Nekako je prilična oskudica u kadrovima za poljoprivredu, programiranje i srodne delatnosti, pa moramo da se dovijamo kako da dođemo do talenata. Potrebno je dati odlične uslove, ali i inovirati način oglašavanja, traženja i slično. Potrebno je i imati mehanizme za trijažu unapred, pa sam pre skoro tri godine pokušao ovako:

Predsednik države je krenuo u akciju obnove nacije da ne bi odumrla i odabrao je da to učini putem novčane stimulacije građanki, zaboravio je građane koji sa građankama čine porodicu gde se decu stvaraju i gde ona (deca) odrastaju da bi postali građani. Dakle, stimulacija građankama da krenu masovno na put rađanja i ponudio je pare za odluku hoće li biti ili ne biti novih beba. Generalno gledano i na prvi pogled akcija nije za odbacivanje ili neku, ovde uobičajenu, kritiku koja bi je osporila. Ipak, taj gest pored toga što su ga mnoge žene doživele sa pravom kao uvredu i poniženje deluje poput premazivanje jeftinog hleba šlagom pa se onda to nudi kao torta. Taj hleb ispod šlaga je ovde problem a iskazuje se velikom nezaposlenošću, strahom od gubljenja posla kod onih koji ga ipak imaju, primanjima koja jedva pokrivaju trošak za onaj hleb pa se o šlagu i ne misli, zdravstvena zaštita u kolapsu i teško dostupna mnogima, država koja se izmiče i zanemaruje svoje obaveze kada treba da podrži i pomogne onima koji su u problemu i onda, posle svega toga dolazi osećaj stalne nesigurnosti koji ovde preovlađuje. To se svakako ne može nadoknaditi parama iz ponude predsednikove.

Stari most preko Save će biti srušen, umesto njega izgradiće se novi, sasvim moderan, sa lukom koji podseća na onaj što je viđen za rušenje i kažu funkcionalniji i protočniji za nabujali saobraćaj. Bila je odavno ideja da se tu negde, kod Ekonomskog fakulteta izgradi most, nije bilo reči da će se ovaj stari rušiti ali eto, sada je takva odluka doneta i izgleda da će

 

 

Godine 2014. Facebook je lansirao igricu koja je trebalo da otkrije korisnicima njihov tip ličnosti.

Igrica je bila dizajnirana tako da ne prikupi samo podatke o korisniku nego i o svim njegovim ( njenim) Facebook prijateljima.

Pepostavlja se da je u kvizu učestvovalo 270.000 FB korisnika i da su na taj način prikupljeni podaci ( lične preferencije

pošto su, više-manje, sve priče između nas već ispričane, i ne znam šta bih vam pričao a da ne nerviram i ne smaram ja vas, kao i vi mene, počeću da vam pričam dedine priče, Приче српског официра Покрета отпора odsada, pa kada nekada u budućnosti završim.

„Danas“ neki dan piše o javnoj raspravi u vezi projekta tunela koji treba da spoji Savsku i Dunavsku padinu u Beogradu. Stara ideja, još kad sam bio student neki su o tome pričali. Bilo je na rečenoj raspravi i mišljenja koja nisu sa očekivanim oduševljenjem prihvatili predlog za izgradnju tunela. Uglavnom se govorilo da to nije dobro, taj tunel, jer se kosi sa novom trasom planiranog metroa pa to prvo treba rešiti a onda ako može i tunel. Nuđeno je i rešenje da umesto tunela bude novi most preko Save od Bulevara Nikole Tesle nizvodno od Muzeja Savremene umetnosti do Bulevara vojvode Bojovića i najzad, građani se bune i primedbuju jer će tunel da im ruši kuće. Ličilo je na uobičajenu atmosferu kod takovih situacija ali ovu je obeležio gradski (glavni) urbanista, Izbegavao je da odgovara na pitanja i primedbe

 

"Srpski zid plača" ispred Narodne Skupštine u Beogradu, postao je sramno ogledalo pokvarene politike i prljavo oruđe mržnje koja se obilato promoviše i servira od strane vladajuće garniture. Udruženje porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji, 8. jula 2015. je uz saglasnost gradskih vlasti postavilo "zid plača" na nedelju dana, sa namerom podsećanja na srpske žrtve (civile, vojnike i policajce) 1998 i '99 nestale i/ili ubijene od strane NATO i albanskih terorista, kako piše na transparentima. Skoro tri godine je prošlo od tada, a ovaj tužni prizor ispred skupštine pretvorio se u ružnu, manipulatorsku predstavu gradskih vlasti, koji svoje interese bezočno grade na tuđoj nesreći.

Štrajkovi gladju, samosakaćenja, samoubistva na radnom mestu... najgroznije su moguće ilustracije najamnog položaja radničkog roblja, oba pola, u tzv. tranzicionoj Srbiji.

Ovom perverznom, neljudskom popisu reagovanja na zlostavljanje na radu danas se pridružio očajnički i monstruozni čin Nebojše Stoilkovića, koji je u doskorašnjoj