Gledam neki dan moju ulicu. Pusta, bez vesele dečje graje, bez tupih udaraca dečačkih skejtbordova o asfalt, bez ptica, bez uobičajenog saobraćaja, bez daška vetra. Pritisli  sparina  i sunce moju bačku ravnicu sa svih strana, pa nas dinstaju na tihoj vatri danima. Povremeno promakne po neko, valjda samo onaj ko baš mora. Sve se to  ovih dana spustilo na Dunav, ili  traži zaštitu u klimatizovanim prostorima. Grad je prazan, a zamislite, šoping centri puni. U to sam se uverila neki dan kad sam morala da svratim u BIG, i kad sam jedva našla slobodan parking. Pomislila sam prvo, da nije njegova prvosveštenička ekselencija, prajm minister, iznenada odmrznuo novce a da ja to ne znam, pa je  narod u euforiji i k'o pušten s lanca počeo da kupuje sve i svašta?! Ubrzo su me razuverili prazni butici i besposlene prodavačice. Punom parom radili su samo kafići u kojima se vodila borba prsa u prsa za stolice i slobodno mesto, i šetači, šetači, šetači...Ljudi šetaju sa decom, onako porodično, i hlade se. Šta će?! BIG je ovih dana postao instant  korzo, pravi rock'n'roll posle toliko vremena,  jer nas već drugu nedelju ne napuštaju strašne pasje vrućine.

 Svemirska jedrilica u akciji

Da nekoherentna svetlost (kao ona što nam dolazi od Sunca, na primer) može da pokreće materiju znalo se još od vremena Keplera. Naime, on je primetio da kometa, prilikom prolaska oko Sunca, uvek se kreće tako da joj je rep okrenut suprotno od Sunca. On je tu pojavu protumačio uticajem “svetlosnog vetra” koji lagani rep komete oduva od sebe. U jednom

U članku Nepromišljeno Nepromišljeni New Scientist nas podseća kako je još je 1925. godine filozof Bertrand Rasel otkrio toplu vodu objašnjavajući kako mi svi imamo tendenciju da mislimo da bi svet morao da se poravna prema našim predrasudama, dok bi hladnokrvan i pošten osvrt na neko suprotstavljeno mišljenje zahtevao neki ne krupan, nego sitan misaoni napor od nas, koji, onda, mi nešto i ne ulažemo, tačnije, u ogromnim i vrlo-većinskim količinama pre i vrlo-radije umiremo nego što se upuštamo i u to sitno razmišljanje na teme oko kojih su nam se sjatile predrasude.

To nam je evolucija podarila, jednim delom, iako od šume raznih obrazaca, principa i dijalektika nije lako povući liniju koja pokazuje gde jedan deo prestaje, a drugi počinje.

Delovi ko delovi, podareni, često se i preklapaju pod mešancem zvanim nature vs nurture, i po sred patnje zvane use it or loose it.

Pa je ovo blog o izuzetnoj plastičnosti ljudskog mozga, koji se prevezuje i pomera, kako ga koristimo, tako da bi nam dao što bolju podršku za ono za šta ga koristimo - koska, mišić, mala siva ćelija - izgleda da nema neke velike razlike u osnovnom modelu „ponašanja" - efikasnost je prva violina među zvezdama vodiljama bildovanja svašta u nama, pa makar nam bila potrebna u podršci gledanja repriza od repriza jeftinih serija davno snimljenih.

Iznenađen sam činjenicom da ovde još uvek nije otvoren neki blog na temu finiša istorijskih izbora u Francuskoj, pa čak ni sada kada su oni završeni, a rezultat se zna, tako da sam rešio da malo preuzmem stvari u svoje ruke, obrišem prašinu i patinu sa svoje autorske opcije, i lično pokrenem ovu temu. Srbija je kandidat

Tačnije: slonče. Ženskog spola. Ima nepune dve godine, nešto preko 150 kila, i zove se Tumaren.

Upravo sam naučio da to tako tvorovi rade.

A tvorovi su u igri zbog tajne radionice Lockheed Martin Corp.'s koja se zove Skunk Works (nešto kao Tvorova Radionica) i koja je nedavno i neočekivano izašla pred javnost sa vešću o tajnom projektu i uspehu gde su na pragu komercijalne nuklearne fuzije gde:

    • Bi već za pet godina mogli da naprave prototip reaktora

    • Za 10 godina je moguća produkciona verzija

    • Reaktori bi, za istu snagu, bili dramatično manji (deset puta) u fizičkom smislu od onih koji se vrte oko konkurentnih tehnologija kao što je međunarodni ITER.

    • Mogli bi da se prave u vrlo malim veličinama, oni navode primer veličine kamiona, a sa dovoljno energije da snabdevaju grad od 80,000 stanovnika.

Mnogo prostora za maštanje. Evo malog uvoda u moguću svetlu budućnost:

Osama bin Laden je ubijen u nekoj pakistanskoj zabiti. Barak Obama saopstio je ovu informaciju nekada tokom  noci izmedju prvog I drugog maja.ucinivsi tako cin beatifikacije bivseg pape drugorazrednim dogadjajem. Dok se hiljade Amerikanaca okupljaju u blizini Bijele kuce u Washingtonu trijumfalno likujuci zbog smrti Bin Ladena, sve me to podsjeca na slicne scene u Benghaziju

pošto su, više-manje, sve priče između nas već ispričane, i ne znam šta bih vam pričao a da ne nerviram i ne smaram ja vas, kao i vi mene, počeću da vam pričam dedine priče, Приче српског официра Покрета отпора odsada, pa kada nekada u budućnosti završim.

... konspiracionih teorijica na temu nadolazećeg katastrofalnog kolapsa američke ekonomije i bitke za Evroaziju, a iz perspektive prebrzog dešavanja Kine, Nemačke, Irana, Sirije i Rusije

"Količina" događaja, i ne radi se više o broju nego količini, je neverovatna, iako je odavno poznato da američke hegemonije nema bez dolarske hegemonije, a ove bez petrodolarskse hegemonije, a nje bez vlasti nad Bliskim Istokom i "epsilon" okolinom.

Nemačka i Rusija su stubovi evroazijskog mosta, Kina glavni motor sa sve gorivom, pa se Nemačkoj u geo-strateškom ratu dešavaju 

"Crop circles are patterns formed within crop fields and represent the work of the most science-oriented art movement in history." - Richard Taylor, director of the Materials Science Institute at the University of Oregon, US.

Na neki (uvrnuti) način ponovo imamo umjetnost na repertoaru :)

Dakle, evo ga - prvi članak u ediciji Weird Shit. čijem je imenu (nehotimično) kumovao princi u jednom od onih svojih britkih komentara.