Evo i prvih komentara na udarnu vest sa naslovne strane pokojnog sajta B92: 

Da li ste na listi? Vučić najavio isplate: Prvo 20.000, pa 10.000 i uskoro još 10.000 

experiment u hodanju

Hoćeš samnom!

Nije daleko. Možemo zaviriti u rečenice koje nisi izgovorio: mislim da daju da se prepravlja – barem interpunkcija. A znači, znači. Možda ćeš tada biti bliže.

Korak. Veruj mi.

Uopšte više nije važan povod - zabrana koncerta jednog pevača, Vlade Georgieva, u jednom gradu Republike Srbije - Smederevu.

Važna su svetla slobode koja su sinoć na glavnom gradskom trgu - forumu nesputane misli, zasijala u rukama i glavama hiljada i hiljada gradjanki i gradjana Srbije.

Srbija je i dalje podeljena, kao 1987, 1991, 1995, 1996/97, 2000, 2003... na normalnu, civilizovanu, progresivnu manjinu i iracionalnu, necivilizovanu, nazadnu većinu -

Dobro pamtim kako je tada izgledala a danas je sigurno ne bih prepoznao. Ni ona mene, ipak imamo preko šezdeset godina. Znam da sam se zaljubio u nju čim sam je video a najveće zadovoljstvo sam osetio kada me je učiteljica zato što sam bio nemirko, premestila da sedim sa devojčicom. Naravno to je bila ona! Sedenje sa devojčicom je u to vreme predstavljalo kaznu, pedagošku meru. Meni nije ni malo smetalo zadirkivanje

EPILOG KOCKARSKOG ZAVISNIKA

"Žao mi je što je sport postao biznis kroz kladionice. Kod nas su kladionice na svakom ćošku,

detalj  senka

Učila je veštine. Tog imanja. U pratnji trenutaka. Učili su je i oni koji manje znaju. Uz pomoć skica. Lutala je. Zvucima. Zabasavala: u čudorodne bogaze. Samcijata. Uz pomoć priče: da je Tren: vladar Vremena. I Detalj: jedinica Celina.

Svaki je cvet mogao da je ima: kada je naučila veštine: otvaranja i zatvaranja.