Kako je ikome palo na pamet da daje pomoć "srednjoj klasi" sa primanjima do 80.000 dinara mesečno? Njih 450.000.  Sa prosečnom platom od oko 40.000 dinara. U planu samo još nedostaju zaposleni u javnim preduzećima monopolistima, njih još 400.000 sa prosečnom platom od oko 45.000 dinara, pa da plan bude kompletan.

A oni preostali zaposleni, njih oko 900.000, sa prosečnim platama od 30.000 dinara?

A gladni? A stvarno socijalno ugroženi? Da li uopšte znamo ko su i koliko ih ima? Da li ministar za rad, osim što se slika u svim prigodnim prilikama, radi svoj posao i stvara socijalnu mapu društva? Da li uopšte zna da mu je to posao?

$ 10.000 

je obećavao Faktor Mira i stabilnosti S.M tamo negde čini mi se 1989 u, isto mi se čini "Vreme Raspleta" vrhunskom literarnom delu koje je bilo Must za svakog Srbina iz tog vremena kada su građanske slobode bile ispred Zakona i Ustava a cigarete, benzin, njeft i ostalo se prodavalo sa kartonskih kutija, hauba auta i sličnih vrsta "tezgi"

Faktori i Protektori Liderstva (Regionalnog) su i tada videli da je to "Destrukcija Ekonomije" pa su po preuzimanju Vlasti obećali Pravedniju Budućnost u kojoj će buduće generacije kada dođu Strani

U Srbiji, zemlji gde se socijalne tenzije opasno približavaju kritičnoj tački ključanja, gde je ogroman i svakog dana sve veći broj nezaposlenih, siromašnih, na ivici i ispod ivice egzistencije,  svaka kritika razbacivanja budžetskih sredstava i zalaganje za više socijalne pravde, za zaštitu siromašnih i nezaposlenih, zalaganje za beskompromisno iskorenjivanje kriminala i korupcije su prijatne za uho, narod voli da čuje i u tome traži trunku nade i optimizma. Znaju to političari dobro i njihovi štabovi  pa s vremena na vreme daju upravo izjave koje narod želi da čuje. Što se češće to ponavlja, a rezultati se ne  vide, sve manje je ubedljivo i ima sve manju težinu.

Deluje apsurdno ali ispada da što je situacija teža i beznadežnija demagogija postaje sve efikasnije sredstvo vladanja . Druga stvar je što je to zabluda i onih koji je koriste i onih na koje se primenjuje, a neminovno rezultira produbljivanjem jaza i gubljenjem poverenja.

U ovom kontekstu može  se posmatrati i ono što u intervjuu govori gradonačelnik Đilas.

"Potpuno je neverovatna odluka prema kojoj svi u državnoj upravi koji imaju platu do 80.000 dinara treba da dobiju bonuse od Vlade Srbije", rekao je Đilas.
On je objasnio da "ako država treba da pomogne, neka pomogne onima sa platama od 20.000, ili onima koji nemaju posao, a ne da činovnici dobiju po 5.000, a siromašni penzioneri po 2.000 dinara".

....gube korak sa ex-YU.

Ono što me je pogodilo, je sledeći komentar koji ceo prenosim:

" Imam 20 godina, veliki broj mojih vršnjaka planira da ode odavde zauvek, ja sam jedini koji je verovao da će biti bolje, izgleda da sam davao sebi lažnu nadu, nikad neće biti bolje, mnogo mi je žao ali je ipak tako."

prim. boldovanje je moje.

Ne ulazeći u sadržaj samog "pozorišnog komada" Srpske plate, koji bi se ako bi bio nedatumiran mogao strpati u bilo koje vreme srpske novije i starije Istorije, Istorije YU (iz 60/70 godina) itd. sve do Osmanlija

Ili kako sam "bacio" auto.

Kada sam pre nekoliko godina počeo da kritično razmišljam o svemu što me okružuje, nisam se samo povukao i počeo da živim van sveta, već sam se i otarasio mnogih idiotizama koje mi je društvo u svojoj nesuvislosti nametnulo kao NORMALNO.

Jedna od tih nenormalnosti koje su širom sveta postale normalne je i posedovanje Auta, Kola, kako se još uvek svuda zovu mada su u pitanju automobili. Užasavajuće zlo koje osim što zahteva brigu oko izdržavanja, koja košta gomilu novca-koji je vreme, na svakom pređenom metru izaziva

ljude, imovinu, društvo? Ima li šta gore u društvu od korumpiranog sudije? Ima li šta važnije od nezavisnog, stručnog, dostojnog sudstva?

Gore od kormpiranog policajca ili političara ili državnog službenika. Odbrana od njih je sud. A od korumpiranog suda?

Krajem aprila u Vašingtonu je održano prolećno zasedanje Svetske banke i MMF-a, gde se, pored podsticanja već započetog oporavka globalne ekonomije i stabilizacije međunarodnog finansijskog sistema, razmatrala i preraspodela glasačke moći u korist zemalja u razvoju. Istovremeno je bio i sastanak G20: grupe koju čine 19+1 (EU) najvećih ekonomija sveta, koja je bavila pretećim rastom javnih dugova, rebalansiranjem svetske ekonomije i koja je (za sada, bezuspešno) tražila način za oporezivanje finansijskog sektora na globalnom nivou (u korist fondova namenjenih zaštiti od budućih

  Na šta ćete vi da potrošite vaših 2000 dinara ako ih dobijete u oktobru i decembru?

 Hajde, ne budite tako šokirani, razmislite? Znam da je to veeelika para..dišite duboko...hoćete li čašu vode i limun? Nemam limuna može voda česmovača?

 Još je teže onim veselnicima koji će dobiti po 5000 dinara, zaposlenim u javnom sektoru.

 Ima još lepša vest:

 Neće svi dobiti taj bonus, to me posebno obradovalo, neće ga dobiti Dinkić i Krkobabić !

 Nisam ja zlobna da im ne želim da dobiju, daleko bilo,nego mislim da je za svaku pohvalu

Evo dolazi i Isplata Jednog delića Stare Štednje koju će građani "dobiti" jer su nepravedno opljačakani, a stara štednja pod onom i onakvom državom .....

 Ono što se zbilja dešava je sledeće:

Mi ćemo vam pokupiti vaš novac spičkaćemo ga kako se nama sviđa, a onda vi imate da zaradite drugi novac koji ćemo mi isto tako da vam uzmemo. Od ovog "svežeg" novca koji ste sami zaradili a mi vam ga pokupili, posle odvajanja velikog dela za nas, ono što preostane (a to nije baš mnogo), podelićemo Vama našim vernim štedišama kao milostinju.

Sve u ime pravde.

Verujem da predsednik Tadić

 nije slučajno baš na Kipru govorio o “ekonomskom patriotizmu”, kao što verujem da će to ostati samo medijski lepa fraza ukoliko državni organi ne urade ono što je neophodno da se ta oblast mahinacija podvede pod zakon. Kao što vidimo biznismeni se baš mnogo ne uzbuđavaju oko apela presednika pa i to , kao i mnogo štošta drugog može ostati na samo lepom verbalnom gestu predsednika.

Naravno, za pozdraviti je to što predsednik inicira, potencira, ukazuje, traži, podržava, kritikuje, ohrabruje, ali je neprihvatljiva inertnost, ignorisanje i neodgovornost onih koji bi trebalo da se pobrinu da se takve mahinacije ne tolerišu.

Samo po sebi  postavlja se i pitanje,  o sprezi biznismena i parijske, odnosno državne nomenklature i pitanje  zašto država ni za 10 godina nije uspela da vrati iznete pare iz Srbije,