne grguravo plave kose, kao da je kolmovana.

Za put svile znam, znam i za trasu začina, ali nisam razmisljala o tome da postoji i ustaljeni, uhodani . put kolača - sve do pre neki dan, kada sam s plavom ikeinom kesom u ruci, cupkala na autobskoj stanici Beograd. U velikoj kesi bio je mali omot, a u njemu, kilogram domaće tarane. Taranu sam kupila na Kalenića pijaci, donela je kući, zapakovala i po najgorem kijametu zaputila se na autobusku stanicu da je predam Lasta vozaču, s molbom da je odnese u beli svet.

Ali

koji proslavljaju Božić po gregorijanskom kalendaru 

MIR BOŽIJI; HRISTOS SE RODI

Tamo negde na istoku, u opštini Knjaževac, mesto Trgovište, gde je dragi Bog odavno rekao laku noć, svoj život nekako su preživljale do juče deca, a danas mlade devojke sa posebnim potrebama, Ivana i Milica Džonić

Uredno su završile svoje školovanje i stekle srednje trogodišnje obrazovanje u skladu sa svojim mogućnostima

Sestrin glas uveo nas je u vanredno stanje:

Dodji odmah!

Imali smo mnogo sreće i malo prilika sa ovakvim problemima. Malo iskustva. Ali i zavidno malo straha. Tog trenutka kada je problem zazvonio.

    Znam da je malo izvodljivo da zaposlene mame u Srbiji ikada dobiju beneficirani radni staž. Ali, na momente mislim kako to uopšte nije nerealan zahtev: Svaka žena koja se u ovoj „ludari", gde se ekonomska i politička nestabilnost klackaju iz dana u dan, odluči da rodi, za mene je heroj!

Zato me čudi što je nedavna inicijativa Sekcije žena UGS ''Nezavisnost'' i Sekcije žena SSSS za izmene i dopune Zakona o Penziono invalidskom osiguranju, kojim bi se ženama omogućilo dobijanje radnog staža za svako rodjeno dete zaključno sa trećim, izazvala razne komentare, pa čak i negodovanje. Pa kome onda smeta što je inicijativa sindikalki predložena do trećeg deteta, a ne važi za četvrto, peto? Koliko znate žena koje rade, a imaju 3+ dece?

Javiše se odmah i neke braniteljke dece, koje tvrde da im je njihovo prvo važnije nego nečije treće i da ne vide što je toliko treće dete važno? A zaboravljate drage dame i muškarci, da bi trebalo da smo svi na istoj, roditeljskoj strani. Bar tako na to aktivisti Udruženja RODITELJ gledaju.