Uopšte više nije važan povod - zabrana koncerta jednog pevača, Vlade Georgieva, u jednom gradu Republike Srbije - Smederevu.

Važna su svetla slobode koja su sinoć na glavnom gradskom trgu - forumu nesputane misli, zasijala u rukama i glavama hiljada i hiljada gradjanki i gradjana Srbije.

Srbija je i dalje podeljena, kao 1987, 1991, 1995, 1996/97, 2000, 2003... na normalnu, civilizovanu, progresivnu manjinu i iracionalnu, necivilizovanu, nazadnu većinu -

... ili: Nismo isti!

Danima pokušavam da napišem tekst o političkoj situaciji i predsedničkim izborima u Srbiji. I ne uspevam. Razlog tome svakako nije inspiracija svakodnevnim zbivanjima i važnošću teme. O ne. Ni nedostatak stava ni materijal za njegovu argumentaciju. Naprotiv. Razlog leži u kristalno jasnoj situaciji, očiglednostima koje mute vid i potpuno ogoljenim pozicijama i političkim životopisima aktera.
Sve bi se u tom tekstu vrtelo oko one koliko idiotske i česte toliko i pogibeljne teze koja svakodnevno zagađuje sve rasprave i javni prostor - Svi su isti!

Уочио сам недавно да српска влада, опет, покушава да изабере директоре јавних предузећа преко јавног конкурса. То је вредно сваке хвале јер је професионални менаџмент критична тачка модернизације ове важне јавне имовине. А одавно је прошао рок да се то уради јер су многи од садашњих директора у статусу „вршилаца дужности" већ

Jedan od glavnih uzroka epidemije zvane „VODJA" u Srbiji svakako je licemerno ćutanje i kameleonstvo tzv. intelektualne elite. Na prste jedne ruke mogu se nabrojati akademici, umetnici, ugledni intelektualci, naučnici, univerzitetski profesori, sportisti, biznismeni... koji svojim javnim nastupima promovišu slobodno, kritičko mišljenje i argumentovano osporavanje aktuelnog režima.

Da nema predsednika SANU i još par akademika, da nema Vesne Rakić Vodinelić i

Ima više decenija kako smo u kapitalizmu, ili, ako ništa drugo, bar u tranziciji (doduše, neki će reći da to predugo traje, slično kao što je večito trajala i tranzicija iz socijalizma u komunizam). Sad, tih smo godina učeni različitim ljudskim i građanskim pravima, ali i tome da nije teško biti fin i da bi otpatke trebalo bacati u za to predviđena mesta. Ali, izgleda da je retko ko, bar za sada, našao za shodno da ukratko svima objasni još jednu prilično bitnu stvar - šta je to uopšte kapitalizam.

Прошлог викенда се на стадиону фудбалског клуба Рад "Краљ Петар Први" на Бањици догодио још један у низу сличних инцидената на фудбалским стадионима широм света.

Наиме, играли су Рад и Партизан и за Партизан је наступио Бразилац Луиз Евертон, момак од 28 година, дефанзивни везни играч који је у Партизан приспео јануара 2016.  из Сен Галена.

Objavljeno na Sretenje. Slučaj ili odranije planirana namera? Neka mala kap je poremetila skladne, skoro porodične odnose? Svejedno. Bitno je da se desila makar kap dramaturgije.