Na današnji dan, u ovo vreme  a pre 15 godina da su postojale - društvene mreže orile bi se od pozivanja Zorana Đinđića da podnese ostavku.

Zbog katastrofalnog procenta podrške u elektoratu. Zbog brutalnog pragmatizma. Zbog kriminala i korupcije. Zbog uništavanja privrede. Zbog prodavanja države. Zbog kočenja u evroatlanttskim integracijama. Zbog predaje Kosova. Zbog nepriznavanja Kosova. Zbog kriminalnog okruženja. Zbog stranačkog zapošljavanja.

A onda dva obična i jedan ledeni metak promene sve. 

Podneta je inicijativa. Nije to ni nešto posebno iznenađujuće kad se bolje sagleda narav ovdašnjeg političkog tkiva.

 I, ne treba prejudicirati. Kao prvo, spomenik je spomenik. Samim pojmom „spomenik“ nije određeno da li se on podiže kao podsećanje na nešto pozitivno, ili na nešto negativno. Imamo brojne primere spomenika podignutih za velika dela i dostignuća, a imamo i spomenike koji podsećaju na veoma loše stvari.

Elem, ako saradnici i saučesnici

zaista, žalosno je kako je DS propala,

Da. Svako ko je iole pažljivije pogledao zvaničnu i nezvaničnu kampanju na nekoliko najuticajnijih medija nipošto ne može da bude iznenađen izbornim rezultatima. U odnosu na taj faktor, ostale bitne faktore uticaja koji se manje-više svode na korišćenje državnih resursa čak ne treba ni razmatrati previše. Pomenuti, medijski faktor je em najpresudniji, em je paradigma, jer se na osnovu njega da zaključiti i sve ono što se ne da tako lako videti, a kroji biračko opredeljenje.  

provalio sam jednu foru sa autoritarijancima, raznih fela i vrsta - naime, oni nastupaju prema vama sa neke visine, viču po običaju - iz nekog razloga, meni nejasnog, imaju običaj da arlauču na vas. pa onda, pežorativne reči koje vas umanjuju kao ličnost: vi ste male fukse, bitange, profuknjače... šta god, samo da vas umanji a sebe uvisi i učini se prividno nadmoćnim nad vama po pravilu udaranjem u srž vašeg kvaliteta kao bića, inteligencije ili ličnosti.

U susret lokalnim izborima, da iznesem moj slučaj...

U poslednje tri godine, ovog bržeg, boljeg i jačeg poretka, za brigu o 3 stare osobe i  osobi sa invaliditetom, dve sahrane, dva ostavinska postupka, prodaju dva stana i vikendice (doduše oronulih) i kupovinu jednog stana, država nam je pojela oko 4000 evra i saplitala nas na svakom koraku kojim je raspolagala.

U ponoć počinje predizborna tišina. Stoga i nemam šta da vam kažem, pametni ste ljudi (ok, barem dobar deo vas), znate šta treba da uradite u nedelju…