Poslednjih nedelja i meseci na BLOGU B92 pojavila se serija tekstova čiji je autor Dušica Popadić,  direktorka INCEST TRAUMA CENTRA  .

Krajnje neobični tekstovi. Više liče na oglase koji bi trebalo da privuku pažnju ljudi, žrtava seksualnog nasilja i naravno, donatora.

Tekstovi Dušice Popadić su imali sledeće naslove:

VIZIJA NAŠE BUDUĆNOSTI - ZNANJEM PROTIV SEKSUALNOG NASILJA

DOSIJE ITC

„PREKINIMO

Akcija koja je pokrenuta na facebook-u i koju moram da podelim sa vama:

Dragi prijatelji,

početkom februara biće posečeno 500 stabala platana u Bulevaru kralja Aleksandra, najstarijeg i najlepšeg drvoreda u gradu. Na Facebook-u je pokrenuta je akcija Sačuvajmo beogradske platane u okviru koje želimo da uputimo što više pisama gradonačelniku, ne bismo li sačuvali platane.

Mama-Kengurica i Tata-Kengur u epizodi: EPIDURAL

Pa, ne bih se baš zaklela. Kad je porođaj u pitanju, bila sam krajnje religijski nastrojena, verujući doslovno u Reč Božju, po kojoj su žene kažnjene da u bolu rađaju decu. Moj je stav bio krajnje jasan od samog početka: ili epidural, ili menjam ime u Georgina!

I nemoj posle da bude da vas nisam upozorila!

Najozbiljnije.

Ove nedelje jedna princeza iz mog komšiluka puni 14 godina. Njena mama, naša blogokoleginica, zamolila me je da je ugostim, jer eto, posle dugo vremena, ima potrebu da se prvi put oproba u pisanju i ispriča najdramatičniji događaj princezinog kratkog života.

Priča je stvarno dramatična, i potresna, stoga, najozbiljnije, pripremite maramice...

Moja gošća je JECINAIMISINAMAMA:

Dramatični događaji u Japanu, zemljotresi, cunami, incidenti u nuklearnim elektranama su me naveli da razmišljam o tome šta bi mi ovde uradili u slučaju da se, ne daj bože, slični incidenti dese u našem neposrednom okruženju. Takođe, podsetio sam se i kako smo doživeli i kako smo reagovali na događaje u nuklearnoj elektrani Černobil, pre nešto više od dvadeset godina. Sećam se da je bilo skrivanja informacija, netačnog informisanja o stepenu opasnosti kojoj

...svakog dana jedno dete oboli, a svake nedelje jedno dete umre od raka u Srbiji.

... njih 60 odsto ima sreću da se izleči.

Prvo što nam je Sonja Breši, jedna od naših domaćica u Toskani, jutros rekla kada smo krenuli na put ka Pratu bilo je: "Danas će dr Vajs biti srećan. Porodilište u Pratu ima vrlo tradicionalan pristup u radu. Porodilište je veliko, imaju oko 3000 porođaja godišnje."

Tradicionalizam kojim me je uplašila donekle se pokazao kao tačan. Dr Vajsu se lice razvuklo u široki osmeh kada su nam na ulazu u deo u kome se nalaze operacione i porođajne sale dali da obučemo zaštitno odelo i zaštitne kaljače. Ali, s obzirom da nema brijanja, nema klistiranja, posete su dozvoljene,

Kad sam se vratio s Visa pomislio sam da bih specijalizirao dečiju hirurgiju, pa sam jedno vreme, nekih 6 meseci, volontirao u Tiršovoj. Sećam se jednog događaja iz ambulante.

Na fotografijama nije intervenisano, a nastale su u četvrtak 21. oktobra na ušću Topčiderske reke u Savu, uz donji špic Ade Ciganlije. Prethodnog dana, voda je bila – ljubičasta. 

Koliko mi je poznato, nikakav izveštaj o tome nije stigao do javnosti, niti su se nadležni tim povodom oglasili. Nisu primetili?

AUTOR: Prof. dr Dušan Stanojević, načelnik GAK Narodni front

Gospodjo Krugolina, ovo je moje poslednje pismo upućeno vama, jer nemam vremena da se sa vama zamajavam. Imam utisak da sam izigran. Da je izigrano Ministarstvo i da je izigrana javnost Srbije. Ja lično osećam veliku uvredu koju ste naneli meni lično i svim zaposlenima širom porodilišta Srbije. Kada sam vam napisao ono o robinjama i te kako se nisam debelo prevario kako vi kažete.