Mozda je čovek čoveku vuk, ali je sam sebi zasigurno samo magarac.

Petak je ovde kod nas najteži dan u nedelji, međutim, ja spadam u onu grupu ljudi koji krajnje nekritično vole svoj posao, pa mi čak ni sređivanje dosadne papirologije ne pada osobito teško. Ovog petka, sa još više elana sam završio ono što je trebalo, zato što me već sutradan čekaju Campo de' Fiori i druge barokne radosti mog voljenog Rima. Plan je bio jednostavan: banka, optičar, teretana i veče uz knjigu i tenis na TV-u.

Pre podne smo četiri sata proveli u regionalnom ministarstvu zdravlja Toskane. Imali smo sastanke sa (italijanska dijasporo, pomagaj!):

- Aldo Ancona (responsabile cooperazione sanitaria in Serbia)
- Valerio Del Ministro (responsabile del settore assistenza sanitaria della Regione Toscana)
- Michela Sodde (responsabile del settore materno infantile della Regione Toscana)
- Giuseppina Antico (gia responsabile del settore)

Upoznali smo se sa sistemom funkcionisanja kompletnog italijanskog zdravstvenog sistema, a posebno sa regionalnim sistemom ograničenim na Toskanu.

I bi frtutma oko terapije zračenjem na Institutu za onkologiju Vojvodine (IOV) u Sremskoj Kamenici negde u julu.

Prvo novine objaviše vrlo mračnu sliku o stanju stvari, pozivajući se na izveštaj IAEA (Međunarodna agencija za atomsku energiju).

Potom bi saopštenje za javnost Ministarstva zdravlja, kojim se tvrdilo da je izveštaj IAEA laički, tj. pogrešno interpretiran.

Beše tu povrh

Znam, znam, očekujete izveštaj sa sastanka u Ministarstvu zdravlja, ali pre toga, moram prvo da vam kažem za Druga Lepog. Prosto moram! On je Utisak Krugolinine nedelje!

Elem, ima tome već par dana kako, kao komandant ove ničim izazvane parade, vrbujem po blogu privatnim porukama ko bi se građanskoj inicijativi mogao priključiti u većoj

"Baby friendly, jel to ono kad je beba stalno s tobom, niko da ti pomogne i pokaže bilo šta, mučiš se a tek si se porodila? Ne bih ja to, hvala" ...

Prošle nedelje, obišle smo tri porodilišta: GAK pri KBC Srbija, i dva vanbolnička porodilišta - u Lazarevcu i u Rumi.

Dok su nam na ulazu u Front pretprošle nedelje hteli vaditi bris, na ulazu u Višegradsku umal' mi ne izvadiše krv ("A što ste vi tako bledi?"). Dok su nas u Frontu ufalčovali u mantile, kape i kaljače, u Višegradskoj smo na tu standardnu opremu dobile i - hirurške maske.

        da li jedna ovakva pilula može i treba da se prodaje u slobodnoj prodaji, bez lekarskog recepta, maloletnim devojčicama koje su sinoć pristale na opciju -bez kondoma ćemo ili koje nisu sigurne da su sračunale kako treba plodne dane ili  koje su previše popile da bi se sećale.. Možda sve ovo zvuči prevše dramatično, a možda i ne..

Sve kao 'oću - neću, a što da neću?

Znam, znam, ozbiljna su vremena, zahtevaju ozbiljne ljude, ozbiljne teme, ozbiljne blogove.... a ja neozbiljna!

Pritom - ponedeljak. E! Ko još voli ponedeljak... (osim mene)!

I znam - nismo mali da slavimo svaki rođendan. Hajd' nekakve jubilarne, ali neke ćoškaste... jok.

I pojma nemam 'oću li biti tu, kao domaćica kakvu zaslužuje(te)...

Ipak, ne mogu da odolim: Unfe, srećan ti rođendan!

Danas je pred mojim vratima od stana osvanula posiljka prevelikih dimenzija da se ugura u letterbox. Sastojala se od jedne povece narandzaste torbe, nalik na one kakve prodaju Kinezi u bloku 70 a koriste se, recimo, za nosenje prljavog vesa u perionicu, ili cak za pijacu i slicno. U torbi se nalazilo jedno pisamce, i jedan leaflet.

Evo sadrzaja tog pisma na engleskom: