Znate sta su Tanatalove muke. Znate. Tantal izmedju  ostalog  stoji u bistroj vodi ali kad pozeli da je pije ona se povlaci. Palancani su na Tantalovim mukama, samo stoje u prljavoj vodi. Elem, jednom davno sam vam pricala o mom rodnom gradu. Sada izgleda ovako:

Poslednjih nedelja i meseci na BLOGU B92 pojavila se serija tekstova čiji je autor Dušica Popadić,  direktorka INCEST TRAUMA CENTRA  .

Krajnje neobični tekstovi. Više liče na oglase koji bi trebalo da privuku pažnju ljudi, žrtava seksualnog nasilja i naravno, donatora.

Tekstovi Dušice Popadić su imali sledeće naslove:

VIZIJA NAŠE BUDUĆNOSTI - ZNANJEM PROTIV SEKSUALNOG NASILJA

DOSIJE ITC

„PREKINIMO

Akcija koja je pokrenuta na facebook-u i koju moram da podelim sa vama:

Dragi prijatelji,

početkom februara biće posečeno 500 stabala platana u Bulevaru kralja Aleksandra, najstarijeg i najlepšeg drvoreda u gradu. Na Facebook-u je pokrenuta je akcija Sačuvajmo beogradske platane u okviru koje želimo da uputimo što više pisama gradonačelniku, ne bismo li sačuvali platane.

Ako pomisliš koliko je Srbija dugo bila devastirana ratovima, sankcijama, besparicom, izolacijom, diktaturom i koliko je kompetentnih ljudi otišlo iz zemlje, onda možeš da razumeš da je realnost izuzetno poražavajuća kada god u današnjoj Srbiji postavljaš pitanje kvaliteta i odgovornosti.

Zakonom džungle, nasiljem, kriminalom, prevarama obogatili su se i postali su moćni samo oni koji su bili "kompetentni" da se prilagode surovim i prljavim "pravilima igre". Svi drugi su izgubili svaku mogućnost za razvoj. Boreći se za goli fizički opstanak, građani su deset godina bili deo metastazirajućeg involutivnog sistema, u kome su kazaljke na satu brzo išle unazad, dok su u ime istih tih ljudi činjena najgnusnija dela u Evropi posle Drugog svetskog rata: otimačine, ratovi, zločini, rušenje gradova.

Međutim, danas je vreme ipak drugačije. Isti su ljudi, jedni jako obogaćeni i nesankcionisani zbog užasa koji su počinili i svom narodu, i oni drugi, izmučeni, koji su bili njihove žrtve. Već deset godina je u igri demokratija, razvoj, obnova, reforme, EU. Taj mehanizam je konačno pokrenut i ide sporo i traljavo, ima puno nusposledica, ali ide se napred, jer ljudi to nedvosmisleno i većinski žele, a takav je i kurs sadašnje vlasti, što ne treba negirati.

Mama-Kengurica i Tata-Kengur u epizodi: EPIDURAL

Pa, ne bih se baš zaklela. Kad je porođaj u pitanju, bila sam krajnje religijski nastrojena, verujući doslovno u Reč Božju, po kojoj su žene kažnjene da u bolu rađaju decu. Moj je stav bio krajnje jasan od samog početka: ili epidural, ili menjam ime u Georgina!

Prvo što nam je Sonja Breši, jedna od naših domaćica u Toskani, jutros rekla kada smo krenuli na put ka Pratu bilo je: "Danas će dr Vajs biti srećan. Porodilište u Pratu ima vrlo tradicionalan pristup u radu. Porodilište je veliko, imaju oko 3000 porođaja godišnje."

Tradicionalizam kojim me je uplašila donekle se pokazao kao tačan. Dr Vajsu se lice razvuklo u široki osmeh kada su nam na ulazu u deo u kome se nalaze operacione i porođajne sale dali da obučemo zaštitno odelo i zaštitne kaljače. Ali, s obzirom da nema brijanja, nema klistiranja, posete su dozvoljene,

Radovi u toku,

 tokovi u radu,

 hakovanje - ludom blogovanje 

 ili, samo finale operacije "Svećevibanujem!" ?

AUTOR: Prof. dr Dušan Stanojević, načelnik GAK Narodni front

Gospodjo Krugolina, ovo je moje poslednje pismo upućeno vama, jer nemam vremena da se sa vama zamajavam. Imam utisak da sam izigran. Da je izigrano Ministarstvo i da je izigrana javnost Srbije. Ja lično osećam veliku uvredu koju ste naneli meni lično i svim zaposlenima širom porodilišta Srbije. Kada sam vam napisao ono o robinjama i te kako se nisam debelo prevario kako vi kažete.

      Pred Novu godinu država je svašta obećala. Na konferenciji za retke bolesti u organizaciji NORBS-a obećala je 4 referentna medicinska centra gde će se obrazovati lekari i upućivati oboleli od retkih bolesti, Nacionalnu strategiju za lečenje obolelih od retkih bolesti, Registar obolelih od strane Instituta „Batut" i povećanje sredstava za njihovo lečenje preko RFZO-a sa 88 miliona na 130 miliona dinara i uključivanje na listu i drugih retkih bolesti osim dosadašnjih urođenih bolesti metabolizma, kao i poboljšanje legislative kroz „Zojin zakon". Znači, zna se šta i kako. Ne treba izmišljati toplu vodu. Pitanje je da li ima ko to da radi i da li ima političke volje da se ova rak rana našeg zdravstvenog sistema zaista sistemski i reši.