Ulazim u samoposlugu. Sa maskom. Prezam. Dohvatam plastičnu korpu. Gledam levo-desno. Čuvam se od svakoga. Svakoga čuvam od sebe. Tek nekolicina ljudi, jer onamo, na vratima stoji bezbednjak i pušta samo određen broj njih. Zamišljam kako me drška korpe ne dodiruje, nego lebdi unutar kružno oblikovanog položaja šake, onog položaja šake koji se obično zauzima kad se stvarno drži korpa. I dalje vežbam disanje, kao da po prvi put nosim masku. Razgledam, kalkulišem, raspet između cena, minimalnog broja potrepština i težnje da što pre završim i šmugnem odatle, tako povećavajući šanse da zaštitim druge od sebe i sebe od drugih.

Evo par slika sa gradilišta na kojem trenutno radim. Radovi su u punom jeku, a prizori kao iz neke sf distopije.

 Moja prva asocijacija na te slike bila je film Brazil.

Nisam ljubitelj fitnesa. 

Fitnesa kao pokreta, ne fitnesa kao stanja organizma koje podrazumeva dobro zdravlje. Iako u svojoj osnovi ima baš tu odrednicu; poboljšanje opšteg stanja organizma koje omogućava veći radni učinak svakome u svojoj profesiji, fitnes se u mnogim svojim pojavnim oblicima izmetnuo u nešto što je postalo samo sebi cilj. Vežbanje radi vežbanja. Vežbanje radi ispunjavanja određenih zadataka vežbe, ne potrebe za unapređenjem telesnog statusa.

naš omiljeni vitasok je mean green. ali pre nego vam dam recept,
da vam kažem koju o ceđenju sokova općenito.

U ova predrevolucionarna vremena ( a kad će revolucija - ne znamo) valjalo bi malo uvježbati i obnoviti repertoar borbenih kancona i jurišnih popjevki.

Svako živo biće koje se kreće, bilo da je lovac ili plen, bilo da se igra, rekreira ili takmiči, ima potrebu da ubrzava svoje kretanje. Kod životinja koje se kreću po zemlji, na nogama, to brže kretanje zovemo trčanjem, a u stvari predstavlja veću frekvenciju koraka u jedinici vremena. Za razliku od hodanja, ima fazu gde se telo u jednom trenutku nalazu u vazduhu; u bespotpornoj fazi, u fazi leta.

gost autor – jedan srpski pacijent

Nakon onih čuvenih peripetija koje se sastoje od čekanja kod lekara opšte prakse radi dobijanja uputa za specijalistu, zatim čekanja na red kod specijaliste, pa posle čekanja u „socijalnom“ da se uput za snimanje „magnetnom rezonancom“ odobri od strane komisije, u ime matične filijale, tj. pravdanja troškova... – konačno sam stigao do faze kad treba zakazati snimanje. 

Dok sam gledao ovaj spot pomislih, eh i ljudi su mogli da budu takvi da im se palac nije odvojio.

Dosadno je, strasno je dosadno...Evo vec skoro godinu dana u izolaciji, i pripustam samo zensko sa maskom ali bez donjeg vesa. NIje mi lako jer sam nekoliko njih izgubio za ovih godinu dana, a iz raznoraznih razloga: kao nasla decka (di ga nadje bas sada, kad meni treba :), ili vratila se kuci, ili skoro se verila pa moze samo oprezan sex, ili ima bolju zanimaciju (sta moze da bude bolje?). Takodje procitao par stotina hiljada stranica i odgledao sve filmove i predstave koje sam propustio. Sada shvatam da je dobro sto vecinu od onog nisam citao ranije, a i sto nisam odgledao filmove / predstave