ili Sve šta treba da znate o Evroviziji 6. U prošlom postu ste mogli pročitati o grupi za istoriju, o čuvenim imenima na festivalu, o najupornijima i onima "nikad više", o proširenjima i odustajanjima. Sledi šesti deo teksta Željka Jankova o Evroviziji.

Jedina istočnoevropska zemlja koja je nastupala na «Evroviziji» od ranih šezdesetih godina je bila Jugoslavija. Svoj prvi nastup Jugosloveni su imali 1961. godine u Kanu a pesma sa kojom su debitovali je delo Jožeta Privseka, na tekst Miroslava Antića, «Neke davne zvezde». Za interpretatora je odabrana Novosađanka Ljiljana Petrović koja je tih godina bila jedno od prvih imena jugoslovenske zabavne muzike. Vrlo dobar nastup je rezultirao sasvim solidnim osmim mestom (u konkurenciji 16 izvodjača), a već sledeće godine Jugoslavija šalje u Luksemburg prvo ime svoje šlager muzike, Lolu Novaković sa «Ne pali svetla u sumrak», jos jednom melodijom Jožeta Privseka. Po mišljenju kritičara «Pesme Evrovizije», ova numera spada među najbolje iz SFRJ na tom takmičenju, a tekst Dragutina Britvića gde se govori o dve cigarete koje dogorevaju u noći, kao aluzija na dvoje ljubavnika, jednim od najkvalitetnijih u istoriji ove smotre. Lola je nastup završila na 4. mestu što će sve do 1983. godine biti i najbolji jugoslovenski plasman.

Šta je zajedničko sledećim naizgled nepovezanim događajima: vojni puč u Grčkoj 1967, otmica i ubistvo Alda Mora 1978, masakr na železničkoj stanici u Bolonji 1980, masakr na Oktoberfestu u Minhenu 1980, neuspešni atentat na papa Vojtilu 1981, potapanje Grinpisovog broda Rainbow Warior 1985. na Pacifiku?

Ni dva dana nije proslo otkad sam vam preneo informaciju da mađarski neonacisti (Jobbik) i vladajući socijalisti trenutno po popularnosti dele drugo i treće mesto na političkoj lestvici ove zemlje, a stvarnost je već danas drugacija. Više niko ni sa kim ništa ne deli, jer je Jobbik izbio na drugo mesto.

Najnoviji rezultati istraživanja javnog mnjenja koje je sproveo

Tri teksta koje ću objaviti pod gornjim naslovom će biti prvi tekstovi koji će biti eksluzivno objavljeni na ovom blogu, odnosno prvi koje pre toga nisam objavio na mom (privatnom & nezavisnom) blogu.

To su tri pisma pisana različitim osobama u periodu nešto dužem od godinu dana, a u kojima ih upoznajem sa turskom, pre svega političkom, stvarnošću.

Ovo prvo je prošlogodišnje (jun 2007) pismo prijatelju iz Beograda koga sam upoznao ovde na bodrumskom filmskom festivalu. Pismu je prethodila kratka ali oštra svađa između mene i jedne bodrumske novinarke Ferjal (koja se našim momcima prišljamčila kao krpelj, navodnog intervjua radi i nije im dala da dišu  čitavih pet dana, nepotrebno reći, intervju nikad nije objavljen). Svađa je izbila zbog njenog trovanja teorijama zavere o zaista glupostima (proizvođacima čokolade i keksa Ulker) i mog reagovanja na isto. No, nije bitno... Mislim da pismo stoji i bez ovog objašnenja.

ПОМАМА И ОМАМА НАШИХ ДАНА

          „Кловн Шалимар“ Салмана Руждија је роман о неколико трагичних животних судбина у временима великих друштвених сукоба на широком простору од Кашмира на граници Индије и Пакистана до Стразбура између Француске и Немачке, затим у Француској, Енглеској и у Лос Анђелосу у Америци. Источњачка

 Narod se nađe ovde odjedanput obezglavljen a posledice strašne, niti da gleda, niti da diše a usta za reći, popiti i pojesti štogod odoše u bestraga, mišljenje do sada nije preterano upražnjavano pa oko toga bar nije bilo nekog zakeranja.

 

 Nadvila se neka sumorna maglina nad ljudima i dođoše oni da spas potraže i dočeka ih Jedan od zaduženih za narod, prvi u rangu iz koga je iskrilo iskustvo stečeno preturanjem preko glave toliko toga, od radikalnih svetonazora, onda činjenja u levom mišljenju sa predznakom nacionalnog, pa doticanja demokratije u prolazu i najzad dosezanja do uzdržane evropejske provinijencije. Zaista, iako bez glave, narod je instinktom osetio gde treba da priđe i izlaz iz magle zatraži.

Zavapi narod mahanjem ruku pred Jednim od zaduženih jer govor narodu beše uskraćen a on, Jedan odgovoran i preduzetan, obuče baštovansko odelo, zaseja u bašti seme za naglavljivanje obezglavljenih,