Дан пре јучерашњег дана? 
Ах, да: ПРЕКЈУЧЕ. 
Не знам зашто скоро сви кажу - прекључе. Звучи као пре кључања, или пре закључавања ... 

Ovo je blog o prevodu naslova ovog bloga na Srpski, umetničkom prevodu, naravno, inženjerski bih mogao pokušati i sam, ili prevodu neuhvatljive klasifikacije, pa udevanju ne prevoda, nego značenja, koje ume da se izmigolji čim pomislimo da smo ga naterali da nas gleda u oči, u ono zajedničko maglovitoj realnosti oko nas koje nas prati, the zajedničko, ne danima, nedeljama ili godinama, nego decenijama, ili celog života.

Pa udevanje značenja i ne baš ni u sve zajedničko u tom egzistencijalnom, za koje ne znamo da li je samo mehur oko naših pojedinačnih života kojeg ne umemo da se otresemo, ili su prostor-vreme prosto takvi kakvi jesu, dok se mnogi od nas, još prostije, na pojedinačan način krećemo u njemu, njima, prostor-vremenu.

Dakle, slacker serenity u i oko onoga što nam se čini kao tegoba celog života.

... ništa se ovde ne menja, sve je stabilno i uobičajeno ... ginjol predstava i prikazanje stereotipnog i ovde već viđenog libreta je i dalje u toku ... rezervcije za sedišta u gledalištu su obezbedjene do u beskonačno ...

Играј црни плес

Играј против времена

Само црни плес

Твоју игру играм ја

Ovaj blog ne dolazi zbog Novakovih najnovijih velikih titula. One su samo aktuelizovale inače permanentnu temu, ko je najbolji.   

ПОМАМА И ОМАМА НАШИХ ДАНА

          „Кловн Шалимар“ Салмана Руждија је роман о неколико трагичних животних судбина у временима великих друштвених сукоба на широком простору од Кашмира на граници Индије и Пакистана до Стразбура између Француске и Немачке, затим у Француској, Енглеској и у Лос Анђелосу у Америци. Источњачка

„...па слепило није прелазно, Није ни смрт, па на крају сви умремо.;-”

Ж. Сарамаго: „Слепило”

Пита се пита министар просвете да ли професор географије треба да има исту плату као лекар. 

Питам се питам да ли министар просвете треба да заступа интерес професора или лекара.  

Још једна (ре)ФОРМА чека прваке, петаке и ученике гимназије – најављена као суштинска промена образовне парадигме, обучени наставници два дана ин виво и један дан онлајн, што би се код нас рекло – увече прелиста, ујутру заблиста. Ко се снађе, снашао се, ко се није снашао зар је и битно, испиши све петице на крају, биће свима потаман. Имамо и нове предмете, звуче сјајно: Језик, медији и комуникација, Појединац, група, друштво, Здравље и спорт, Образовање за одржив развој, Примењене науке, Уметност и дизајн – шта тачно значе, то ћемо видети, а чему служе јасно је свима: куповини социјалног мира. Дакле, те предмете неће држати најкомпетентнији наставници, нити наставници који су имали сјајне резултате, нити они који имају искуства са пројектном наставом, већ наставници који су технолошки вишкови. У предводу: без икаквих критиреријума ка светлијем образовању. Али, да не дуљим, о реформама сам већ много писао, покушавао да учествујем, не вреди.

 Naravno, država to ne čini koristeći birokratske zavrzlame da izbegne rušenje po naredbi koju su napisale i izdale njene institucije a sve da bi zaštitile interes nekih koji su joj bliski po lukrativnoj osetljivosti. Pored ministarstava i opštine i policije od kojih se čuje po koja nejasna reč o svemu tome iskazao se i predsednik države začuđen zašto se baš oko te divlje gradnje na Kopaoniku diže tolika galama kad ovde u Srbiji ima nekih milion i još više takvih objekata, ali dobro, pokazaće on da se i to može urediti i da će sve biti po zakonu ali ne reče kada i kako.