Гост аутор: Омега 68

Јесте!

Овај свет ускоро мора да стрефи нека катаклизма, неки потоп, промена полова, нешто што се већ дешавало више пута.Уништење Атлантиде, Содоме и Гоморе, фосили слатководних организама у Црном мору или отисак воде на пирамидама Египта су докази да ће бити оно што је већ било.

Muzej savremene umetnosti organizuje razgovor „Spomenička skulptura u Jugoslaviji i Srbiji: Od Tita do Vorhola“ koji će se održati u Salonu MSUB (Beograd, Pariska 14) u sredu, 18. januara u 18 časova.

U razgovoru učestvuju: dr Mariela Cvetić, vanredni profesor na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu; Nebojša Milenković, viši kustos Muzeja savremene umetnosti Vojvodine i Dragan Srdić Srka, vizuelni umetnik.
Razgovor će moderirati dr Zoran Erić, kustos Muzeja

Nema drugog naziva za šamarčinu današnju patetičnom crvenocrnom režimu od - sramotno.

ПОСРНУЛИ АНЂЕЛИ – НИН-ОВА НАГРАДА

У финалу за НИН-ову награду нашло се четворо писаца - Владан Матијевић за роман "Сусрет под необичним околностима" (Лагуна), Ивана Димић за "Арзамас" (Лагуна), Владимир Табашевић са насловом "Па као" (Лагуна) и Владислав Бајац са романом "Хроника сумње" (Геопоетика).

Жири НИН-ове награде критике за најбољи роман године, у саставу Тамара Крстић, Јасмина Врбавац, Зоран Пауновић, Михајло Пантић и Божо Копривица (председник), претходно је од 170 књига у ужи избор уврстио 11 издања.

Име 63. добитника НИН-ове награде биће познато 16. јануара у подне, најавио је тај недељник а свечано уручење биће урпиличено у Југословенској кинотеци 23. јануара у 17х.

НИН-ова награда први пут је додељена 1954, а прошле године награђен је Драган Великић за дело "Иследник".

    Bližila  se još jedna Nova godina pa sam hteo da vam ispričam još jednu novogodišnju priču.

    Deda Mraz je bio naravno, moj dobri Imre. Sa svojom velikom prosedom bradom koja se spajala sa brkovima, stvarno je potsećao na onog dobroćudnog čikicu, samo što mu je kostim bio malo drugačiji.

    U stvari, ako ćemo precizno, radilo se o dočeku Srpske nove godine . Bilo je to u vreme kad je Josip Broz zvani TITO još bio živ i ovakve proslave nisu bile poželjne. Međutim, ukus zabranjenog voća bio je preveliki izazov.

    Odlučimo Imre i

U ove dane studene kojima noći od mraza pucaju, reč „bog“ se pominje češće no inače, uz prateće želje za mir i dobrotu. Naravno, uz pridev „božji“. A, kad smo već kod „božji“, u slovenačkom jeziku su nekada davno živeli pojmovi „božje dete“ i „dete božje“. Iako naizgled isti, sa samo obrnutim redom reči, značili su sasvim različite stvari. O njima, ali i o čudnoj naravi sreće, je priču napisao Ciril Kosmač. Divnu i strašnu priču. Kosmač podseća zaborav da je „Dete božje“, u narodu, bilo ono dete, koje se rodilo nejasne pameti i koje je, živeći krotko, celog svog života ostalo dete. Za razliku od deteta božjeg, „božje dete“ je bilo vanbračno dete, ono kome se otac nije znao, ono koje je – „dao bog“. Doduše, ponekad se dešavalo da dete božje bude i božje dete, ali to je bilo mnogo ređe od pojavljivanja božje dece koja su celog života nosila pečat ničijih. Čak i onda kada su bili već odrasli ljudi, bez obzira na imovinsko stanje, ostajala im je ta mrlja. Nisu pomagali ni dani kao ovi, kada se poziva na najbolje što je bog u čoveku napravio.

Juče je stupila na snagu Uredba Vlade Srbije o pomoćnoj policiji.

Tokom angažovanja nose oružje, policijske uniforme i službenu legitimaciju, koja se razlikuje samo u natpisu - umesto „Policija" piše „Pomoćna policija".

U demokratiji, izvor legitimnosti nije unapred utvrđena volja pojedinaca, nego je u pitanju proces njenog formiranja, odnosno sama rasprava. Sloboda nekog pojedinca sastoji se, pre svega, u mogućnosti da dođe do odluke kroz proces ispitivanja

 ... izgleda da je došla godina i vreme za novu kapitalnu investiciju ... da najzad proširimo ovu baru ...